01. Дипле са рогом, ,,Чобански дозив“ (Црна Гора), дипле са рогом спадају у групу инструмената са једноструким ударним језичком. Ово је пример мелодије која се назива  ,,Чобански дозив“ и сигналног је карактера. Ритмички систем је гранични, између дистрибутивног и парландо рубато.

02. Подвоје (Циганчица). Мелодију изводи самоуки свирач виолиниста Рајко Миљански. Овај снимак је реализован у студију М, радио НС, са циљем да се сачува стил извођења бачког виолинисте уз пратњу мањег инструменталног састава РТВНС.

03. „Мој чардаче“ је лирска љубавна песма. Први део је у ритмичком систему парландо рубато, а други део у дистрибутивном ритмичком систему, такт 2/4. И први и други део песме има доста велики амбитус мелодије, што указује на то да је она настала под утицајем западне музичке културе.

04. Помпјерова Срба, композиција концертантне музике коју је написао Г. Динику, која је такође снимљена у Студију М РНС, у извођењу Великог народног оркестра. Изводи се у систему дистрибутив, такт 2/4.

05. Кавал, (импровизације). Једна од фундаменталних карактеристика македонског фолклора је бордун, који се јавља како у вокалној, вокално-инструментланој тако и у инструменталној традицији. За македонску традиционалну музику је карактеристично да увек свирају два инструменталиста на овом инструменту (кавалу), један свира мелодијску линију и то се углавном сматра као женски кавал, а мушки инструмент држи бордун. Мелодијска линија је веома развијена, модалног карактера са обиљем орнамената и изводи се у ритмичком систему парландо рубато.

06. Рикало, бушен, тулник, бућун спада у групу дувачких инструмената типа трубе. На овом инструменту дужине између 1 до 2m, свирали су чобани уочи Ђурђевдана, јер су веровали да њихово свирање има магијско дејство, те да ће им стока бити здрава током читаве године.

07. Тужни испраћај. Ову мелодију Власи свирају на фрули или виолини, приликом испраћаја покојника. У току извођења, осим специфичних трилера, јавља се и карактеристични интервал, а то је силазна, односно узлазна кварта што указује на архаичност њене мелодијске линије која има дијатонску структуру.

08. Мало банатско коло је омиљени плес чији корени су дубоко уткани у фолклорну баштину Банаћана. Мало банатско коло снимио је Бела Барток фонографом 1912. године у Банату и то на више традиционалних музичких инструмената. Извођење овог кола је типично за гајдашко свирање, у диструбитвном ритмичком систему, 2/4 такт. Облик мелострофе је дводелан, а посебно се истичу специфични мелодијско-ритмички мотиви.

09. Вокално-инструментални састав Xивогато, уз органиструм. Реч је о саставу у којем свирају млади свирачи из Бечеја, мађарске националности. Од музичких инструмената у ансамблу су заступљени: двогласне гајде, виолина, мали цимбал итд. Ритмички систем је дистрибутив, мелодија је дијатонске структуре, а облик мелострофе је битематски.

10. Јерменска традиционална мелодија. У овом случају је реч о аксак ритмичком систему, такт 10/16 са пулсацијом 3+2+2+3. Иако је реч о традиционалној мелодији, она се изводи новијим стилом. У хармонско-ритмичком смислу у фокус долазе мембранофони инструменти, који представљају  једну од фундаменталних одлика фолклора јерменског народа.

11. Много ми га фалат бабо – песма у аксак ритмичком систему, дактилоидног облика 7/8 (3+2+2) с тим да се трајање последњег слога на крају стиха продужава. Осећа се бордунски стил извођења као једна карактеристика македонског фолклора.

12. Ребетика (Рембетика) – назив за популарну градску музику Грчке која је настала у Атини у првим деценијама 20. века. Тематика ових песама је је љубав, често неостварена. Ова врста музике се изводила у кафанама, затворима. Текстови су богати урбаним фолклором у којима се истиче сиромаштво, дрога, животи у затвору, политичка ситуација, неузвраћена љубав итд. Мелодија се заснива у аксак ритмичком систему, такт 9/8 (2+3+2+2).

13. „Батута“ („тући“) – специфична традиционална игра за Молдавију. Уз њу се испевају различити текстови љубавне тематике, а мелодије се изводе у брзом темпу; изводи се на кобзи – једном од најархаичнијих музичких инструмената Румуна из Румуније. Ритмички систем је дистрибутив, такт 2/4; Солисту на кобзи у овом извођењу прати професионални оркестар из Молдавије.

14. „Балада змије“. Баладе се изводе у парландо рубато ритмичком систему и најчешће имају слободну форму. Мелостихови се спонтано комбинују. Изводи се у акутном (високом) регистру, са пуно орнамената, издржаних тонова и динамичких нијанси. Као фундаментална карактеристика румунског фолклора јесте та да сваком поетском тексту углавном припада по једна мелодијска мисао.

15. Ово је фонографски снимак Беле Бартока из 1912. године реализован је на територији данашње Румуније. Највероватније на бисерници извођач свира познату песму „Српкиња“, која се сматра композицијом Исидора Бајића. Бајић је ову мелодију уврстио у оперу „Кнез Иво од Семберије“ 1911. године у оквиру сплета разних српских мелодија.

16. Гадулка је један од најомиљенијих и наjпрепознатљивијих традиционалних музичких инструмената у Бугарској. У Србији познат под називом ћемане (гуслe), у Хрватској као лијерица, а у Грчкој као гусла. У питању је кордофони инструмент типа лутње, крушколиког облика, кога су Арапи донели у Шпанију у 8. веку.
Први део ове мелодије је у ритмичком систему парландо рубато, док је други део у дистрибутивном ритмичком систему, такт 2/4.

17. „Љеска линџо“ – хрватска традиционална мелодија која се изводи на инструменту лијерица. Рапрострањеност је на ширем географскон простору западне Европе, а он има различите називе (ћемане, гусле/гадулка). Мелодијска линија је врло једноставна, дијатонска, али веома весела, лепршава, динамична и изводи се у ритмичком систему дистрибутив, такт 2/4.

18. Севдалинка – једна од најомиљенијих љубавних градских песама у Босни и Херцеговини, која се изводи уз пратњу саза. Мелодијска линија је развијена, са пуно орнамената, мелизматике и карактеристична је појава интервала прекомерна секунда. Песма каденцира на II ступњу, што је препознатљива карактеристика мелодија на овим просторима. Ритмички систем је парландо рубато. Као последица осавремењивања традиционалних мелодија, у неким примерима први део севдалинке се заснива у ритмичком систему парландо рубато, а други део у дистрибутивном ритмичком систему, или обрнуто.

19. Ритуално падање у транс је прастари обред Влаха из источне Србије, који се сваке године упражњавао у појединим насељима, на гробљу, уз присуство великог броја мештана, а уз одговарајући инструментални састав који чине виолина, брач, бубањ (тобе). Док би жене играле на гробљу, једна би играла у средини. Инструментална мелодија обликује се на једном музичком мотиву, док та жена не би пала у транс. Чим би се та жена повратила из транса, онда би инструментални састав свирао специфичну влашку мелодију у анапестоидном облику аксак ритма, такт 7/16 (2+2+3).

20. „Бре, Иване“ – архаична бугарска традиционална песма која се изводи старијим стилом певања, на глас. Карактеристичан је сазвук секунде, а у току извођења долази до укрштања гласова, што проузрокује појаву да мелостихови каденцирају у сазвуку секунде, или унисоно. Мелострофа се заснива на монотематској мелодијској мисли.