Представљање 4. циклуса пројекта цртеж – поље личног-интимног трага-ња/дневника доц. Биљане Јевтић у КЦ Лаб

#
}}

4. Циклус / Пројекат „Цртеж – Поље личног-интимног трага-ња / дневника“
Аутор: Доц. Биљана Јевтић
Културни центар Лаб
Др Хемпта 2
Нови Сад

Доц. Биљана Јевтић на Департману ликовних уметности, у Културном центру Лаб представиће у понедељак 10.06.2019. у 20 часова 4. Циклус пројекта „Цртеж – Поље личног-интимног трага-ња / дневника“ који је настао у сарадњи са студентима Академије уметности у оквиру избора најуспешнијих индивидуалних задатака/пројеката и семинарских радова, на предмету Цртање са технологијом.

10. јун 2019. у 20:00 – 01:00
Пројекат „Цртеж – Поље личног-интимног трага-ња / дневника“ је резултат иницијативе Биљане Јевтић, доц. АУНС, да се кроз факултетску – универзитетску и уметничку размену студената учврсти и продуби већ постојећа веза и сарадња Академије уметности у Новом Саду и КЦ-а Лаб, у циљу подршке и подстицаја за уметничким стваралаштвом, као и презентацијом излагачких циклуса најуспешнијих радова студената.

О 4. Циклусу Пројекта „Цртеж – Поље личног-интимног трага-ња / дневника“:
Изложба 4. Циклуса наставак је уметничког пројекта „Цртеж – Поље личног-интимног трага-ња / дневника“, фокусирана је на истраживања индивидуалних задатака/пројеката и семинарских радова студената током III године основних студија, студијског програма Ликовне уметности и студијског програма Примењене уметности и дизајна, на предмету Цртање са технологијом. Такође, 4. Циклус, као и пројекат, заснован је на мултимедијалном приступу истраживања у цртежу, као и на истраживању сопствених идеја, ставова и емоција, са развојем специфичне свести о личним афинитетима студената, формирајући индивидуалну поетику. Савремен приступ изражавања / истраживања препознат је и подржан као оригиналне уметничке праксе и разнолике теме студената, у којима цртеж постаје поље личног-интимног трага-ња / дневника.

Доротеје Ловре, у сфери поетског интимизма, истражује личне / тајанствене моменте – предмете унутрашњег / скривеног простора. Тоновима јарких и контрастних боја, надахнута делима интимиста Пјера Бонара и Едуара Вијара, продубљује личну поетику простора – дома, вечног склоништа и уточишта. Изузетна посвећеност приказивању текстуре материјала а нарочито дезена, као и концентрисаност на изражавање атмосфере ентеријера, коју додатно наглашава у детаљима, карактерише интимистички цртеж Доротеје Ловре. Такође, истражује и тематику спољашњег простора, пејзажа, у циклусу дигиталних цртежа-колажа „Просторни дијалози“. Кроз истанчан, органско-ликовни језик – мозаик, развија снажно индивидуално промишљање – рефлексију Хокнијевских пејзажа, као и фотоколажа поменутог уметника. Тако изграђује своје експресионистичко виђење простора – микро-макро света – тоналитета, са фокусом на имагинативност интимности, соптвене поетике.

Татјана Смиљанић и Наташа Домазетов, у уметничком раду/пројекту, баве се тематиком структуре и простора, као интерпретативног оквира тактилног универзума. Татјана Смиљанић, применом атипичних материјала: жице, конца, песка, тканине (платна), дрвофикса… истражује рељефност простора/пејзажа, стварајући гестуалну енергију трага линија, како на ахроматским тоновима дводимензионалне материјалне подлоге/површине стиродура, тако и у жичаној конструкцији колажа – асамблажа. Таласасте силе неправилних форми природе – пејзажа, визуелизује мрежом вијугавих – изувијаних линија – жица – конаца. Снага и енергија тродимензионалне линије, пулсира динамичношћу трансформације, а богат дијапазон линијских – кончастих структура, језгровитошћу органског пејзажа. У континуитету свести трага-ња нове стварности, визуелног осмишљавања редукованих композиција простора, развија и оплемењује лични цртеж – пејзаж, емотивног потенцијала. Тако настају ритмично – метафоричне импресије – линијске екс-пресије, као и симболично-поетична транспарентност нити – валовито-кончасте суптилности / интимности. Уметнички процес/пракса Наташе Домазетов, креће се од геометријске апстракције, кроз кубизам ка асамблажу, базиран/а на колажирању различитих предмета и стварању тродимензионалне композиције од тих предмета, чиме се отвара могућност ка даљем истраживању, као и новој целини метафизичког – структуралног простора. Користећи различите интерпретативне конструкте у дијалогу простора и материје, процесуалним и слојевитим интервенцијама, у радове усађује текстуриране материјале. Такође, комбинацијом нетипичних материјала: угља, тканине (филца), пасте за моделовање, глет масе, дрвофикса, лака, на подлогама стиродура, посвећује се истраживању тактилне перцепције материје, у корелацији: рапаво-глатко, мат-сјајно. Експресивност свог ликовног израза интензивира пастуозним слојевима изразито црне материје, као и рељефном фактуром, у комплексном и зрелом опусу апстрактних цртежа „Црни квадрат“.

Божо Иванковић, Сандра Јаковљевић и Јелена Мишљеновић, у сфери фигуративног, развијају истраживање различитих облика трансформације ауто-портрета, у медију дигиталних цртежа/колажа. Божо Иванковић и Сандра Јаковљевић, угледајући се на Ворхоловске препознатљиве аспекте рада, репродуковања и умножавања слике, колажа и цртежа, као и увођења фотографије, на својствен начин, стварају безброј, претежно попартистичких ре-интерпретација / варијација ауто-портрета. Истовремено, у медијској иконосфери, као технолошка рефелксија, развијају властити код уметничког идентитета (ауто-портрета), са дигиталним дискурсом „пиксела“ и „блур“ ефекта…, под утицајем платформе „умрежавања“ савремених – социјалних комуникација. У размени медијске везе/конекције, креирају цртачки циклус „Ауто-портрети“, визуелно-флуидних-меморијских записа. Јелена Мишљеновић, у досадашњем опусу цртежа, бави се питањем егзистенције човека као психолошка рефлексија људског бића, визуелизујући процесе трансформације портрета, од прозрачних форми, као и тоналитета поетичног, до претварања у нове облике, драматичног карактера. Паралелно, и у домену дигиталне анимације под симболичним називом „Транзиција/Transition”, истражује тематику трансформације. Актуелне тематике уметничких пројеката – истраживања Б. Иванковића, С. Јаковљевић и Ј. Мишљеновић, постају фундамент континуитета, у циљу трагања за идентитетом, чиме указују на комплексност процеса проналажења себе у различитим дискурсима. С друге стране, теже да са посматрачем успоставе дијалог који актуализира проблематику дехуманизације човека, као и отуђеног карактера савременог друштва, у времену транзиције.

Данило Андрић, са проширеног соцолошко – симболичког аспекта, на визуелно-метафоричан начин представља уметнички пројекат под називом „Mothlord“, конципиран у форми триптиха као рефлексија олтарне слике која се састоји од већег средњег дела и два ужа (крила). Микро структуре два пара прозирних крила лептирице, зраче мајсторским цртежом, изведеним прецизним и стрпљивим потезима светлијег – тамнијег трага оловке/графита. Синтезом митологије јединственог, крилатог бића – лептирице са титулом “лорд“, симболом господа/ра, као знака верске/класне/сталешке вредности, указује на критику традиционализма/проблематику друштвених неједнакости (моћ и углед/ауторитет над другим људима), кроз све аспекте – позиције појединца / савременог човека у свету. Посебно тежи да истакне значај једнакости у индивидуалним правима, кореспондирајући кроз аспект софиста у филозофији, који сматрају да су сви људи по природи слободни и једнаки, а да их друштво чини неслободним и неједнаким.

Анђела Живковић, у основи дубоко апстрактне рефлексије Мебијусове траке, путем еластичности ахроматске форме – линије, акцентује специфичан склоп облика, сачињен од симболичних, људских тела – оптичких трептаја – опросторених преплетаја, особеног циклуса дигиталних цртежа. Истраживање мотива/симбола Мебијусове траке, може се огледати у уметничком раду Ешеровог стваралаштва, представника оп-арта. Узајамну динамику кретања – увртања, Мебијусове – вртложне композиције, обједињује у својеврсне оптичке илузије вибрирајућих тела. Такође, трансформацијом траке у потенцијалне каишеве, као и копче у знакове/форме људских бића, преноси бескрајну енергију – фреквенцију двоструких кругова – спирала испреплетене осмице (каишева), у знак бесконачности. Симболизам и феномен Мебијусове траке, проширује кроз аспекте у филозофији – „бесконачно је оно што је без почетка и свршетка“, као и у споју науке и уметности, присутан у математици, физици, графичком дизајну – у логоима, тароту, типографији.

Биљана Јевтић

Пројекат „Цртеж – Поље личног-интимног трага-ња / дневника“ доц. Биљане Јевтић је део програма сарадње Академије уметности у Новом Саду и КЦ-а Лаб.

Стручни сарадници пројекта: Раде Тепавчевић, Срђан Шаровић

Учесници-излагачи/Студенти III године основних студија Академије уметности у Новом Саду: Доротеја Ловре (сликање), Татјана Смиљанић (сликање), Наташа Домазетов (дизајн ентеријера), Божо Иванковић (графика), Сандра Јаковљевић (фотографија), Јелена Мишљеновић (дизајн ентеријера), Данило Андрић (илустрација) и Анђела Живковић (графички дизајн)

Улаз је слободан.

Сродне вести