Биографије музички


Биографије наставника и сарадника-Катедра за соло певање


Катедра за соло певање

др Милица Стојадиновић, редован професор


Милица Стојадиновић је првакиња опере Српског народног позоришта и шеф Катедре за соло певање Академије уметности у Новом Саду. Дипломирала је и магистрирала на Факултету музичке уметности, у класи проф. Бисерке Цвејић. Наступала је широм Југославије, као и у Француској, Енглеској, Грчкој, Мађарској, Румунији, и на многобројним фестивалима у земљи и иностранству: БЕМУС, НОМУС, СОМУС, Будва град театар, НС лето, Фестивал у Делфима (Грчка), Оперски фестивал у Темишвару, и др. Њени студенти добитници су многих првих и специјалних награда на домаћим и међународним такмичењима. Држи мајсторске курсеве у земљи и иностранству. Чест је члан жирија на домаћим и међународним такмичењима. Улоге:Травијата, Ђилда, Ћо-Ћо-Сан, Розалинда, Неда, Норма, Адина и др. Награде: три годишње награде Српског народног позоришта за изузетна остварења; престижна награда ЗМБС за вишегодишње истакнуте педагошке резултате; Златно звонце популарности за најпопуларнијег извођача класике. Критика истиче лепоту њеног гласа: „Плени изузетном лакоћом и лепотом гласа. А њен глас је одличан: раскошан, блештав, волуминозан.“ (Г. Крајачић). „Солисткиња изузетних вокалних могућности, чистог, племенитог и изједначеног дијапазона и танано, фино извајане фразе, подједнако сугестивна и певачки и глумачки.“ (Б. Хложан). „Њен чист и вибрантан сопран узбуђивао је срца заљубљених у ову оперу.“(Константин Бабић за Травијату). После наступа у Паризу критика пише да је „својим беспрекорним извођењем пробудила најтананија осећања препуне сале“. Поводом Кармине Буране М. Кујунџић пише: „Миличин Dulcissime за памћење је и за причање“.


Весна Аћимовић, наставник вештина


Весна Аћимовић дипломирала је 2002. године са највишом оценом на Академији уметности у Новом Саду, у класи проф. мр Вере Ковач Виткаи. Звање магистра уметности стекла је 2008. године, у класи проф. мр Милице Стојадиновић. Током школовања освојила је бројна признања и награде. Као представник Академије уметности 2001. године похађала је Интернационалну школу Праг-Беч-Будимпешта и успешно наступала широм Аустрије. Била је финалиста Интернационалног такмичења оперских певача Ондина Ота у Марибору (Словенија) 2002. године. Од 2001. године је хонорарни сарадник Опере Српског народног позоришта и од тада је остварила многе улоге у операма и оперетама, од којих се издвајају: Берта у Севиљском берберину Ђоакинија Росинија; Адела у Слепом мишу Јохана Штрауса; Јелка у оперети Јабука Јохана Штрауса; Галатеа у Лепа Галатеа Франца фон Супеа; Анчица у Проби за оперу Алберта Лорцинга. Од 2002. године се бави вокалном педагогијом као професор соло певања у средњој музичкој школи Исидор Бајић у Новом Саду а од 2007. године ради и као стручни сарадник на Катедри за соло певање Академије уметности у Новом Саду. Исте године је стекла и звање Инструктора АБРСМ–а за југоисточну Европу. Награду Извршног већа АП Војводине за менторство ученику који је постигао врхунске резултате на такмичењима примила је 2009. године, а исте године издала је и компакт диск, под називом Словенска музика. Од 2010. године на Академији уметности у Новом Саду има звање: наставник вештина за стручно-уметничку област Соло певање.


Љиљана Лишковић, доцент


Маја Грујић, самостални стручни сарадник корепетитор


Маја Грујић завршила је средњу музичку школу Исидор Бајић у Новом Саду, у класи проф. Л. Николић. Дипломирала је на Факултету музичке уметности у Београду, у класи проф. З. Димитријевић Стошић. Специјалистичке студије камерне музике завршила је 1995. године у класи проф. О. Ђурђевић. Као студент демонстратор учествовала је у раду са соло певачима у класи проф. Б. Цвејић. Добитник је специјалне награде из фонда Радмила Ђорђевић на Факултету музичке уметности за перспективног клавирског сарадника у раду са певачима. Одржала је је бројне концерте у већим центрима у земљи а наступала је и у Паризу и Дортмунду. Снимала је за Радио-телевизију Нови Сад и Радио-телевизију Београд. Запослена је као самостални стручни сарадник – корепетитор на Академији уметности у Новом Саду. Деловала је у класама проф. Вере Ковач-Виткаи, проф. Б. Цвејић, и у класи проф. Милице Стојадиновић.
Најзначајније референце: Новосадске музичке свечаности (НОМУС),1993. године, у Жупној цркви Имена Маријина у Новом Саду (Катедрала), Милица Стојадиновић сопран, Маја Грујић оргуље; Српски културни центар, Париз, 1995. године, Милица Стојадиновић сопран, Маја Грујић клавир; Новосадске музичке свечаности (НОМУС), 2002. године, Камерни концерт;
Которарт, 2003. године, Н. Давид тенор, Маја Грујић клавир; Културни центар, Београд, 2011. године, Памела Киш сопран, Маја Грујић клавир.


Памела Киш Игњатов, виши стручни сарадник


Памела Киш је средњу музичку школу, одсек клавирa и соло певањa, завршила у Суботици. Дипломирала је 2008. године а мастер студије завршила 2010. године на Академији уметности у Новом Саду, у класи проф. мр Милице Стојадиновић. Добитница је награде Извршног већа АПВ, Универзитета у Новом Саду и дипломе престолонаследника Карађорђевића. Одржала је бројне солистичке концерте у земљи и иностранству, снимила ЦД, наступала на РТВ и РТС, концертирала са Академским симфонијским оркестром и камерним оркестром Арс Опера. Најзначајније награде: I награда на међународном такмичењу Петар Коњовић у Београду, I награда на међународном такмичењу Бруна Шпилер у Херцег Новом. Главна улогу у Хајдновој опери Ле Пескатричи у Мађарској, 2009. године.
Наступала је на отварању Међународног камерног фестивала Тисин цвет 2011, на песничкој манифестацији Бранково коло, у Пучинијевој опери Сестра Анђелика у Новом Саду. Од 2012. године је солиста Камерног музичког друштва у Новом Саду. Похађала је курсеве код Тимотија Бенча, Розмари Харди, Гвин Гејер. Ради на Академији уметности у Новом Саду као стручни сарадник, као и у Музичкој школи у Кањижи као професор певања.






Биографије наставника и сарадника-Катедра за комп. и стручно тео. предмете


Катедра за композицију и стручно теоријске предмете

Мирослав Штаткић, редован професор


Зоран Мулић, редован професор


др Богдан Ђаковић, редован професор


Смиљана Влајић, ванредни професор


Александра Степановић, ванредни професор


др Милан Алексић, ванредни професор


Милан Алексић (1978.), дипломирао је на АУНС на Одсеку за композицију и дириговање. Тренутно је на Докторским студијама на ФМУ у Београду. Ради као асистент на АУНС од 2004. Радио је као гостујући професор и стипендиста на The City University of New York, у студију Harvestworks у Њујорку, у Музичкој школи у Зрењанину, на Радију и ТВНС, у Новосадском позоришту. Усавршавања, курсеви, конференције: Међународна конференција у Вашингтону, 2009; Курсеви Докторских студија на The City University of New York, 2009; Курс за електронску музику у студију Harvestworks, Њујорк, 2009; Интернационални курс за композицију South Oxford Six у Сомбору, 2009, 2008, 2007; Консултације са професором Salvatore Sciarrinom, 2006; Курс који је водио професор Alexander Mullenbach, 2004; Консултације са професором Walter-om Zimmermann-om у Берлину, 2004; Форум балканских земаља у Дубровнику, 2004; 53. Фестивал младих уметника у Бајројту, Немачка, 2003; “Internationalen Sommerakademie Prag-Wien-Budapest” у Реицхенау, Аустрија, 2002; До сада је одржао 8 ауторских концерата.; Члан је Удружења композитора Србије.


др Наташа Црњански, доцент


Станислава Гајић, асистент


Бранислав Мицић, наставник вештина


Образовање: Академија уметности, смер: Снимање и дизајн звука, звање: мастер.
Од 1998. године ради у студију Академије уметности као тонски инжињер. Звање наставника вештина добија 2010. године, и на Катедри за композицију и теоријско уметничке предмете почиње да предаје предмет Музичка технологија. Поседује обимно знање о Apple Mac рачунарима, Logic Pro, Pro Tools и другим музичким софтверима. Сарађивао је са многим истакнутим музичарима, као што су: Оливер Мандић, Гордана Тржан, Слободан Тркуља, браћа Теофиловић, група Галија, Сергеј Ћетковић, група Неверне бебе, Бојан Милановић, Небојша Живковић и др. Бави се синхронизацијом цртаних и играних филмова (voice-over), од којих је више од 40.000 минута синхронизованог материјала и емитовано. Такође се бави и пословима компоновања, аранжирања, ЦД мастеринга и постпродукције звука за филм и друге видео форме.
Референце: Ф. Шопен – Концерт за клавир и оркестар број 1 у е-молу, опус 11, концерт симфонијског оркестра Академије уметности у Новом Саду, диригент: Андреј Бурсаћ, клавир: Ирис Кобал, Синагога, 2005. године – снимање, едитинг, мастеринг. Браћа Теофиловић и Небојша Јован Живковић: Калеш бре Анђо, 2008. године – снимање, микс и мастеринг, Научно-популарне емисије за децу Како и зашто, 2008. године – снимање наратора (voiceover), синхронизација, микс, мастеринг и режија, Александра Степановић: Црна птица (баритон: Иван Николић, клавир: Ирина Митровић) 2009. године – снимање, микс и мастеринг. Љубомир Николић: Игра, 2009. године – снимање, микс и мастеринг. Серијал цртаних филмова Џеронимо Стилтон, 2009. године – синхронизација са енглеског на српски језик, снимање, наховање (dubbing), микс, мастеринг и режија, Оливер Мандић: песма Време, 2010. године – мастеринг, Музика за позоришну представу Сунцокрети, композиција Сонг призивања Сунца, композитор Габор Ленђел, режија Милош Јагодић, 2010. године – снимање, микс и мастеринг.


Љубомир Николић, стручни сарадник


Доротеа Вејновић, стручни сарадник


Ђорђе Марковић, стручни сарадник


др Светлана Гајић, асистент






Биографије наставника и сарадника-Катедра за музикологију и етномузикологију


Катедра за музикологију и етномузикологију

др Нице Фрациле, редован професор


ФРАЦИЛЕ, Ј. Нице (4. VI 1952, Куштиљ), редовни je професор и шеф Катедре за музикологију и етномузикологију Академије уметности Универзитета у Новом Саду. Тежиште његовог научно-истраживачког рада представља компаративно проучавање традиционалне музике Срба и Румуна у Војводини. Интерес за компаративна истраживања проширен је касније и на фолклорну музику других националних заједница Војводине (Мађара, Словака, Русина) и Србије (нпр. Влаха), односно на изучавање асиметричног аксак ритма, као фундаменталног заједничког морфолошког елемента у музичкој култури народа са балканских простора. Учествовао је у раду више симпозијума у земљи и инострантву. Објавио је преко сто педесет библиографских јединица – етномузиколошких студија и стручних чланака, приказа и рецензија, и то на на српском, енглеском, румунском, немачком, словачком, македонском и мађарском језику. Стални је члан Матице српске, Европског семинара етномузиколога и представник етномузиколога и етнокореолога Србије у Мећународном савету за традиционалну музику. Добитник је више награда и признања, златне значке КПЗ Србије (1990), награде Радио Новог Сада за најбоље музичко остварење (1991), као и Искре културе (2004).
Референце: 1. Vokalni muzički folklor Srba i Rumuna u Vojvodini. Komparativna proučavanja. Novi Sad: Matica srpska, Udruženje folklorista Vojvodine. 1987.; 2. Вокална традиционална музика Срба у Војводини – Антологија, Matica srpska, 2006.; 3. The Aksak Rhythm, a Distinctive Feature of the Balkan Folklore. In: Studia musicologica, Academiae Scientiarum Hungaricae. Budapest: Akadémiai Kiadó, 2003, 197-210.; 4. The “Banat Bagpipes” in Vojvodina in the Past and Today. Studia instrumentorum musicae popularis II (New Series. Edited by Gisa Jähnichen. Münster: MV-Wissenschaft, 2011, 79-92.; 5. “Perle foclorice care depăşesc frontierele” (Folklorni biseri koji brišu granice). In: Caietele ASER, nr.6/2010,Lumea românească – o viziune antropologică. In honorem Academician Sabina Ispas la 70 de ani. Edited by Ligia Fulga. Braşov: Editura Transilvania Expres, 2011, 135-148.


др Ира Проданов-Крајишник, редован професор


Ира Проданов Крајишник (Сомбор, 15. 4. 1970) дипломирала је музикологију 1993. године на Факултету музичке уметности у Београду. Магистарске студије завршила је на Академији уметности у Новом Саду 1999. године, одбранивши рад Национални елементи у музици Рајка Максимовића у класи проф. др М. Веселиновић Хофман. Године 1999. уписује докторске студије на Универзитету у Тибингену, Немачка, у класи проф. М. Х. Шмида. Две године касније студије наставља на Академији уметности у Новом Саду, где је 2005. године одбранила докторску тезу Религијска инспирација у српској музици после 1945. године, ментор проф. др М. Веселиновић Хофман. Учествовала је на низу домаћих и међународних симпозијума. Осим радова који су штампани у домаћим и инстраним часописима, аутор је приручника Музика двадесетог века (2002) и монографије Музика између идеологије и религије (2007), као и монографије Клавирска музика Карла Кромбхолца (2009). Ради као ванредни професор на предмету Историја музике. Била је модератор и и предавач радионице Музика и медији на Академији уметности, финансијски подржане од стране ИВ АП Војводине. Била је гост професор на Државном универзитету у Букурешту, у оквиру ЦЕЕПУС програма (2007). Ангажована је као гост професор на Музичкој академији у Сарајеву. Координатор је Темпус пројекта InMusWB за Академију уметности. Сарадник је Матице српске, енциклопедије Die Musik in Geschichte und Gegenwart (MGG), члан Српског музиколошког друштва, Удружења композитора Војводине и Одељења за сценске уметности и музику Матице српске. Говори, чита и пише енглески, немачки и мађарски језик. Мајка је два сина.


др Љубица Илић, доцент


ддр Весна Ивков, доцент


Немања Совтић рођен је 1984. године. Студије музикологије уписао је 2003, а завршио 2009. године на Академији уметности у Новом Саду. Са својим дипломским радом Балет Петрушка Игора Стравинског у светлу иманентног критицизма Теодора Адорна био је финалиста Kонкурса др Зоран Ђинђић – за најбољи дипломски, мастер или магистарски рад у области филозофских и социолошких наука. Од 2010. године студент је докторских студија музикологије на Факултету музичке уметности у Београду, а од 2011. асистент на Катедри за музикологију и етномузикологију на Академији уметности у Новом Саду. Током 2011. године године објављује рад Лик Петрушке Игора Стравинског – Петрушка и/или Пјеро? у часопису Интеркултуралност и учествује на симпозијуму Жене у музици, одржаном у Крагујевцу, са радом Читање визуелног садржаја видеоспота за песму Алехандро Лејди Гаге у контексту qуеер рода репезентовања. Наредне, 2012. године, објављује рад у зборнику Традиција као инспирација под називом Стравински као руски слог у интерпретацији Ричарда Тараскина – анализа једног наратива.


др Весна Карин, доцент


Весна Карин, асистент за ужу научну област Етномузикологија
Образовање: 1999-2004. Семинари: Изучавање народних игара Србије, Србија; 2000-2005. Високо образовање: Академија уметности Нови Сад, Србија; Смер: Етномузикологија (5 година); истраживачки рад и учествовање на Међународним скуповима студената музикологије и етномузикологије. 2005-2007. Курс норвешког језика: Берген курс, Осло, Норвешка; 2008-Докторске студије: Факултет музичке уметности, Београд, Србија Област интересовања: етнокореологија, етномузикологија
Референце: Весна Карин, 2008. О новијој вокалној традицији Крајишника у банатском селу Наково. Дани Владе Милошевића. Ур. др Димитрије О. Големовић. Бања Лука: Академија умјетности Бања Лука & Музиколошко друштво Републике Српске, стр. 21-31. Весна Карин, 2009. Општи поглед на игре српског становништва Горњег Баната у Румунији. У: Арад кроз време. Ур. Иво Мунћан. Темишвар: Савез Срба у Румунији, стр. 169-178. Весна Карин, 2009. Игре у Војводини. У: Плесни фолклор у Војводини. Ур. проф. др Веселин Лазић. Нови Сад: Културно-историјско друштво ПЧЕСА, стр. 259-266. Весна Карин, Мартина Карин, 2011. Бадње вече и Божић. У: Обичаји Срба у северном Банату. Ур. Душан Дејанац. Кикинда: Историјско-завичајно друштво „Кинђа“, стр. 320-325. Весна Карин, Мартина Карин, 2011. Ој, Лазаре, добар дане. У: Обичаји Срба у северном Банату. Ур. Душан Дејанац. Кикинда: Историјско-завичајно друштво „Кинђа“, стр. 343-346. Весна Карин, 2012. Фестивал ‘Нашем роду и потомству’ – репрезент духовног и материјалног стваралаштва динарских Срба колонизованих у Војводини. У: Зборник радова научног скупа Владо Милошевић: етномузиколог, композитор и педагог. Традиција као инспирација. Ур. др Соња Маринковић и мр Санда Додик. Бања Лука: Академија умјетности Бања Лука и Музиколошко друштво Републике Српске, стр. 508-520.


др Валентина Радоман, стручни сарадник


др Маријана Кокановић Марковић, доцент


је дипломирала на Академији уметности у Новом Саду на Одсеку за музичку педагогију (1998), а потом и на Одсеку за музикологију (2002), где је и магистрирала (2008) на тему Игре и маршеви у српској клавирској музици 19. века. Културна повезаност у јавном и приватном животу (ментор: др Даница Петровић). Докторску дисертацију Друштвена улога салонске музике у животу и систему вредности српског грађанства у 19. веку одбранила је 2012. на Академији уметости (ментор: др Даница Петровић). Добитница је награда Универзитета у Новом Саду за успешно студирање и постигнуте резултате (1998/99, 1999/2000). Њена садашња истраживања фокусирана су на историју музике 19. века у српским, балканским и европским оквирима, а посебно на утицај средњоевропске музичке културе на Балкану у 19. веку. Учествовала је на конгресима у земљи и иностранству (Словенија, Италија, Чешка република, Немачка). Објавила је бројне студије на српском, немачком, енглеском и чешком језику, као и лексикографске јединице за Српски биографски речник и Српску енциклопедију. Приредила је прву књигу сабраних дела Корнелија Станковића Клавирска музика Корнелија Станковића (уред. Даница Петровић, Музиколошки институт САНУ, Завод за културу Војводине, Београд, Нови Сад 2004) и Албум салонских игара за клавир – Из новосадских салона (Матица Српска, Нови Сад 2010). Сарађује на пројектима Матице српске, Музиколошког института САНУ, аустријског Министарства за науку и истраживање и Музиколошког института Универзитета у Лајпцигу. Усавршавала се у Бечу (2007, 2009) и Лајпцигу (2009). Члан је интернационалних удружења: Wiener Institut für Strauss Forschung, Internationale Arbeitsgemeinschaft für die Musikgeschichte in Mittel und Osteuropa. Запослена је као доцент на Катедри за Музикологију и етномузикологију, Академије уметности у Новом Саду.


Мартина Карин, асистент


Немања Совтић, асистент


Владимир Дабић, сарадник у настави






Биографије наставника и сарадника-Катедра за камерну музику


Катедра за камерну музику

Чедомир Николић, редован професор


Соња Антунић, редован професор


Марина Милић Радовић, редован професор


Марина Милић Апостоловић је као пијаниста наступала сиром Велике Британије и бивше Југославије, у Данској, Норвешкој, Италији, Шпанији, по земљама Совјетског Савеза, Мароку, Зимбабвеу… Интернационални је уметник ББЦ Радија 3. За ову станицу је, између осталих програма, снимила више од 60 минута музике српских аутора. Оснивач је и уметнички директор првог регистрованог фонда за промовисање српске културе на највишем нивоу- Фонда „Лаза Костић“ у Лондону. Од 1996. до 2003. је била директор Карић интернационалног такмичења за младе пијанисте у Лондону, Танбриџ Велсу и Хајделбергу. Од 2003. је професор Камерне музике на Академији уметности у Новом Саду, где је поводом тридесетогодишњице ове установе покренула циклус „Упознајмо композитора“. За залагање у промовисању српске културе и уметности, Вукова задужбина је Марини доделила специјалну награду и медаљу 1999. године.
Соло албуми: Словенски клавир, Две сонате у издању Fragule Recods (продуцент Рицк Wакеман), посвецена професору Евгенију Тимакину, код кога је студирала на Академији уметности у Новом Саду.
Плоча Сећање на једно крстарење је изазвала огромно интересовање и била рекордно продавана плоча класичне музике на крстарењима П&О компаније 2001. У вези са плочом Романтични барок критичари једногласно примећују “оргуљски бруј “ I “свирање богатих боја”. Успомена на Костимирани концерт , инспирисана њеном децом Николајем и Браниславом, је резултат костимираних концерата за децу и научног изучавања у завршној дисертацији МБА студија на University of Bath.


Александар Тасић, редован професор


Весна Јанссенс, редован професор


Тимеа Калмар, ванредни професор


Рођена у Суботици (1975)., где је завршила основу и средњу музичку школу, учила у класи проф.М.Молнар. Дипломирала је на Академији уметности у Новом Саду (1999.) у класи проф. И. Варга. Магистрирала је на ФМУ у Београду, на катедри за Камерну музику – гудачки квартет (2005.) у класи : Л. Мезеи. Магистрирала је на Факултету уметности у Нишу (2008.) у класи проф. А.Крастев – чувеног челисте и педагога из Бугарске. Педагошки рад: 1996.-2001. професор виолончела у музичкој школи „Исидор Бајић“; 2001. – 2008. асистент на Академији уметности у Новом Саду – гудачки квартет; од 2008. је доцент на катедри за Камерну музику на Академији укметности у Новом Саду.
У периоду од 1994. до 2004. била је соло челисткиња: Суботичке Филхармоније, Суботичког камерног оркестра, Интернацијалног гудачког оркестра, Камерате Академике, Симфонијског оркестра АУНС, Сарајевске опере и филхармоније, Новосадског камреног оркестра и Новосадских солиста. Од 2002. до 2008. је соло челисткиња оперског оркестра СНП-а у Новом Саду. Од 1997. је члан музичке радионице „АД ЛИБИТУМ“, а од 2007. је уметнички интендант Фестивалског оркестра Котор Арт. Од 1997. је члан јединог професионалног гудачког квартета на територији Војводине, свира заједно од оснивања са А.Крчмар Ћулибрк, Ј.Мазалица, и Ј.Филиповић. Има богат концертни репертоар у земљи и иностранству.


Александра Крчмар-Ћулибрк, ванредни професор


Јелена Филиповић, ванредни професор


Горан Ерић, доцент


Владимир Павловић, самостални стручни сарадник


Хилда Сечењи, стручни сарадник


Јелена Митровић, стручни сарадник






Биографије наставника и сар.-Катедра за оргуље, харфу, гитару и удараљке


Катедра за оргуље, харфу, гитару и удараљке

Зоран Крајишник, редован професор


Зоран Крајишник је рођен у Сарајеву 1968. године где је завршио нижу и средњу музичку школу. Студије гитаре наставио је на Факултету музичке уметности у Београду, где је дипломирао 1991. и магистрирао 1993. године у класи проф. Вере Огризовић. Усавршавао се на мајсторским курсевима код Р. Аусела (Ауссел, Аргентина), К. Коциолиса (Котзиолис, Грчка), Д. Расела (Руссел, Велика Британија), Л. Зеа (Венецуела) и М. де Сантија (Италија). Од 1996. до 1998. године усавршавао се у Солист-класи проф. Л. Триера на Краљевском музичком конзерваторијуму у Копенхагену (Данска). У току школовања освојио је бројне специјалне и прве награде на републичким и савезним такмичењима. Добитник је награда на Међународном конкурсу гитариста у Волосу (Грчка, 1981, 1986, 1988), Реканатију (Италија, 1982, 1983, 1984), И награде и специјалне награде за најуспешнијег учесника конкурса «Пиетро Наполи» у Ливорну (Италија, 1984), друге награде на Међународном етапном такмичењу «М. Ђулијани» (М. Гиулиани) у Барију (Италија, 1990), друге награде на Међународном етапном такмичењу «Ф. Сор» (прва није додељена) у Риму (Италија, 1995). Уметничка активност Зорана Крајишника обухвата низ солистичких реситала и концерата са симфонијским оркестрима у земљи и иностранству (Русија, Чешка, Данска, Немачка, Француска, Италија, Луксембург). Учествовао је на бројним музичким фестивалима широм бивше Југославије (Октобарски дани културе, Сарајево; Сарајевска зима; Поетика простора, Сарајево; НОМУС, Нови Сад; Белеф, Београд; Мермер и звуци, Аранђеловац; НИМУС, Ниш; Мокрањчеви дани културе, Неготин; Међународни камп Музичке омладине, Грожњан, Фестивал младих уметника у Бајројту, ГитарАрт фестивал… Остварио је бројне снимке за телевизијске и радио станице. Са само шеснаест година издао је своју прву самосталну плочу за сарајевски Дискотон. Такође је снимио компакт-диск у продукцији швајцарске дискографске куће са гитаристкињом Мајом Ле Ру Обрадовић и Београдском симфонијетом, као и компакт диск са флаутисткињом Лауром Леваи-Аксин. Године 2004. издаје самостални ЦД Хоризонти. Аутор је збирке аранжмана композиција за гитару и флауту/виолину Musica da camera I (Завод за културу Војводине, 2008). Радио је као асистент на катедри за класичну гитару Факултета музичке уметности у Београду, а такође и у Музичкој школи «Исидор Бајић» у Новом Саду. Тренутно је ангажован као ванредни професор на Академији уметности у Новом Саду, Бања Луци и Сарајеву. Од 1999. године Зоран Крајишник свира у дуу са флаутисткињом Лауром Леваи-Аксин, а од 2008. године са кларинетистом Александром Тасићем.


Небојша Јован Живковић, редован професор


Небојша Јован Живковић је светски познати и признати концертни уметник и педагог на удараљкама и маримбафону. Његова концертна и педагошка активност распростиру се по Европи, Азији и Америци, где је сваке године гост-предавач на многобројним универзитетима и музичким фестивалима. Као солиста редовно наступа на свим континентима, са разним оркестрима и ансамблима. Још за време магистарских студија удараљки и композиције на музичким академијама у Манхајму и Штутгарту (Немачка) распрострањеност и извођеност његових композиција достигла је светске размере. Његов извођачки и композиторски опус се састоји од скоро четрдесет издатих камерних и симфонијских дела, као и седам компакт дискова са својим и туђим композицијама, издатих у иностранству.

Prof. Nebojsa Jovan Zivkovic is world renowned and acclaimed percussion soloist and composer. For more information please visit:


Сташа Мирковић-Грујић, ванредни професор


Золтан Борбељ, доцент


Золтан Борбељ / Zoltán Borbély рођен је у Сенти 1977. године. Основно музичко образовање, на одсеку за хармонику, стекао је у свом родном месту, где је потом завршио и гимназију. У току средњошколског образовања учио је и клавир и оргуље. Дипломирао је и магистрирао на Академији yметности у Новом Саду, у класи Андрије Галуна a затим на Факултету уметности у Грацу (Аустрија), у класи Гунтера Роста. Похађао је мајсторске курсеве у Србији, Аустрији, Немачкој и Француској. Концертирао је у седам европских земаља, као и у Канади. Од 1993. године делује и као црквени оргуљаш, тренутно у Жупној цркви Имена Маријина у Новом Саду (Катедрала) и у Фрањевачкој цркви у Грацу. Од 2007. године предаје оргуље и стручне предмете на Катедри за оргуље, харфу, гитару и удараљке Академије уметности у Новом Саду. Као извођач, посебно се занима за музику позног романтизма и импресионизма у Француској, а понајвише за стваралаштво Л. Виерна, Ш. Турнемира и М. Дирифлеа. Од 2010. године води пројекат за изградњу оргуља у цркви Срце Исусово у Сенти. Управитељ је фондације Cor Jesu у Сенти.


Петар Поповић, виши стручни сарадник


Мина Момчиловић, стручни сарадник






Биографије наставника и сар.-Катердра за клавир


Катердра за клавир

Рита Кинка Радуловић, редован професор


Ирис Кобал, редован професор


Мр Ирис Кобал је запослена на Академији уметности у Новом Саду од 1993. године. Изабрана је у звање редовног професора за уже стручно-уметничку област Клавир 2006. године. Била је шеф Kатедре за клавир, харфу, оргуље и гитару од 2004. године, шеф Департмана музичке уметности од 2010. године и шеф Студијског програма за клавир од 2011. године. Наступала је на Меморијалу Емил Хајек у Београду, на Летњем фестивалу у Херцег Новом, на фестивалу Град театар у Будви, на фестивалу савремене музике у Опатији, на Новосадским музичким свечаностима, на Музичким свечаностима у Сомбору и Суботици, на фестивалу Котор Арт. Наступала је као солиста са Симфонијским оркестром РТБ, Оркестром ЈНА, Загребачком филхармонијом, Симфонијским оркестром Академије уметности Нови Сад и камерним оркестром Камерата академика. Била је члан ансамбла за савремену музику Musica Viva и ансамбла Ad Libitum. Више од двадесет и пет година је члан камерног дуа са флаутисткињом Лауром Леваи Аксин.


Дориан Лељак, редован професор


Дориан Лељак је дипломирао и магистрирао клавир на Академији уметности (проф. А. Валдма), а докторирао на Универзитету Yale, САД (проф. Б. Берман). Редовни је професор клавира на Академији уметности Нови Сад и на Академији лепих уметности. Ангажован је на Royal College of Music (Лондон), а пре тога је радио и на Yale School of Music. Победник је пијанистичког такмичења (Нови Сад) и такмичења С. Рахмањинов. Добитник је признања Универзитета у Новом Саду, награда М. Бугариновић, M. C. Howell, I. Gilmore, Parisot и признања РТС Београд – Уметник године. Године 2000. дебитовао је у Carnegie Hall-у и сали Бостонске филхармоније. Имао је бројне реситале и наступе на светским турнејама као солиста уз оркестар. Одржао је велики број камерних концерата, међу којима се издваја сарадња са виолончелистом И. Варгом и пијанистом Н. Живковићем. Др Лељак је члан жирија међународних такмичења: Les Rencontres Internationales des jeunes Pianistes (Белгија), Мемориjал Исидор Бајић, Петар Коњовић, Associazione Culturale Fryderyk Chopin (Рим, Италија), EWON Asian International Competition (Koreja), Cleveland International Piano Competition (САД), Top of the World Piano Competition (Норвешка). Држао је мајсторске курсеве у Јужној Африци, Аустрији, Белгији, Енглеској, САД, Канади и Кореји. Уметнички је директор Меморијала Исидор Бајић, председник ЕПТА Војводине и Светске пијанистичке конференције (WPC); уметнички је директор колонија музике Паноптикум Музикум / Музика Ричерката и представник АБРСМ (Лондон) за југоисточну Европу.


Зарифа Али-Заде, редован професор


Зарифа Али Заде рођена је у Бакуу, у Азербејџану. Ради као редовни професор на Катедри за клавир Академије уметности у Новом Саду, на предмету Корепетиција. Дипломирала је са одличним успехом на Државном конзерваторијуму „Узеир Гаџибеков“ у Бакуу, а магистрирала на конзерваторијуму “Чајковски” у Москви, у класи професора Павла Меснера. Свирала је као солиста и камерни извођач у Азербејџану, Русији, Србији, Хрватској, Чешкој, Пољској, Босни и Херцеговини, Италији, Грчкој, Француској и другим земљама. Остварила је снимке за радио станице Бакуа, Москве, Београда, Новог Сада и Скопља. Као солиста наступила је са оркестром РТС-а на Међународној трибини композитора са делом Дуо симболико Милане Стојадиновић Милић. Сарађивала је са истакнутим музичарима као што су Немања Радуловић, Марко Јосифоски, Рафаел Кретијен (Француска), Галина Бојко (Русија), Јасмина Трумбеташ, Дуња Симић и многи други. На Међународном такмичењу виолиниста Вијењавски-Липински у Лублину (Пољска) добила је специјалну награду за најбољу клавирску сарадњу. Учествовала је на фестивалима БЕМУС, НОМУС, НИМУС, Будва-град театар, Међународној трибина композитора, итд. У 2001. години остварила је интегрални снимак Бетовенових соната за клавир и виолину са виолинистом Марком Јосифоским за Продукцију грамофонских плоча РТС–а.


др Биљана Горуновић, редован професор


Мр Биљана Горуновић запослена је на Академији уметности у Новом Саду од 1996. године, где предаје предмете Клавир и Методику наставе клавира. Звање редовног професора стекла је 2011. године. Училиште, Државни конзерваторијум и магистарске студије завршила је у Москви. Поново је магистрирала у Београду на Факултету музичке уметности. Чланица је Председништва Удружења музичких уметника Србије од 2003. до 2012. године. Лауреат је такмичења II Међународног конкурса Шопенове музике, у Гетингену (Немачка) 1993. године и добитник Почасне дипломе Марија Каналс, у Барселони, 1991. године. Према избору критичара имала је најбољи концерт у Савезној Републици Југосалавији 1999. године а добила је и награду УМУС-а за најбољи концерт у 2006. години. Свирала и са Београдском филхармонијом, Симфонијским оркестром РТС-а, Оркестром ЈНА, Гудачима Св. Ђорђа, квартетом Глинка из Москве, и др. Наступала је у многим местима широм Србије и региона, Руске федерације и Европе. Снимила је компакт диск са клавирским делима Милоја Милојевића (издање ПГП РТС, 2001. године).


Ратимир Мартиновић, редован професор


Ратимир Мартиновић је дипломирао 1999. године (код проф. Кемала Гекића), свирајући Бахове Голдберг варијације, Бетовенову Хамерклавир сонату и четири Шопенове Баладе. Магистрирао је 2002. године, целовечерњим Баховим програмом.
Након иницијалног успеха повукао се са такмичарске сцене и посветио се концертима, педагогији и организационим пословима у родном Котору. Наступио је на преко седамсто концерата у готово свим европским замљама, САД, Канади, Јапану, Кини, Русији, Тајланду, Аргентини, Мексику и Бразилу, свирајући реситале, камерну музику и са оркестрима. Наступио је са преко педесет оркестара широм света, попут симфонијских оркестара Берлина, Истанбула, Тајланда, Мексика, Македоније, Београда, Пловдива, Чешког радија, РТС-а и других. Своје дебије имао је у Карнеги холу (Њујорк), Рудолфинуму (Праг), Глен Гулд студију (Торонто), дворани Лисински (Загреб), Сава центру (Београд), Парку музике (Рим), Оријеналтном центру (Шангају) те на фестивалима у Гранади, Љубљани, Охриду, Родосу, Москви и Ст. Петербургу. Снимио је два компакт-диска и оставио тонске записе за многе куће. Био је члан жирија пијанистичких такмичења и држао мајсторске курсеве у Европи, Северној и Јужној Америци. Оснивач је и уметнички директор фестивала КоторАрт. Запослен је као варедни професор за предмет Клавир на Академији уметности у Новом Саду и ангажован као шеф Катедре за клавир.


Весна Миликић, ванредни професор


Звање: доцент (избор у звање 2008.) Уметничка област: музика и извођацке уметности – клавир (корепетиција). Академска каријера: дипломирала 1997. године, магистрирала 2004. године у класи проф. Рите Кинке. Усавршавања – мајсторски курсеви код: А. Валдме – 1990, 1992, 1993, 1995. године; Рите Кинке – 1996, 2001. године, Ц. Бернера – 2002. године. Учешће на међународним такмичењима: Нови Сад, 1992. године (III награда), Рим, 1995. године (II награда), Братислава, 1996. године.
Референце: Концерт са Николом Срдићем – Подгорица, Црна Гора, велика сцена ЦНП, 2004. године. Концерт камерне музике са Лауром Леваи Аксин и Николом Срдићем – Отварање Сусрета флаутиста Тахир Куленовиоћ, Ваљево, 2006. године. Концерт са Ј. Котаром (Словенија), Градска кућа, Нови Сад, 2006. године. Официјелни корепетитор међународног такмичења за дуваче Антон Еберст (Ц-категорија), Нови Сад 2008. и 2010. године. Концерт са Кристијаном Борошем – Свечано отварање другог Међународног такмичења за дуваче Антон Еберст, Нови Сад, 2009. године.


Милан Миладиновић, доцент


Миладиновић Милан је клавир почео да учи са тринаест година и за само шест година завршио је нижу и средњу музичку школу у Нишу, у класи проф. Боривоја Младеновића. Редовне и магистарске студије клавира завршио је на Академији уметности у Новом Саду, у класи проф. Светлане Богино. Као DAAD стипендиста дипломирао је на Univesität der Künste у Берлину, у класи проф. Фабиa Бидинија.
Још као студент био је ангажован у настави на Академији уметности, на предметима Клавир и Познавање клавирске литературе, а тренутно је асистент на Катедри за клавир и доцент на предмету Упознавање клавирског извођаштва. Награде на домаћим и интернационалним такмичењима: I награде на Такмичењу младих пијаниста Југославије (Ниш, 1994, 1995, 1996.); III награда на интернационалним такмичењима F. Chopin (Нови Сад, 1997) i Jacob Flier (New Paltz, SAD, 2001); I награде на интернационалним такмичењима Balkan Youth Festival (Грчка, 2001), Georges Cziffra (Беч, Аустрија, 2004.) i Tel Hai Concerto competition (Израел, 2004). Добитник је стипендија Краљевског дома Карађорђевића, Краљевине Норвешке, а такође је добитник и престижне немачке стипендије DAAD, као и стипендије Yamaha. Добитник је специјалног признања од Универзитета у Новом Саду за изузетне резулатате у уметности. Са нарочитим успехом је одржао велики број тематских Lecture recitals. Имао је преко двеста наступа у најзначајнијим дворанама у Србији и Црној Гори, а наступао је и у Италији, Аустрији, Немачкој, Русији, САД, Норвешкој, Грчкој, Израелу, Холандији, Енглеској и Бразилу. Наступао је на фестивалима НИМУСу, НОМУСу, БЕМУСу и фестивалу Будва град театар, Piano Summer in New Paltz (САД), International Keyboard Institute and Festival New York (САД). Такође је наступао и са Нишким симфонијским оркестром, Новосадским камерним оркестром, Оркестром Академије уметности из Новог Сада, Војвођанском филхармонијом и Израелским симфонијским оркестром. Наступао је са чувеном пијанисткињом Оксаном Јаблонскајом (на гала концерту у Утрехту), диригентима Анатолијем Новицким, Бундит Унгрангсе, Kлаудијем Ванделијем, Андрејем Бурсаћем, Весном Шоуц и чувеним Менди Роданом. Снимао jе за Радио Ниш, Нишку телевизију, ТВ5, РТС, РТВ, Грчку државну телевизију ЕРТ3, Израелску телевизију и Холандску државну телевизију. Више пута је дражао мастер-клас из клавира, и учествовао и држао предавања на бројним стручним конференцијама у земљи и иностранству.


Михајло Зурковић, доцент


Михајло Зурковић је рођен у Сомбору, где је започео и своје музичко образовање. Као пуни стипендиста био је студент „Нулте године“ при Академији уметности у Новом Саду, у класи проф. Јокут Михаиловић. Дипломирао је и магистрирао на Академији уметности у Новом Саду, у класи проф. Јокут Михаиловић, под чијим менторством тренутно похађа докторске студије на Факултету музичке уметности у Београду. Лауреат је многих домаћих и међународних такмичења: Петар Коњовић Београд, 1995. – I специјална награда; Европско такмичење пијаниста Монкалијери – Италија, 1995. – I награда; Конкурс Дину Липати у Букурешту, Румунија, 2002. – финалиста; Интернационални форум Кијев – Украјина, 2009. – I награда. Зурковић је до данас наступио на преко триста реситала, камерних концерата и других манифестација, у најзначајнијим салама у земљи и иностранству: САД, Русија, Италија, Француска, Румунија, Мађарска, Словенија, Хрватска, Босна и Херцеговина, Црна Гора, Македонија. У децембру 2009. године објављен је компакт диск Зурковићевог концерта у издању Културног центра Лаза Костић из Сомбора.
Ангажован је као асистент на предмету Клавир, на Академији уметности у Новом Саду.


Алан Фрејзер, самостални стручни сарадник


Канадски пијаниста Алан Фрејзер најпознатији је по својим критички признатим делима О умећу свирања клавира и Oштрење пијанистичке слике о себи, која представљају нови приступ клавирској техници.
Рођен је и одрастао у Канади, у Монтреалу, где је стекао универзитетску диплому и студирао са Томом Плаунтом и Филом Коеном. У Југославију се преселио 1990. године да би сарађивао са Кемалом Гекићем, виртуозом чију ће трансцендентну технику анализирати на путу ка формирању сопственог израза.

Фрејзер је самостални стручни сарадник на Музичком департмануАкадемије уметности у Новом Саду и држи мајсторске курсеве и реситале у целој Европи, Јапану и Северној Америци.

 

 


Коста Јевтић, наставник вештина


Александар Ђермановић, стручни сарадник


Наталија Мијовић, сарадник у настави






Биографије наставника и сарадника-Катедра за дириговање


Катедра за дириговање

Светозар Ковачевић, редован професор


Андреj Бурсаћ, редован професор


др Жељка Милановић, редован професор


Божидар Црњански, доцент


Федор Проданов, наставник вештина


Владимир Опачић, наставник вештина


Александра Ракић, самостални стручни сарадник корепетитор






Биографије наставника и сарадника-Катедра за гудачке инструменте


Катедра за гудачке инструменте

Имре Калман, редован професор


Имре Лакатош, редован професор


Душица Половина, редован професор


Ненад Врбашки, редован професор


Флоријан Балаж, редован професор


Ивица Марушевић, редован професор


Мегуми Тешима-Калман, редован професор


Михал Будински, ванредни професор


Никола Алексић, ванредни професор


Марко Милетић, доцент


Роберт Лакатош, доцент


Мирослав Павловић, доцент


Горан Кентера, самостални стручни сарадник


Милош Ђајић, самостални стручни сарадник


Елеонора Мали, самостални стручни сарадник корепетитор


Светлана Пантелић, самостални стручни сарадник корепетитор


Вања Прица, самостални стручни сарадник корепетитор


Тијана Симоновић, самостални стручни сарадник корепетитор


Марина Микић, самостални стручни сарадник корепетитор


Станислав Брканић, самострални стручни сарадник


Гордана Хајдуковић, самострални стручни сарадник


Ана Клем Аксентијевић, самострални стручни сарадник


др Хилда Шван, виши стручни сарадник корепетитор


Наташа Срдић, виши стручни сарадник корепетитор


Светлана Штула, виши стручни сарадник


Филип Милисављевић, стручни сарадник


Милан Миланов, сарадник у настави


Адам Гутвајн, сарадник у настави






Биографије наставника и сарадника-Катедра за дувачке инструменте


Катедра за дувачке инструменте

Бранислав Аксин, редован професор


мр БРАНИСЛАВ АКСИН, ред. проф. Дипломирао је 1985. године a магистрирао 1989. године на Факултету музичке уметности у Београду, у класи проф. Винка Валечића. За време студија је освајао највише награде на републичким и савезним такмичењима. Добитник је награде на Такмичењу музичких уметника у Загребу 1987. године. Као солиста и као члан разних камерних ансaмбала одржао је низ концерата у земљи и иностранству, и учествовао на фестивалима као што су НОМУС, БЕМУС, Трибина jугословенског стваралаштва у Опатији, Загребачко бијенале, итд. Сарадњу са Theathre Jel из Француске отпочео je 1989. године и са овим ансамблом наступао је у многим земљама Европе.
Као члан камерног оркестра Camerata accademica, новосадског Brass Quintet-a, ансамбла Sonemus из Сарајева, и као солиста и у разним другим ансамблима наступао је на фестивалима НОМУС, БЕМУС, Међународној трибини композитора у Београду, те на многобројним концертима у Новом Саду, Београду, Суботици, Сарајеву, Задру, Загребу, Подгорици, Скопљу, Будви, Будимпешти, Цириху, итд.
Члан је оркестра Опере Српског народног позоришта у Новом Саду као соло тромбониста. Оснивач је квартета тромбона T-boNeS 4, са којим је одржао низ концерата у земљи и иностранству.


Никола Срдић, редован професор


Лаура Леваи- Аксин, редован професор


мр ЛАУРА ЛЕВАИ АКСИН, ред. проф. Дипломирала је и магистрирала на Академији уметности у Новом Саду. Студије је настaвила у Паризу у класама проф. Клод Лефевр (Claude Lefebvre) и проф. Патрика Галоа (Patrick Gallois) . Усавршавала се на бројним мајсторским курсевима код реномираних солиста и педагога.
Наступала је са многим симфонијским и камерним оркестрима у замљи иностранству. Одржала је велики број реситала и камерних концерата у Србији, замљама бивше Југославије, као и у Европи и Азији. Била је соло флаутисткиња оркестра Опере Српског народног позоришта, Војвођанских симфоничара, камерног оркестра Camerata Academica и ансамбала за нову музику Musica viva. За време боравка у Француској свирала је у ансамблу Formatio и у театру Jel. Члан је трија флаута Density и дувачког квинтета Synergia 5, а већ три деценије сарађује са пијанисткињом Ирис Кобал.
Добитница је низа награда и признања на домаћим и међународним такмичењима. Издавачке куће Recommended Records из Лондона, EOS из Граца, Visio Mundi из Новог Сада, SPh Classic из Суботице и КЦНС из Новог Сада објавиле су компакт дискове с њеним извођењима. Одржала велики број мајсторских курсева. Често је члан жирија на међународним и домаћим такмичењима и фестивалима.


Радмила Ракин-Мартиновић, редован професор


Ненад Васић, ванредни професор


Владимир Пушкаш, ванредни професор


Ненад Марковић, ванредни професор


Ненад Марковић рођен je у Новом Саду, где је завршио ниже и средње музичко образовање у класи проф. Дубравка Марковића. Дипломирао је у класи Рајнолда Фридриха на државној академији у Карлсруеу (Немачка). Као солиста и члан разних ансамбала и оркестара сарађује са неким од најзначајнијих диригената и композитора данашњице. У више сезона учествује у раду Луцернског фестивалског оркестра, под палицом Клаудија Абада. Има специјализацију на пољу музике ХХ и ХХI века, музичког и мултимедијалног театра, као и слободне импровизације. Суоснивач је међународног састава за нову музику Лабораториум који окупља дветнаест врхунских извођача са пет континената; стални је члан ансамбла Феникс у Базелу (Швајцарска) а редовно сарађује и са другим истакнутим саставима савремене музике као што су Клангфорум (Беч), Ателас Симфонијета (Копенхаген), Елисион (Мелбурн) и Ансамбл Модерн (Франкфурт). Носилац је највиших признања на бројним такмичењима у земљи и иностранству. Семинаре и мајсторске курсеве на тему нове извођачке праксе на труби до сада је држао у Србији, Немачкој, Швајцарској, Португалу, Кини и САД.


Тибор Балинт, доцент


Сања Ромић, доцент


Ивана Карајков, самостални стручни сарадник корепетитор


Ивана Карајков рођена је 1974. године. Са четири године почиње да свира клавир. Основно музичко образовање стиче у Бачкој Паланци у ШОМО Стеван Христић, у класи Марие Ристић. Средњу музичку школу Исидор Бајић завршила је у Новом Саду, у класи проф. Лидије Гвоздановић. Дипломирала је и магистрирала на Академији уметности у Новом Саду код проф. Рите Кинке.
Током школовања освајала је највише награде на покрајинским и савезним такмичењима, учествовала на интернационалним такмичењима у Риму, Барселони, Лајпцигу… Током свог пијанистичког развоја, похађала је мајсторске школе и курсеве за клавир и сарађивала са професорима Арбо Валдмом, Ритом Кинком, Дорианом Лељаком, Кристофом Бернером.
Одржала је многе солистичке концерте у већим музичким центрима у земљи (Београд, Нови Сад, Суботица, Врњачка Бања, Сомбор, Зрењанин, Апатин, Аранђеловац…), наступала је и у Македонији, Италији, Немачкој и Француској. Поред солистичког свирања, као члан различитих камерних састава одржала је бројне концерте широм земље. Од 1998. године у оквиру дуa или већег камерног састава наступала је са различитим солистима – виолинистом Михалом Будинским, са кларинетистом Александром Тасићем, са обоистом Владимиром Пушкашем и са виолончелистом Владимиром Павловићем. Снимала је за Радио-телевизију Нови Сад и Београд. Запослена је од децембра 1998. године на Академији уметности у Новом Саду, у звању самосталног стручног сарадника-корепетитора на Катедри за дувачке инструменте, у класама доцента Владимира Пушкаша (обоа) и гостујућег професора Гордана Тудора (саксофон).

Оскар Ритер, самостални стручни сарадник корепетитор


Оскар Ритер рођен је у Зрењанину 1965. године. Свирањем клавира бави се од своје десете године. У музичкој школи Јосиф Маринковић у Зрењанину био је најпре у класи наставнице Олгице Мунтеан а потом у класи проф. Мирославе Булован. Са седамнаест година уписао је Музичку академију у Загребу. Студирао је у класи професорице Павице Гвоздић и дипломирао 1987. године, са одличним успехом. По завршетку студија провео је годину дана на специјализацији на McGill University у Монтреалу, у Канади. Концертирао је широм бивше Југославије. Добитник је више покрајинских и савезних награда на такмичењима ученика музичких школа, као и награде на Интернационалном такмичењу младих пијаниста у Удинама, у Италији, 1987. године; награде Универзитета у Загребу, за најбољег студента Музичке академије; награде Хрватског глазбеног завода за најуспешнији концерт у сезони.
На Академији уметности у Новом Саду запослен је од 1994. године у својству клавирског сарадника на студијским групама за виолину, виолу, контрабас, трубу, тромбон, хорну, тубу, саксофон, фагот и дириговање. Од оснивања Међународних сусрета лимених дувача у Новом Саду званични је корепетитор. Од 1997. године редовно учествује у раду Међународног курса свирања хорне у оквиру Међунараодних дана музике у Бекешу, у Мађарској, у својству клавирског сарадника. Био је званични клавирски сарадник на Међународном такмичењу Петар Коњовић у Београду, 2010. године, за дисциплину труба. Тренутно има звање самосталног стручног сарадника на студијским групама за трубу, тромбон, тубу, фагот, саксофон и контрабас Академије уметности у Новом Саду.


Габор Бунфорд, виши стручни сарадник


Бунфорд Габор рођен је 1972. године. Дипломирао је кларинет 2006. године, у класи проф. Николе Срдића, на Академији уметности у Новом Саду а 2009, такође на Академији уметности у Новом Саду, дипломирао је и саксофон, у класи проф. Стојана Димова.
Запослен је у Суботици као професор саксофона у Средњој музичкој школи и као стручни сарадник за предмет Саксофон, на Катедри за дувачке инструменте Академије уметности у Новом Саду. За истакнути рада у просвети 2010. године добио је престижну награду града Суботице Др Ференц Бодрогвари, која се додељује за изузетан допринос у култури. Члан је новосадског Big Band-a, оснивач Cуботичког квартета саксофона и уметнички директор Jazzik интернационалног суботичког џез фестивала. Сарађивао са музичараима попут Ђорђа Балашевића, Владе Георгијева, Шабана Бајрамовића, Здравка Чолића, Силвестера Леваиа, Дејана Цукића, Даде Топића, Корнелија Ковача, Дине Дворника, групе Леб и Сол и многим другима.


Кристијан Борош, виши стручни сарадник


Кристијан Борош рођен је 25. новембра 1986. године у Новом Саду. Основне студије кларинета завршио јe 2009. а мастер студије 2010. године, на Академији уметности у Новом Саду, у класи проф. Николе Срдића. Током основних студија радио је на Академији уметности као демонстратор на предмету Корепетиција, док је током мастер студија био ангажован као сарадник у настави за предмет Кларинет, а од 2011. године запослен је као стручни сарадник при Катедри за дувачке инструменте, такође за предмет Кларинет.
Од самих почетака бављења музиком овај млади уметник истиче се као вансеријски извођач. У прилог томе говоре бројна признања и награде стечене на домаћим и међународним такмичењима и музичким фестивалима. Посебно би се могла издвојити Републичка такмичења 2003. и 2005. године у Београду, као и Међународна такмичења дрвених дувача у Пожаревцу 2004. и 2005. године, на којима је освајао звања лауреата. На Првом међународном такмичењу кларинетиста и флаутиста Антон Еберст, 2008. године у Новом Саду, осваја прву награду а 2011. године постаје члан уметничког савета овог такмичења. Добитник је и више признања од стране Универзитета у Новом Саду за постигнуте успехе током школовања и остварене врхунске резултате у уметности. Био је стипендиста Фонда за младе таленте Републике Србије и добитник стипендије Универзитета у Љубљани за једносеместрални студијски боравак на Академији за глазбо у Љубљани. Његова потреба за стицањем нових знања и искустава огледа се у похађању многих мајсторских курсева еминентних уметника и педагога као што су: Мишел Арињон (Француска), Мате Бекавац (Словенија), Јоже Котар (Словенија), Јиржи Хлавач (Чешка), Бела Ковач (Мађарска), Жолт Сотмари (Мађарска). Поред бројних солистичких концерата и наступа са оркестрима, његова извођачка делатност обухвата и наступе у разним камерним ансамблима и оркестрима, од којих се издвајају Новосадски дувачки квинтет, Камерата академика, Хор кларинета Академије уметности и Војвођански симфонијски оркестар.


Валентина Ненашева, стручни сарадник


Нера Скелеџија, виши стручни сарадник корепетитор


Радица Ђедовић, сарадник у настави






Биографије наставника и сарадника-Катедра за клавирски практикуме


Катедра за клавирски практикум

Јулија Бал, наставник вештина


Јулија Бал је студирала клавир код проф. Биљане Дабић, Кемала Гекића, Јокут Михаиловић и Биљане Горуновић а звање магистра уметности стекла је на Академији уметности у Новом Саду. Извођењем својих транскрипција за клавир, као пијаниста и композитор, све више привлачи пажњу јавности. Као Лауреат конкурса IBLA 2008 (Италија) и добитник награде Villa Lobos наступала је у њујоршком Карнеги Холу 2009. године, у оквиру турнеје по Сједињеним Америчким Државама.
Финалиста је такмичења Tansman International Competition of Musical Personalities 2008. (Пољска), и добитница друге награде на конкурсу Bradshaw & Buono International Piano Competition 2010. године. Наступала је на концертима широм Србије, Пољске, Немачке, Италије, Грчке и Сједињених Америчких Држава (Вирџинија, Њујорк, Арканзас и Северна Дакота). Учествовала је на фестивалима: А-фест, Номус, 1000 Tone (Немачка), Фестивал гитаре (Нови Сад) и др. Са Јеленом Бајић је 2007. године основала клавирски дуо који је учествовао у пројектима Музика и сценски покрет и Шопен и Лист.
Гостовала је на многим радио и телевизијским станицама, РТВ, Пољском државном радију, NBC, и сл. Стални је члан међународног жирија на конкурсима Барток-Кабалевски-Прокофијев и IBLA у Италији, од 2009. године. Одржала је низ мајсторских курсева клавира у Италији, Пољској и Сједињеним Америчким Државама. Снимци њених транскрипција Дванаест Етида Х. Вила-Лобоса налазе се у архиви Музеја Х. Вила-Лобоса у Рио де Жанеиру (Villa-Lobos Museum, Rio de Janeiro)


Јелена Бајић Бојанић, наставник стручних предмета


Јелена Бајић се уписала на Академију уметности у Новом Саду са шеснаест година, на позив проф. Јокут Михаиловић. Магистрирала је 2011. године са највишом оценом. Њено свирање одише стваралачким ангажовањем, извођачком вољом и поузданим пијанистичким решењима. Поседује перспективу уметничког ангажовања у свим сегментима музичких делатности. Наступала је на многобројним концертима у Задужбини Илије М. Коларца у Београду, као и у Новом Саду у Галерији Матице Српске, на А-Фесту, у новосадској Синагоги, итд. Одржала је низ солистичких концерата у сали Факултета техничих наука у Новом Саду 2000, 2005, 2009. и 2011. године. Током студија започела је сарадњу са Јулијом Бал у класи заједничке професорке Јокут Михаиловић, одржавши неколико концерата са циљем приближавања класичне музике ширем слушалачком аудиторијуму. Као наставак идеје приближавања класичне музике публици уследила је сарадња са професором глуме Иваном Клеменцом, на иницијативу проф. Марине Милић Апостоловић. Тако су по први пут наступале у несвакидашњем издању које је од њих захтевало, поред уобичајеног приказивања музичког садржаја, и залажење у подручје мимике и сценског покрета. Јелена Бајић наставља идеју промовисања класичне музике кроз концерт-предавања одржана у градовима широм Србије.
1. Концерт композитора 20. века, у галерији Коларчеве задужбине у Београду, на којем је извела две сопствене композиције: Катаклизма и Звона; 2. Наступ у новосадској Синагоги, у оквиру мултимедијалног пројекта Музика уз сценски покрет; 3. Солистички концерт у свечаној сали Гимназије у Врбасу (23.05.2008); 4. Солистички концерт у свечаној сали Факултета техничких наука у Новом Саду (17.09.2011); 5. Наступ у Немачкој, у Wernigerode Kreismusikschule (06.03.2012)


Наташа Пенезић, наставник вештина


Јелена Симоновић Ковачевић, наставник вештина


Маја Алвановић, наставник стручних предмета


Maja Aлвановић завршила је студије клавира 2000. године на Академији уметности у Новом Саду, у класи пијанисте Кемала Гекића, а потом је наставила са радом у истој институцији, најпре као клавирски сарадник на Катедри за гудачке инструменте, Катедри за дувачке инструменте и Катедри за соло певање а потом као педагог на Катедри за клавирски практикум. Добитник је III награде на првом ЕПТА конкурсу посвећеном Шуберту, у Београду 1997. године. Са Ирином Митровић је основала клавирски дуо Мајрина, који се јавности представио бројним концертима и компакт диск издањем Тангоманија са музиком аргентинског композитора Пабла Зиглера. Потом је 2010. године оформила Majamisty Trio у жељи да јавности представи своју ауторску музику која представља спој класичарског израза и савремених џез тенденција. Деби албум Mistyland привукао је пажњу цењених џез критичара у свету (All About Jazz, Jazz Times) и промовисан је наступима на најпрестижнијим џез фестивалима у Србији, као што су Београдски џез фестивал, Нишвил и World Piano Conference у Новом Саду.


Бранка Парлић, наставник стручних предмета


Бранка Парлић је дипломирала клавир 1979. године на Факултету музичке уметности у Београду, у класи професорке Олге Михаиловић а усавршавала се на Летњој музичкој академији у Ници, у класи професора париског конзерваторијума Пјера Санкана (Pierre Sancan). Ради на Академији уметности у Новом Саду од 1986. године, као наставник стручног премета на Катедри за клавирски практикум.
Године 1988. „М“ продукција Радио Новог Сада објавила је плочу под називом Initiés, са клавирским композицијима Ерика Сатијa, а 2006. продукција Б92 из Београда, компакт-диск Metamorphosis са композицијама за соло клавир Филипа Гласа. Као посвећени тумач Нове Музике, Бранка Парлић је наступала у земљама региона и Европе и била учесник на многим међународним фестивалима. Године 2006. имала је значајан концерт посвећен музици Ерика Сатија у Линцу, у чувеној сали Brucknerhous, заједно с бечким квартетом Amarcord и за тај концерт добила је одличне критике у аустријској штампи. Била је активни учесник Друге и Треће Светске пијанистичке конференције одржане у Новом Саду 2009. и 2010. године, са предавањем/реситалом From Satie Towards New Music or The Second Defense of Satie, радионицом Музика 20. и 21. века и реситалом John Cage and the New Music. Од 2006. године делује и као уметнички директор концертног серијала посвећеног Новој Музици – Нове Уши за Нову Музику у Новом Саду.


Ирина Загурскаја Стојаковић, наставник стручних предмета


Загурскаја Ирина рођена je 31.05.1965. године у Целинограду. Mузичко образовање стекла је у Кијеву (Украјина), завршивши државни Конзерваторијум П. И. Чајковски, 1991. године, са звањем дипломираног пијанисте, солисте камерног састава и корепетитора код познатих професора И. Рјабова и Б. Архимовича.
Од 1991. до 1993. године била је клавирски сарадник Катедре за соло певања на Конзерваторијуму у Одеси а 1993. године почиње да ради у Југославији, на Музичкој Академији у Подгорици, у истом звању. Од 1994. године сарађује са професорима И. Јашвиљи и М. Дугладзе на Катедри за гудачке инструменте Академије уметности у Новом Саду а истовремено предаје и Клавир у средњој музичкој школи Исидор Бајић. Од 2004. године је клавирски сарадник на предмету Клавирски практикум, од 2008. године виши клавирски сарадник, а од 2010. године је у звању наставника стручног предмета за ужу стручну уметничку област – Клавирски практикум. Поред педагошког рада у својој каријери имала је бројне јавне наступе: 1996. године, Нови Сад – Музичке вечери Матице српске, концерт Словенска музика за виолончело, камерни дуо са проф.Татјаном Применко, Конзерваторијум (Москва); 2005 . године, Београд, САНУ, клавирски сарадник солистичког концерта (флаута); 2005-2008. године, солиста каметног триа Trio Da Camera; 2008. године, Сента, Градска дворана и Савремена галерија, Зрењанин – камерни концерти са професорима Адамом Гутвајном и Душицом Половином.






Биографије наставника и сарадника-Катедра за солфеђо и методике


Катедра за солфеђо и методике

Емилија Станковић, ванредни професор


Ливија Јовчић, доцент


Милена Срдић, наставник вештина


Бранко Ловчевић, самостални стручни сарадник


Елизабета Видицки, виши стручни сарадник