Биографије драмски


Биографије наставника и сарадника-Катедра за режију


Катедра за режију

Александар Давић, редован професор


Асистент на класи професора Боре Драшковића, катедра за интермедијалну режију на Академији уметности Нови Сад, од 1992. до 2003. године. Доцент од 2003. до 2008. Ванредни професор од 2008. године. Важнији радови: “Казна и слобода” (1991) 30′ Ауторска награда и награда акредитованих новинара на Југословенском телевизијском фестивалу у Неуму 1991. “Последња дадаистичка представа” (1992) 36′ OSTranenie 95 Bauhaus Dessau, Kasseler Dokumentarfilm & Videofest 1995. “Impossible – Made in Serbia II” (1994) 22′ Специјална награда за најбољи експериментални видео на Фестивалу документарног и краткометражног филма у Београду 1995. Уврштен у ретроспективу видео/филмова из Источне Европе под називом “Sex, Rock “n” Roll and History” na 46. Short Film Festival Oberhausen. “Очевидац” (1995) 3′ Златни победник Београда за експериментални филм на Фестивалу документарног и краткометражног филма у Београду 1996. Специјална награда новина “Gazeta Wyborcza” на Media Art Biennale WRO 97. “Мртви путују” (2001) 26′ Rotterdam Film Festival 2002. “Журка” (2004) 92′ Прва награда на Фестивалу филмског сценарија у Врњачкој Бањи 2005. Најбољи филм на Фестивал ду Филм Сербе 2006.


др Силард Антал, ванредни професор


Борис Лијешевић, самостални стручни сарадник






Биографије наставника и сарадника-Катедра за глуму


Катедра за глуму

Габриела Jонаш, редован професор


Ђерђ Херњак, редован професор


Љубослав Мајера, редован професор


Иван Клеменц, редован професор


Никита Миливојевић, редован професор


Никита Миливојевић један је од водећих српских позоришних редитеља данас.
“Ангажованошћу својих представа обележио деведесете године у српском театру, а смелим и новим читањем класике увео га у нови век.” (Јован Ћирилов)
Добитник је свих релевантних позоришних признања за режију у својој земљи: (награде Бојан Ступица, више Стеријиних награда за режију, Битефове награде, критике позоришног часописа Сцена, годишњих награда: Народног позоришта Београд, Југословенског драмског позоришта, Градa-театара Будва, Народног позоришта Љубиша Јовановић Шабац, и многих других на фестивалима: Крагујевац, Вршац, Шабац, Нови Сад, Скопје). У заједничкој анкети позоришних критичара Србије представа Бановић Страхиња у режији Никите Миливојевића проглашена је најзначајнијим остварењем деведестих година 20. века у српском театру. 2000. године каријеру наставља у Грчкој. Представе Иванов (А. П. Чехов) и Злочин и казна (Ф. М. Достојевски) у театру Аморе – проглашенe су позоришним догађаjима у Атини. Представа Три сестре (А. П. Чехов) у театру Катја Дандулаки добија награду за најбољу режију у Атини. Поред Грчке, режирао је и у Шведској, Словенији, Македонији, Турској, Немачкој, Италији, САД, итд. (Калдерон, Шекспир, Есхил, Софокле, Чехов, Булгаков, Пинтер, Т. Ман, Брехт, Х. Милер, Ружевич, Витрак, Јонеско, Бонд, Бекет, Стопард, Метерлинк, Сартр, итд.)
Написао је сценарио и режирао играни филм Јелена, Катарина, Марија (New York, 2008-2009.) по мотивима књиге New York, Beograд Д. Микље. 1996-2004. редовни професор на одсеку глума/режија, Академија уметности, Београд 2005-2009. директор Београдског интерационалног театарског Фестивала (БИТЕФ) и Театра Битеф. Од 2009. године редовни професор на Катедри за глуму/режију, Академија уметности Нови Сад. Живи и ради у Београду .

Ласло Шандор, редован професор


др Maриjaнa Прпa Финк, редован професор


др Агота Виткаи-Кучера, редован професор


Дипломирала 1997. на музичком одсеку Академије уметности у Новом Саду, смер опште музичке педагогије. Дипломирала 1998. на одсеку соло певања у класи проф. мр Вере Ковач – Виткаи. 2000. магистрирала у класи проф. мр Вере Ковач – Виткаи. Од 1999. предавач на Академији уметности у Новом Саду на драмском одсеку, предмет Техника гласа. Ради као концертна и оперска певачица, сарадник у професионалним позориштима, глуми у представама Брод театра и позоришне групе Студио, предаје камерну музику, читање с листа, соло певање и корепетира (оргуље, клавир). Добитница је I награде публике и II награде жирија на Међународном такмичењу певача “DANKÓ PISTA”, Мађарска, стипендије од Министарства културе и спорта Републике Србије 2002. за постигнути успех и рад као најуспешнији асистент, награда универзитета у Новом Саду за постигнути успех 1997 и л998., дипломе за остварене резултате у педагошком раду, признања за вођење уметничке секције ВМТДК, признања за несебичан допринос од соц. Заштите Геронтолошки центар. Наступа у земљи и иностранству (Француска, Швајцарска, Немачка, Грчка, Мађарска, Италија, итд.). На репертоару су дела старих мајстора, ораторијуми, соло песме, оперске арије. Улоге: Доницети – Љубавни напитак /Адина, Верди – Риголето/ Ђилда , Росини – Севиљски берберин/ Розина, Штраус – Слепи миш/ Адела, Моцарт – Реквијема/ сопранска деоница…

Дијана Козарски, редован професор


Јасна Ђуричић, ванредни професор

Весна Ждрња, редован професор


Дипломирала глуму на Академији уметности у Новом Саду, у класи професора Бранка Плеше 1986. Завршила студије Југословенске књижевности на Филозофском факултету у Новом Саду. Играла у Позоришту Промена, Позоришту младих у Новом Саду и на другим сценама. Одиграла око 40 улога у неколико стотина извођења. Бави се сценским говором, предаје дикцију на Академији уметности у Новом Саду. Објавила мноштво текстова о позоришту и две књиге: „Култура говора“ 2008. и „Говорно уметничко дело“ 2009., обе у издању Психополис института из Новог Сада. Држи семинаре из говора и позоришта за наставнике. Основала Центар за позоришна истраживања и њиме успешно руководи. У оквиру Центра, сваке године реализује неколико пројеката који се тичу односа позоришта и друштва. Бави се и трансакционом анализом, у оквиру ТА Центра Србије. Има звање саветника. Учествовала на бројним домаћим и међународним фестивалима, освајала награде. Бави се и луткарским и драмским позориштем, за децу и одрасле. Лекторисала, режирала и писала за позориште… На Академији уметности има звање ванредног професора.


Борис Исаковић, редован професор


Денеш Дебреи, редован професор


Предраг Момчиловић, ванредни професор


др Драган Стојменовић, ванредни професор


Татјана Грујић, ванредни професор


Саболч Толнаи, доцент


Саша Латиновић, доцент


Корнелија Голи, доцент


Фриђеш Ковач, самостални стручни сарадник


Арон Балаж, самостални стручни сарадник


Сања Ристић Крајнов, самостални стручни сарадник


Горан Стргар, самостални стручни сарадник


др Миљан Војновић, самостални стручни сарадник


Давид Клем, виши стручни сарадник корепетитор


Александра Вељковић, виши стручни сарадник


Милена Миловановић, стручни сарадник корепетитор


Jeлена Ђулвезан, стручни сарадник


Маргарета Табороши, стручни сарадник


Милан Новаковић, стручни сарадник


Милош Пушић, стручни сарадник


Уна Ђелошевић, стручни сарадник


Дејан Карлечик, стручни сарадник


Чонгор Берта, стручни сарадник






Биографије наставника и сарадника-Катедра за ист. и теорију драм. ум.


Катедра за историју и теорију драмских уметности

др Живко Поповић, редован професор


др Весна Крчмар, редован професор


Весна Крчмар (1954) предаје Историју јужнословенске драме и позоришта И и ИИ. Докторирала је из области театрологије 2005. на Академији уметности у Новом Саду, тема Позоришне драматизације дела Иве Андрића. Завршила је Гимназију «Јован Јовановић Змај» 1972, дипломирала на Филозофском факултету у Новом Саду – Југословенске књижевности са светском и теоријом књижевности 1976, магистрирала на Филолошком факултету у Београду 1980. из области науке о књижевности. Пут до предавача био је позоришном извору – у СНП где је 25 година истрајавала на месту главног уредника најстаријег позоришног листа Позориште и водила комплетну издавачку делатност. Оставити трајни запис сценских остварења – Драме, Опере, Балета, представља највећу вредност. У богатој пракси приређивача издваја: Педесет година Опере СНП (1947-1997), Првих педесет година Балета СНП (1950-2003), зборник Милош Хаџић. и три монографије о глумцима: Добрили Шокици, Предрагу Томановићу, Гордани Ђурђевић-Димић. Дуго позоришно искуство је ваљана основа за наставу. Од 1984. почиње учешће на научним скуповима, што је резултирало с петнаест научних скупова југословенског и међународног карактера. Пре доласка у Позориште радила две године у настави. Дугогодишње бављење делом Иве Андрића, резултирало је докторском тезом, објављеном у две књиге Позоришне драматизације дела Иве Андрића и Драматизације у времену. Тема подразумева мост између књижевности и позоришта. У првој књизи посматра се осамнаест позоришних драматизација дела Иве Андрића. Друга књига у дијахроном низу сагледава драматизације кроз теоријске записе у току једног века. Награде: Награда СНП (1989), Новембарска повеља Новог Сада (1998), Искра културе (2008).


др Весна Марковић, ванредни професор


Даница Станковић, наставник страног језика






Биографије наставника и сарадника-Катедра за аудиовизуелне медије


Катедра за аудиовизуелне медије

Синиша Бокан, редован професор


Никола Секерић, редован професор


Мирко Штарк, редован професор


Мирко Штарк
Каријера: Организатор производње, Телевизија Нови Сад, Србија, 1976-1980. Асистент продуцента, Телевизија Нови Сад, 1980–1985. Продуцент, Телевизија Нови Сад, 1985–1993. Извршни продуцент, Медиа Лаб, рекламна компанија, Нови Сад, 1994-1999. Директор продукције, Урбанс, телевизијска и видео продукција, Нови Сад, 2000–2003. Доцент 2003–2008; ванредни професор од 2008, смер Продукција за аудио-визуелне медије, Академија уметности Нови Сад
Радови: Игране ТВ серије
1. Базе на Дунаву, редитељ Марио Фанели; 2. Човек у сребрној јакни, редитељ Петар Јаконић; 3. Агресори у миру, редитељ Звонко Илијић ТВ драме (избор); 1. Црни глобус, редитељ Карољ Вичек; 2. Васкрсење змаја, редитељ Пеђа Бабовић; 3. Код Камиле, редитељ Славољуб Стефановић Раваси; 4. Живот и дело Милана Баума, редитељ Петар Латиновић; 5. Буња, редитељ Бранко Милошевић; 6. Најлепши дани у животу Ивана Кисека, редитељ Ведран Михлетић; 7. Снохватице, редитељ Милан Плетел Зимске Олимпијске игре у Сарајеву 1984. Документарно-забавни серијал Од нашег дописника (1984-1992) и Варошарије (1987-1990). Велики број документарних, музичких, научних, информативних емисија и филмова, као и тв и радио реклама.


Иван Кљајић, редован професор


Иван Кљајић је ванредни професор Академије уметности Нови Сад, ужа стручно – уметничка област Дизајн звука и Музичка продукција (у оснивању), музички продуцент, гитариста и композитор. Завршио је Факултет драмских уметности 2003. године, смер снимање и дизајн звука. Као музички продуцент радио је на више од сто музичких пројеката забавне, рок, народне и џез музике, десет филмова, три позоришне представе.
Значајнији пројекти Ивана Кљајића су: Promice Me This 2007; All The Invisible Children 2005; филмови Емира Кустурице – музички продуцент; Парада 2011, филм Срђана Драгојевића – музички продуцент; У небраном грожђу 2007, музички пројекат Кристина Ковач – музички продуцент, Све што видим и све што знам 1997, албум групе Бјесови – музички продуцент, Јагода у супер маркету 2003, филм Душка Милића – музички продуцент. Оснивач је Београдске школе звука. Тренутно ради на самосталном музичком пројекту под називом Born Again, 2011.


Јован Милинов, редован професор


Јован Милинов рођен је 1957. године. Дипломирао је на Факултету драмских уметности у Београду, Катедра за филмску и ТВ камеру. Фотографијом и филмом бави се од 1974. године. Има преко двадесет пет година искуства у филмској, ТВ и видео индустрији, и остварења у свим жанровима – од рекламних спотова, репортажа, серија, до музичких и арт видеа. Снимио је на десетине документарних и играних филмова.
Од 1994. године сарађује са Академијом уметности – за студенте режије снимао је испитне филмове и позоришне представе, за Музички одсек снимао је концерте, а за Ликовни видео-арт пројекте.
Од 2004. године запослен је на Академији уметности у Новом Саду на Катедри за аудио-визуелне медије, где држи наставу и вежбе из више предмета, како на основним, тако и на мастер академским студијама, на студијском програму Камера.
Члан је Српске асоцијације сниматеља (САС), Београд. Живи у Новом Саду. Играни филм Вазнесење Нађапати Кукац Петера, режија Бичкеи Золтан (35мм). Документарни филм Kosmo Grls, режија Желимир Жилник, (BetaCam SP). Играни филм Мемо, режија Милош Јовановић (HDCAM на 35 мм). Играни филм Журка, режија Александар Давић (HDCAM на 35 мм). Документарни филм Вуковар-завршни рез, режија Јанко Баљак (DVCAM). Играни филм Успаванка за дечака, режија Милош Пушић (DVCAM на 35мм). Играни филм и серија Плави воз, режија Јанко Баљак (HDCAM). Играно-документарни филм Фрау Aјнштајн, режија Милош Јовановић (35мм и HDCAM)


др Шандор Шетало, редован професор


Mилaн Никoдиjeвић, редован прoфeсoр


Милан Никодијевић рођен је 1956. године у Крагујевцу. Дипломирао je на Факултету драмских уметности у Београду, на Групи за филмску и телевизијску продукцију. Ради у медијима од 1978. године. Објављивао је у готово свим дневним и недељним листовима, и књижевној периодици СФРЈ, СРЈ, СЦГ и Србије. На телевизијским радио-станицама реализовао је многе серијале посвећене филму и уметности. Дугогодишњи је директор и главни уредник Радио-телевизије Врњачка Бања. Аутор је књига Забрањени без забране, Сценарија писана левом или десном руком, Слике душе, Од фајронта до свитања.
Редитељ, сценариста и продуцент документарних филмова Забрањени без забране и Мица и околне приче, документарне тв серије Забрањени без забране и три циклуса телевизијских емисија Слике душе.
Добитник Награде за радио-емисију године у Србији (Оток голе истине), Награде критике за најбољу радијску репортажу (Дан када је сахрањен бог), Награде за најбољи интервју (Мића Поповић, вођа и жирафе), Награде Књижевног клуба Краљево за најбољи рукопис (Од фајронта до свитања). Директор је Фестивала филмског сценарија у Врњачкој Бањи и уредник фестивалске едиције Симпозион. На Академији уметности у Новом Саду, Департман драмских уметности, на Катедри за аудио-визуелне медије, смер Продукција биран је у звање доцента 2007. а у звање ванредног професора 2012. године, a у звање редовног професора у фебруару 2017. године.


Никола Секерић, ванредни професор


Синиша Исаков, ванредни професор


Оливера Грачанин, ванредни професор


Александар Стојшин, ванредни професор


Милан Алексић, ванредни професор


Милан Алексић (1978.), дипломирао је на АУНС на Одсеку за композицију и дириговање. Тренутно је на Докторским студијама на ФМУ у Београду. Ради као асистент на АУНС од 2004. Радио је као гостујући професор и стипендиста на The City University of New York, у студију Harvestworks у Њујорку, у Музичкој школи у Зрењанину, на Радију и ТВНС, у Новосадском позоришту. Усавршавања, курсеви, конференције: Међународна конференција у Вашингтону, 2009; Курсеви Докторских студија на The City University of New York, 2009; Курс за електронску музику у студију Harvestworks, Њујорк, 2009; Интернационални курс за композицију South Oxford Six у Сомбору, 2009, 2008, 2007; Консултације са професором Salvatore Sciarrinom, 2006; Курс који је водио професор Alexander Mullenbach, 2004; Консултације са професором Walter-om Zimmermann-om у Берлину, 2004; Форум балканских земаља у Дубровнику, 2004; 53. Фестивал младих уметника у Бајројту, Немачка, 2003; “Internationalen Sommerakademie Prag-Wien-Budapest” у Реицхенау, Аустрија, 2002; До сада је одржао 8 ауторских концерата; Члан је Удружења композитора Србије.


Срђан Радаковић, доцент


др Манојло Маравић, доцент


Гордана Новков, доцент


Жарко Лазић, доцент


Виктор Трифу, доцент


Виктор Трифу
Референце: Дом за вешање – опера, у режији Емира Кустурице. Ја имам таленат, тв формат на РТС, сезона 2012. Павиљон Републике Србије на Светској изложби у Шангају, Кина. Концерт групе Ван Гог , Београдска Арена (МТВ награда).
Стални дизајнер светла на концертима следећих извођача: Владо Георгиев, Ђорђе Балашевић, Жељко Јоксимовић, Здравко Чолић, Лепа Брена, Бајага и инструктори.

 

 

 

 


Мина Цветиновић, доцент


Душица Драгин, доцент


Елида Месарош-Лајко, виши стручни сарадник


Александар Комненовић, виши стручни сарадник


Арса Златковић, стручни сарадник


Филип Курањи, стручни сарадник


Александар Бузађић, стручни сарадник


Јелена Балашевић, асистент


Јелена Балашевић (1982) дипломирала је компаративну књижевност на Филозофском факултету у Новом Саду 2006. године, и режију на Академији уметности у класи проф. Бора Драшковића 2008. године.
Режија:Чекајући Годоа, С. Бекета и Ћелава певачица, Е. Јонеска (Српско народно позориште, Нови Сад); Асистент режије: Је ли било кнежеве вечере, В. Огњеновић (Српско народно позориште, Нови Сад); Као рани мраз, Ђ. Балашевић. Режијa и монтажa разних друштвених догађаја, кратких филмова, реклама, музичких спотова, итд.

 

 

 

 


Виктор Варошки, наставник вештина






Биографије наставника и сарадника-Катедра за драматургију


Катедра за драматургију

Угљеша Шајтинац, редован професор


Угљеша Шајтинац рођен je у Зрењанину 1971. године. Дипломирао је на одсеку за драматургију Факултета драмских уметности у Београду, 1999. године. Пише драме, прозу, поезију. На Академији уметности у Новом Саду запослен као предавач предмета Драматургија, на Катедри за драматургију, од 2005. године. Тренутно у статусу ванредног професора. За свој уметнички рад награђиван је многоструко, дела су му објављивана и превођена на многе стране језике.

 

 

 

 


др Дejaн Никoлaj Крaљaчић, редован прoфeсoр


Др Дејан Николај Краљачић дипломираo je Филмску и тв режију на Факултету драмских уметности у Београду (2001), где је магистрирао Филмологију тезом Баз Лурман: Потенцијал постмодернизма (2010), да би на истом Факултету и докторира Студије филма дисертацијом: Постмодернизам и модерни филм са посебним освртом на период од 1970. године до данас (2016). На Академији уметности у Новом Саду предаје од 2007. године, на предмету Филмски и ТВ сценарио / Филмска и ТВ драматургија основних и мастер студија Драматургије у звању ванредног професора. Од 2015. jедан је од ментора постдипломског филмског студијског програма Raindance / Staffordshire University-а (UK / Канада / САД, online). Као режисер и сценариста, награђиван је домаћим и међународним признањима; за играни филм Хадерсфилд (косценариста) између осталих се издваја Ибис за најбољи сценарио 1. Филмског фестивала Србије (Нови Сад, 2007). Коаутор је комедије Само за љубавнике у пљачки, коју поставља на сцену 2007. године и режира као радио-драму Радио Београда (РТС, 2013). Аутор је бројних запажених краткометражних филмова, међу којима су и награђивани играни Буре барута (Балкан блуз, 1998) и документарни Сањам, а шта ми се догађа (2002). Од 2001. до 2003. године био је уредник филмског програма и покретач филмске едиције Вртоглавица у београдском СКЦ-у. Један је од покретача Међународног салона стрипа у Београду, као и оснивач предузећа за филмску продукцију DNK Film Factory. Паралелно се бавио маркетингом, а и даље активно филмском критиком код нас и иностранству. Члан је удружења филмских критичара FIPRESCI, и Удружења сценариста Србије.


др Иван Правдић, ванредни професор


Дипломирани драматург и Доктор уметности из Вишемедијске уметности. Рођен 14. 04. 1975. године у Београду. Један од оснивача легендарне Уметничке групе Магнет. Са драмама, перформансима, амбијентима, акцијама, представама, поезијом, партиципацијама публике, радионицама и видеом учествовао на фестивалима и симпозијумима у САД, Канади, Русији, Холандији, Португалу, Немачкој, Турској, Словенији, Хрватској, Босни и Херцеговини, Мађарској, Румунији, Бугарској, Албанији. Оснивач Јусттеатра и сарадник Straight Jackin Constructions, часописа Yellowcab и Emard. Аутор неколико књига и више изведених радио драма. Драма Кварна карма премијерно изведена на Стеријином позорју 2005. Драмом Премија представљао Србију на значајном фестивалу Stuecke – Mülheimer Teatertage у Немачкој 2006. Откупљени драмски текстови: Туцинданско убиство – гињол (Арт Клиника, Нови Сад 2008) и Нестали (регионални пројекат Мит као судбина, Базарт, Београд/Загреб/Љубљана/Чаковец/Мостар/Косовска Митровица 2007/8/9), Iscureli vremeplov (Емард, Сарајево/Београд 2009.).


Милан В. Пузић, ванредни професор


МИЛАН В. ПУЗИЋ филмски и телевизијски сценариста, и драмски писац дипломирао је на Факултету драмских уметности у Београду, одсек драматургија. Професионално се бави писањем за филм, телевизију и позориште од 1994. године. Поред филмова Три палме за две битанге и рибицу и Balkan Traffic, реализовао је преко седамсто сати различитог ТВ програма – од шоу програма (Око моје главе, Орално доба), преко хумористичких серија (Отворена врата), до играно-документарних емисија (БГД 92 приче). Радио је као самостални уметник за телевизијске куће РТС, Б92, Студио Б, TV Fox. Осим сценаристичких и драматуршких радова за филм, телевизију и позориште, писао је и колумне, бавио се сценаристичким радом за реномиране маркетиншке агенције и уређивачком политиком приватних продуцентских кућа и приватних ТВ станица, као уметнички директор тј. као главни и одговорни уредник. Добитник је неколико награда за сценаристички рад. Члан је Удружења филмских уметника Србије и Савеза драмских уметника Србије. Семинари и симпозијуми: 1st EUROPEAN PITCH POINT Berlin Film Festival, Berlin 2000, Ljubljana International Film Festival, EAVE (European Audiovisual Entrepreneurs) 2003, Ludwigsburg – Vienna – Birmingham. Фондови: Support for script development & production: Filmboard Berlin- Brandenburg, MDM Mitteldeutsche Medienforderung, MEDIA – European Script Fund, Vienna film fund, Аustria film fund, EUROIMAGE.

др Марина Миливојевић-Мађарев, доцент


Катарина Тодоровић, асистент


Катарина Тодоровић је 2010. дипломирала драматургију на Факултету драмских уметности у Београду. Исте године је уписала докторске студије на Теорији драмских уметности, медија и културе, такође на ФДУ у Београду.
Радила је као сценариста и косценариста на неколико реализованих кратких играних филмова и једној телевизијској серији. Њена драма Супермена је убила шака непознатих публикована је у збирци савремене домаће драме Радници умиру певајући, 2011. године. Од октобра 2011. године ради на Академији уметности у Новом Саду као асистент на предметима Драматургија и Филмски и тв сценарио.