+381.(0).21.42.21.76
&#x;&#x;

ОДЕЉЕЊЕ КИН КРЕУС
актуелно | мисија | одељење
Академија уметности у Новом Саду

КИН КРЕУС

Контакт

Универзитет у Новом Саду
Академија уметности
kinkreus@yahoo.com

Одељење за записивање и анализу плеса и сценског покрета – KIN KREUS, у оквиру Центра за истраживање уметности, омогућава, како му и само име каже, креирање и усавршавање Лабанове кинетографије

KIN KREUS:
KIN = kinetografija
KREUS = KREiranje + USavršavanje

исто тако KREUS = Есперанто кондиционал од „krei“ (а значи “to create”)

KIN KREUS:
KIN = Kinetography
KREUS= on Serbian – KREiranje/create/ + USavršavanje/development/

also KREUS = Esperanto kondicional of “krei” (and it is mean “to create”)

Историја
ОДЕЉЕЊЕ ЗА ЗАПИСИВАЊЕ И АНАЛИЗУ ПЛЕСОВА И СЦЕНСКОГ ПОКРЕТА – KIN KREUS

Игра и музика чине недељив феномен људског изражавања које обједињујемо под једним именом – плес. Записивање снимљених извођења плесова, као и транскрипција музике за игру јесте примарно за етнокореолошку анализу у Србији, и шире, Европи. На тај начин је омогућено разумевање процеса унутрашњег конституисања игре и музике за игру и отвара се пут за њихово даље опсервирање у сфери контекстуалног. У том циљу, главно средство аналитичког сагледавања плесова јесте кинетографија/лабанотација, а основни предмет етнокореолошког аналитичког промишљања представљају кинетограми.

Међународни најраспрострањенији систем записивања покрета је кинетографија Рудолфа Лабана. Кинетографију је осмислио Рудолф Лабан (Rudolf Laban) 20-их година 20. века. Лабанова публикација, под називом Schrifttanz, издата је 1928. године. Албрехт Кнуст (Albrecht Knust) је 30-их година 20. века развио Лабанов систем (кинетографију), док је Ен Хатчинсон Гест (Ann Hutchinson Guest) 1954. године унапредила поменути систем записивања покрета и назвала га Лабанотација, према Рудолфу Лабану. Године 1955. Лабанова кинетографија је представљена на Бјелашници у оквиру Конгреса Савеза удружења фолклорста Југославије и прихваћена на просторима бивше Југославије.  Представио ју је Хенрик Неубауер. Највише су је користили Јелена Допуђа, Иван Иванчан, Бруно Равникар, Оливера Васић, а данас Драгица Панић Кашански, Селена Ракочевић, Гордана Рогановић, Весна Карин, Весна Бајић Стојиљковић, Здравко Ранисављевић, Сања Пупац и др.

Метод записивања покрета је веома важан, јер од њега зависи и сама анализа плеса. Незаобилазне референце када је записивање покрета у питању јесу књиге Марије Сентпал (Mária Szentpál) Táncjelírás. Laban-kínetográfia [Плес знак писање. Лабан-кинетографија], Ен Хатчинсон Гест Labanotation [Лабанотација], као и Јаноша Фугедија (János Fügedi) Tánc – Jel – Írás. A néptáncok lejegyése Lábán-kinetográfiával. Szóló – és körformák [Плес – Знак – Писање. Записивање традиционалних плесова Лабановом кинетографијом. Соло и кружна формација] и најновије издање Јаноша Фугедија Basics of Laban Kinetography for Traditional Dancers.

Треба свакако споменути и Међународно удружење за Лабанову кинетографију (International Council of Kinetography Laban – ICKL) које је основано 1959. године са циљем да уједини, тј. униформише коришћење система за записивање покрета и омогући комуникацију међу записивачима и играчима (слично као што је то са музиком и нотним системом за записивање музике). Међународно удружење за Лабанову кинетографију / Лабанотацију (ICKL) фокусирано је на развој кинетографије, али је већина истраживања фокусирана на записивање балета и модерних плесова, док су традиционални плесови остали на маргини. У оквиру ICKL-a 2015. године основана је Подгрупа за традиционалне плесове, те  Одељење за записивање и анализу плесова и сценског покрета – KIN KREUS представља и подршку Подгрупе и омогућује снажније повезивање њених чланова и међународну сарадњу.

Овај поменути систем се временом развијао и усавршавао, углавном у балету и модерним плесовима. Етнокореолози и записивачи традиционалних плесова такође користе кинетографију, али током записивања наилази се на проблем, будући да у традиционалним плесовима постоје покрети који не постоје у балету или модерном плесу. Стога је неопходно креирање нових знакова за потребе записивања традиционалних плесова. Југоисточна Европа је позната по свом богатству и распрострањености традиционалних плесова, али нажалост немамо решење да се дистинктивна обележја традиционалних плесова одређеног краја или области запишу на одговарајући начин. Стога је Одељење за записивање и анализу плесова и сценског покрета изузетно важно, јер у Србији, Мађарској, Босни и Херцеговини, Хрватској, Црној Гори и Словенији постоје етнокореолози који се баве овом тематиком и проблемом, али не постоји центар где би се окупили и анализирали заједничке проблеме.

Иако постоји осмишљен систем записивања покрета, њега није могуће у потпуности применити кад су у питању традиционални плесови и сценски покрети, јер они садрже другачије покрете у односу на балет или модерне плесове. Кинетографија је у Србији почела више да се развија почетком 21. века када је и број етнокореолога почео да се повећава. Пошто је циљ да се креира јединствен систем за записивање традиционалних плесова, ово Одељење представља прави начин да се покрену интензивнија истраживања и да се дође до првих већих резултата из ове области.

У области сценског покрета који обухвата све извођачке технике тела, укључујући осим плеса, и глуму у најширем смислу, могућност бележења покрета пионирски је посао, иако су истраживања у позоришту током 20. века била често усмерена на овај феномен. Тек са појавом Лабановог истраживања прво у простору, а онда и бележења покрета помоћу знакова, постављена је основа за даљи темељан рад.

Бележење покрета је револуционарно откриће, јер се покрет тела глумца у традиционалном позоришту креће: од забележеног текста према покрету у сценском простору. Лабаново отктиће усмерава глумца-извођача у супротном смеру: од покрета према запису. Овакав рад доприноси да се реализам учини надреалним, а у модерно време и концептуалним.

Време у којем живимо у бележење покрета укључује и модерне технологије тако да су очекивања на плану бележења покрета извођача на сцени велика и све сложенија. Али и пред извођача се постављају све сложенији задаци на плану покрета тела у простору. Како се пред извођача постављају све сложенији захтеви, тако се и могућност бележања усложњава те је потребан креативан, мотивисан тим како би дали свој допринос новом језику бележења покрета, који је у процесу стварања.

Успостављање централног Одељења за записивање и анализу плесова и сценског покрета – KIN KREUS, у оквиру Центра за истраживање уметности, омогућава, како му и само име каже, креирање и усавршавање Лабанове кинетографије (објашњење кованице KIN KREUS: KIN = кинетографија; KREiranje + USavršavanje а и KREUS на есперанто језику је кондиционал од речи “krei” што значи креирати), као и окупљање стручног тима како би се удружили у спровођењу активности и решавању задатака.

Иако живимо у свету савремене видео и аудио технологије коју користимо током теренских истраживања, разумевање плеса и њене комплексне структуре може се постићи само помоћу поузданог система за записивање покрета, те је он неопходно средство за сакупљање и анализу традиционалних плесова и сценског покрета. Студенти студијског програма Етномузикологија у Новом Саду, Београду и Бања Луци у оквиру Етнокореологије уче Лабанову кинетографију, тако да она представља и средство у едукацији, јер студенти боље разумеју традиционалне плесове којима се баве током студирања. Она такође служи за документовање и архивирање плесне грађе, сакупљене током теренских истраживања, у интересу очувања и заштите културне баштине Србије.

Мисија

Задаци Одељења:

1. Успостављање сарадње

Главни задатак јесте успоставити сарадњу међу истраживачима традиционалних плесова у Србији, Мађарској, БиХ, Хрватској, Црној Гори и Словенији ради креирања и усавршавања кинетографије за традиционалне плесове и сценски покрет извођача на сцени и да се на тај начин кинетографија више афирмише у Србији и да се подржи и оснажи досадашњи и будући етнокореолошки и сценскокореолошки истраживачки рад. Ово истраживање има и културолошку димензију, јер ће се на тај начин успоставити приближавање културне баштине Србије другим културама, те ћемо бити препознатљиви у ширем региону (у оквиру Конвенције о очувању нематеријалног културног наслеђа УНЕСКО такође указује на значај нематеријалног културног наслеђа као главног покретача културне разноликости и гаранта одрживог развоја).
2. Сакупљање и анализирање плесова и сценског покрета
Сваки истраживач би у својој земљи вршио истраживања која се тичу проблема записивања појединих покрета.
3. Састанци истраживача
На којима би се решавали проблеми записивања и анализе појединих покрета у традиционалним плесовима и сценском покрету.
4. Представљање резултата путем објављивања публикација.
Како би се могли публиковати записи плесова и сценског покрета неопходно је разговарати о употреби LabanGraph-a, софтверског решења за записивање покрета који је креирао мађарски етнокореолог Јанош Фугеди (János Fügedi). Јанош Фугеди је заинтересован за сарадњу, тако да би један од задатака свакако био и да га позовемо да одржи предавање и курс како бисмо научили његов програм.

Ко чини Одељење?

Весна Карин, доцент за ужу научну област Етномузикологија
Маријана Прпа Финк, редовни профессор за област Глумачке вештине
Драган Стојменовић, ванредни професор за област Глумачке вештине
Мартина Карин, асистент за ужу научну област Етномузикологија
Селена Ракочевић, ванредни професор, Факултет музичке уметности у Београду, Србија
Здравко Ранисављевић, наставник стручног предмета за ужу научну област Етнокореологија
Драгица Панић-Кашански, доцент и шеф Катедре за етномузикологију, Академија умјетности у Бања Луци, Босна и Херцеговина
János Fügedi, виши истраживач и лабанотатор на Музиколошком институту Мађарске академије наука и председник Одбора Међународног савета за Лабанову кинетографију (ICKL – International Council of Kinetography Laban), Мађарска
Kovács Henrik, предавач на Мађарској плесној академији, Мађарска
Весна Бајић Стојиљковић, етномузиколог-етнокореолог, Словенија
Давор Седларевић, струковни васпитач за традиционалну игру, Црна Гора

студенти:

Милица Лерић, студенткиња треће године ОАС, студијски програм Етномузикологија
Светлана Ђачанин, студенткиња МАС, студијски програм Етномузикологија

Планирани резултати
  • Успостављање сарадње међу истраживачима и јаче повезивање институција;
  • Проналажење решења записивања покрета у традиционалним плесовима и покрета глумца на сцени тј. развијање анализе покрета и креирање знакова за потребе његовог записивања као поуздана основа за даљу компаративну анализу;
  • Боља комуникација међу истраживачима (сви би познавали један систем записивања);
  • Плесови и сценски покрети би били доступни другим истраживачима као документована архивска грађа;
  • Објављивање резултата истраживања – публикације;
  • Боља едукација.
  • Akademija umetnosti u Novom Sadu

    ——————————–

    Академија уметности у Новом Саду
    Департман драмских уметности

    Akademija umetnosti u Novom Sadu

    ——————————–

    Академија уметности у Новом Саду
    Департман ликовних уметности

    Akademija umetnosti u Novom Sadu

    ——————————–

    Академија уметности у Новом Саду
    Департман музичке уметности

    Академија уметности у Новом Саду
    Akademija umetnosti u Novom Sadu