&#x;&#x;

ОДЕЉЕЊЕ КИН КРЕУС
актуелно | мисија | одељење
Академија уметности у Новом Саду

КИН КРЕУС

Контакт

Универзитет у Новом Саду
Академија уметности
kinkreus@yahoo.com

Одељење за записивање и анализу плеса и сценског покрета – KIN KREUS, у оквиру Центра за истраживање уметности, омогућава, како му и само име каже, креирање и усавршавање Лабанове кинетографије

KIN KREUS:
KIN = kinetografija
KREUS = KREiranje + USavršavanje

исто тако KREUS = Есперанто кондиционал од „krei“ (а значи “to create”)

KIN KREUS:
KIN = Kinetography
KREUS= on Serbian – KREiranje/create/ + USavršavanje/development/

also KREUS = Esperanto kondicional of “krei” (and it is mean “to create”)

Историја
ОДЕЉЕЊЕ ЗА ЗАПИСИВАЊЕ И АНАЛИЗУ ПЛЕСОВА И СЦЕНСКОГ ПОКРЕТА – KIN KREUS

Игра и музика чине недељив феномен људског изражавања које обједињујемо под једним именом – плес. Записивање снимљених извођења плесова, као и транскрипција музике за игру јесте примарно за етнокореолошку анализу у Србији, и шире, Европи. На тај начин је омогућено разумевање процеса унутрашњег конституисања игре и музике за игру и отвара се пут за њихово даље опсервирање у сфери контекстуалног. У том циљу, главно средство аналитичког сагледавања плесова јесте кинетографија/лабанотација, а основни предмет етнокореолошког аналитичког промишљања представљају кинетограми.

Међународни најраспрострањенији систем записивања покрета је кинетографија Рудолфа Лабана. Кинетографију је осмислио Рудолф Лабан (Rudolf Laban) 20-их година 20. века. Лабанова публикација, под називом Schrifttanz, издата је 1928. године. Албрехт Кнуст (Albrecht Knust) је 30-их година 20. века развио Лабанов систем (кинетографију), док је Ен Хатчинсон Гест (Ann Hutchinson Guest) 1954. године унапредила поменути систем записивања покрета и назвала га Лабанотација, према Рудолфу Лабану. Године 1955. Лабанова кинетографија је представљена на Бјелашници у оквиру Конгреса Савеза удружења фолклорста Југославије и прихваћена на просторима бивше Југославије.  Представио ју је Хенрик Неубауер. Највише су је користили Јелена Допуђа, Иван Иванчан, Бруно Равникар, Оливера Васић, а данас Драгица Панић Кашански, Селена Ракочевић, Гордана Рогановић, Весна Карин, Весна Бајић Стојиљковић, Здравко Ранисављевић, Сања Пупац и др.

Метод записивања покрета је веома важан, јер од њега зависи и сама анализа плеса. Незаобилазне референце када је записивање покрета у питању јесу књиге Марије Сентпал (Mária Szentpál) Táncjelírás. Laban-kínetográfia [Плес знак писање. Лабан-кинетографија], Ен Хатчинсон Гест Labanotation [Лабанотација], као и Јаноша Фугедија (János Fügedi) Tánc – Jel – Írás. A néptáncok lejegyése Lábán-kinetográfiával. Szóló – és körformák [Плес – Знак – Писање. Записивање традиционалних плесова Лабановом кинетографијом. Соло и кружна формација] и најновије издање Јаноша Фугедија Basics of Laban Kinetography for Traditional Dancers.

Треба свакако споменути и Међународно удружење за Лабанову кинетографију (International Council of Kinetography Laban – ICKL) које је основано 1959. године са циљем да уједини, тј. униформише коришћење система за записивање покрета и омогући комуникацију међу записивачима и играчима (слично као што је то са музиком и нотним системом за записивање музике). Међународно удружење за Лабанову кинетографију / Лабанотацију (ICKL) фокусирано је на развој кинетографије, али је већина истраживања фокусирана на записивање балета и модерних плесова, док су традиционални плесови остали на маргини. У оквиру ICKL-a 2015. године основана је Подгрупа за традиционалне плесове, те  Одељење за записивање и анализу плесова и сценског покрета – KIN KREUS представља и подршку Подгрупе и омогућује снажније повезивање њених чланова и међународну сарадњу.

Овај поменути систем се временом развијао и усавршавао, углавном у балету и модерним плесовима. Етнокореолози и записивачи традиционалних плесова такође користе кинетографију, али током записивања наилази се на проблем, будући да у традиционалним плесовима постоје покрети који не постоје у балету или модерном плесу. Стога је неопходно креирање нових знакова за потребе записивања традиционалних плесова. Југоисточна Европа је позната по свом богатству и распрострањености традиционалних плесова, али нажалост немамо решење да се дистинктивна обележја традиционалних плесова одређеног краја или области запишу на одговарајући начин. Стога је Одељење за записивање и анализу плесова и сценског покрета изузетно важно, јер у Србији, Мађарској, Босни и Херцеговини, Хрватској, Црној Гори и Словенији постоје етнокореолози који се баве овом тематиком и проблемом, али не постоји центар где би се окупили и анализирали заједничке проблеме.

Иако постоји осмишљен систем записивања покрета, њега није могуће у потпуности применити кад су у питању традиционални плесови и сценски покрети, јер они садрже другачије покрете у односу на балет или модерне плесове. Кинетографија је у Србији почела више да се развија почетком 21. века када је и број етнокореолога почео да се повећава. Пошто је циљ да се креира јединствен систем за записивање традиционалних плесова, ово Одељење представља прави начин да се покрену интензивнија истраживања и да се дође до првих већих резултата из ове области.

У области сценског покрета који обухвата све извођачке технике тела, укључујући осим плеса, и глуму у најширем смислу, могућност бележења покрета пионирски је посао, иако су истраживања у позоришту током 20. века била често усмерена на овај феномен. Тек са појавом Лабановог истраживања прво у простору, а онда и бележења покрета помоћу знакова, постављена је основа за даљи темељан рад.

Бележење покрета је револуционарно откриће, јер се покрет тела глумца у традиционалном позоришту креће: од забележеног текста према покрету у сценском простору. Лабаново отктиће усмерава глумца-извођача у супротном смеру: од покрета према запису. Овакав рад доприноси да се реализам учини надреалним, а у модерно време и концептуалним.

Време у којем живимо у бележење покрета укључује и модерне технологије тако да су очекивања на плану бележења покрета извођача на сцени велика и све сложенија. Али и пред извођача се постављају све сложенији задаци на плану покрета тела у простору. Како се пред извођача постављају све сложенији захтеви, тако се и могућност бележања усложњава те је потребан креативан, мотивисан тим како би дали свој допринос новом језику бележења покрета, који је у процесу стварања.

Успостављање централног Одељења за записивање и анализу плесова и сценског покрета – KIN KREUS, у оквиру Центра за истраживање уметности, омогућава, како му и само име каже, креирање и усавршавање Лабанове кинетографије (објашњење кованице KIN KREUS: KIN = кинетографија; KREiranje + USavršavanje а и KREUS на есперанто језику је кондиционал од речи “krei” што значи креирати), као и окупљање стручног тима како би се удружили у спровођењу активности и решавању задатака.

Иако живимо у свету савремене видео и аудио технологије коју користимо током теренских истраживања, разумевање плеса и њене комплексне структуре може се постићи само помоћу поузданог система за записивање покрета, те је он неопходно средство за сакупљање и анализу традиционалних плесова и сценског покрета. Студенти студијског програма Етномузикологија у Новом Саду, Београду и Бања Луци у оквиру Етнокореологије уче Лабанову кинетографију, тако да она представља и средство у едукацији, јер студенти боље разумеју традиционалне плесове којима се баве током студирања. Она такође служи за документовање и архивирање плесне грађе, сакупљене током теренских истраживања, у интересу очувања и заштите културне баштине Србије.

Мисија

Задаци Одељења:

1. Успостављање сарадње

Главни задатак јесте успоставити сарадњу међу истраживачима традиционалних плесова у Србији, Мађарској, БиХ, Хрватској, Црној Гори и Словенији ради креирања и усавршавања кинетографије за традиционалне плесове и сценски покрет извођача на сцени и да се на тај начин кинетографија више афирмише у Србији и да се подржи и оснажи досадашњи и будући етнокореолошки и сценскокореолошки истраживачки рад. Ово истраживање има и културолошку димензију, јер ће се на тај начин успоставити приближавање културне баштине Србије другим културама, те ћемо бити препознатљиви у ширем региону (у оквиру Конвенције о очувању нематеријалног културног наслеђа УНЕСКО такође указује на значај нематеријалног културног наслеђа као главног покретача културне разноликости и гаранта одрживог развоја).
2. Сакупљање и анализирање плесова и сценског покрета
Сваки истраживач би у својој земљи вршио истраживања која се тичу проблема записивања појединих покрета.
3. Састанци истраживача
На којима би се решавали проблеми записивања и анализе појединих покрета у традиционалним плесовима и сценском покрету.
4. Представљање резултата путем објављивања публикација.
Како би се могли публиковати записи плесова и сценског покрета неопходно је разговарати о употреби LabanGraph-a, софтверског решења за записивање покрета који је креирао мађарски етнокореолог Јанош Фугеди (János Fügedi). Јанош Фугеди је заинтересован за сарадњу, тако да би један од задатака свакако био и да га позовемо да одржи предавање и курс како бисмо научили његов програм.

КО ЧИНИ ОДЕЉЕЊЕ?

Весна Карин, доцент за ужу научну област Етномузикологија, Академија уметности Нови Сад, Универзитет у Новом Саду, Србија
Маријана Прпа Финк, редовни профессор за област Глумачке вештине, Академија уметности Нови Сад, Универзитет у Новом Саду, Србија
Драган Стојменовић, ванредни професор за област Глумачке вештине, Академија уметности Нови Сад, Универзитет у Новом Саду, Србија
Мартина Карин, асистент за ужу научну област Етномузикологија, Академија уметности Нови Сад, Универзитет у Новом Саду, Србија
Селена Ракочевић, ванредни професор, Факултет музичке уметности у Београду, Србија
Здравко Ранисављевић, наставник стручног предмета за ужу научну област Етнокореологија, Факултет музичке уметности у Београду, Србија
Драгица Панић-Кашански, доцент и шеф Катедре за етномузикологију, Академија умјетности у Бања Луци, Босна и Херцеговина
János Fügedi, виши истраживач и лабанотатор на Музиколошком институту Мађарске академије наука и председник Одбора Међународног савета за Лабанову кинетографију (ICKL – International Council of Kinetography Laban), Мађарска
Kovács Henrik, предавач на Мађарској плесној академији, Мађарска
Весна Бајић Стојиљковић, етномузиколог-етнокореолог, Словенија
Давор Седларевић, струковни васпитач за традиционалну игру, Црна Гора

студенти:

Милица Лерић, студенткиња четврте године ОАС, студијски програм Етномузикологија
Светлана Ђачанин, студенткиња ДАС, студијски програм Етномузикологија

Планирани резултати
  • Успостављање сарадње међу истраживачима и јаче повезивање институција;
  • Проналажење решења записивања покрета у традиционалним плесовима и покрета глумца на сцени тј. развијање анализе покрета и креирање знакова за потребе његовог записивања као поуздана основа за даљу компаративну анализу;
  • Боља комуникација међу истраживачима (сви би познавали један систем записивања);
  • Плесови и сценски покрети би били доступни другим истраживачима као документована архивска грађа;
  • Објављивање резултата истраживања – публикације;
  • Боља едукација.
Akademija umetnosti u Novom Sadu

——————————–

Академија уметности у Новом Саду
Департман драмских уметности

Akademija umetnosti u Novom Sadu

——————————–

Академија уметности у Новом Саду
Департман ликовних уметности

Akademija umetnosti u Novom Sadu

——————————–

Академија уметности у Новом Саду
Департман музичке уметности

Академија уметности у Новом Саду
Akademija umetnosti u Novom Sadu