Заједничка изложба студената Нових ликовних медија „Am I Real?“

Студенти Академије уметности са студијског програма Нови ликовни медији: Вања Новаковић, Лука Стојановић и Васо Вујовић одржаће изложбу радова под називом „Am I Real“ у галерији „Прогрес“ у Београду. Свечано отварање заказано је за понедељак 13. март 2017. у 19:30 часова.

Изложба „AM I REAL“ говори о масовним медијима који играју огромну улогу у креирању и преношењу културних, полних и родних идентитета и њихов утицај променио је начин на који представљамо себе, али и начин на који други виде нас саме. Аутори изложбе ссматрају да управо медији утичу на обликовање наше реалности, употребљавају стереотипе, фиксирају неке архетипске конвенције о томе шта је заправо оно што ми јесмо.

Истражујући управо овај утицај масовних медија, изложба „AM I REAL?“ бави се различитим “реалностима” женског тела, односно различитим начинима исчитавања слика и сценарија женскости. Суптилно подривајући културолошки условљене начине репрезентације женскости/женствености.
Изложба „AM I REAL?“ представља троје младих аутора, који пропитују конструкцију визуелног идентитета и статуса жене из визуре новонасталог (медијског) времена.

О ауторима:

Вања Новаковић – Радови за изложбу „AM I REAL?“ представљају серију дигиталних принтова, објеката и видео радова која преиспитује конструкцију женствености и женског идентитета унутар потрошачке и медијске културе. Идентитет жене разматра се као заносан, артифицијелни призор чија визуелност постаје знаковни систем глобалне фантазије на коју је посматрач упућен и коју несвесно ишчитава. Рад указује на одређене моделе женствености чија је улога пренос значења које се нуди и “купује“ одабиром производа попут бочице парфема. Производ постаје упакована вредност која се интернализује, тиме пружајући идентификацију са описним и визуелним карактеристикама самог производа. Рад истражује фантазију глобалне адвертајзинг – женствености коју карактерише неколико доступних типова сексуалности, романтичности, заводљивости, социјалне или статусне остварености. Идентитет се, дакле, поистовећује са привидом избора и присвајањем значења које тај избор подразумева. У оваквом приказу, глобални женски идентитет постаје високо естетизовано поље самоотуђења.

Лука Стојановић – „Inflate“ је серија дигиталних принтова и видео анимација провучена кроз призму поп-културе и једног од негативних аспеката наше савремености – изражене и пренаглашене естетске хирургије. Пропитујући однос између медицинске етике и медијске естетике, изложба „Inflate“ осврће се на критику пластичне хирургије, промену културних идентитета и популарне ‘фолк’-културе. Полно недефинисана, шаблонска и напумпана тела постављају се у виртуелне, 3D рендероване просторе који опонашају атмосферу Хокнијевих платана. Међутим, за разлику од Хокнијевих приказа осунчаних субурбаних америчких вила у којима се представља свакодневица калифорнијског друштва, отмене виле, дворишта и базени на нашим просторима представљају приказ луксуза који се најчешће повезује са извођењем медијског спектакла. На тај начин, деперсонализована и надувана виртуелна тела доводе се у коресподенцију са пренаглашеним и шареним душецима, гуменим бананама, стилским еклектицизмом новоизграђених вила и мегаломанским базенима.

Васо Вујовић – „Girl Like Me“ је серија фотографија која истражује женско тело изван идеализоване форме и карактеристике типичног приказа Венере која је постваљена кроз историју уметности. Савремена Венера је више од само женског лика са телом које асоцира на плодност, љубав и сексуалност. Иконографија женскости кроз савремене медије, демистификовала је друштвено прихватљиве еротизације женског тела и тиме довела до значајног преокрета у репрезентацији и перцепцији тела, идентитета, рода и пола. Стога, серија фотографија Girl Like Me има за циљ да прикаже женственост која превазилази окове традиционалних полних/родних ограничења, те да укаже на њену перформативну природу, демострирајући идеју о лепом у различитим формама – како у женским, тако и у мушким телима.