Биографије наставници Ликовни

Катедра за сликарство

Драган Матић (1966) је дипломирао сликарство на Академији уметности у Новом Саду 1991. године где је и магистрирао сликарство 2000. године. Запослен је на Академији уметности у Новом Саду као редовни професор. Уметнички рад обухвата медиј сликарства, реадy-маде, дигиталну фотографију, видео, перформанс, електронски звук. Члан је уметничких група Мултифлеx и Happy Trash Production. Излагао је самостално и колективно на већем броју изложби у земљи и иностранству.

Босиљка Зиројевић Лечић (1971. година, Нови Сад). Дипломирала на Академији уметности у Новом Саду 1994. године, одсек Сликарство. Постдипломске студије, одсек Сликарство, завршила на истој Академији 2000. године. Редовни професор на Академији уметности у Новом Саду, ужа област Сликарство. Члан удружења УЛУВ-a и УЛУС-a од 1995. године. У оквиру групе “”Multiflex”” сарађује са другим уметницима у реализацији мултимедијалних уметничких пројеката. Од 1992. године излагала је на преко 120 колективних изложби, у земљи и иностранству (Србија, Пољска, Хрватска, Шведска, Италија, Кина, Немачка, Јапан, Велика Британија, Швајцарска, Аустрија…). Излагала на 20 самосталних изложби, добитник је више награда за уметнички рад. Координатор је неколико пројеката из области ликовне уметности и едукације.

Горан Деспотовски (1972), дипломирао је и магистрирао сликарство на Академији уметности Универзитета у Новом Саду где је и запослен (од 2004). Излагао је на педесет осам самосталних и на више колективних изложби у земљи и иностранству. Вишеструко је награђиван. Аутор је пројеката Разлике, Слика и Књига Академије уметности у Новом Саду, пројекта СМИЦ, СУЛУВ. Председник је Удружења ликовних уметника Војводине (од 2017). Звање Доктор уметности – Ликовне уметности стекао је 2018. на Академији уметности у Новом Саду.

Видоје Туцовић рођен је 1968. године. Дипломирао je 1994. године на Академији уметности, одсек сликарства. Магистрирао je 2000. године са тезом Обликовање знака. Добитник је годишње награде за сликарство Академије уметности. Студијски боравио у Паризу 2002. године. Члан је СУЛУВ-а од 1996. године. Члан је групе Urban district 16-11 од 2007. године.
Доцент је на Катедри за сликарство од 2002. године. Излагао је на двадесет и три самосталне изложбе: Грчка – изложба слика, Женева -изложба слика, Лозана – изложба слика, Берлин – изложба слика, Београд- изложба слика, Охрид – Изложба слика, Нови Сад – изложба слика. Учествовао на преко сто колективних изложби у земљи и иностранству. Осликао је више цркава у земљи и региону (Грчка, Македонија, Србија, Босна и Херцеговина), као и иконостоса и мозаика. Аутор неколико мурала.

Лидија Маринков Павловић (1972, Зрењанин). Дипломирала је на Академији уметности у Новом Саду 1996. године на одсеку за сликарство. Постдипломске студије, у класи професора Јована Ракиџића, завршила је на истој академији 2001. године. Од 1997. године запослена је на Академији уметности у Новом Саду а од 2011. ради као доцент на Катедри за сликарство. Члан је УЛУВ-а и УЛУС-а. Области истраживања: сликарство, дигитална слика, проширени медији. Више пута је награђивана: 1995. Награда за сликарство Академије уметности у Новом Саду; 1999. Награда за сликарство на 28. новосадском салону; 2000. Награда-похвала за инсталацију на 4. југословенском бијеналу младих у Вршцу; 2006. Награда-похвала на Ликовном салону 30х30 у Зрењанину. Излагала је на четрнаест самосталних и на око осамдесет колективних изложби у земљи и иностранству.

Рођена je 1976. у Београду. Дипломирала je на Академији уметности у Новом Саду 1999. године, на одсеку за сликарство у класи професора Милана Блануше. Постдипломске студије завршила је 2001. године на истој академији. Докторирала je 2009. године на интердисциплинарним студијама Универзитета уметности у Београду, Група за теорију уметности и медија, код менторке проф. др Невене Даковић. Члан је УЛУС-а. Запослена je на Академији уметности у Новом Саду као виши стручни сарадник на Катедри за сликарство. Професионална оријентација: сликарство, мултимедијални пројекти, теорија уметности. Приредила је осамнаест самосталних изложби (Београд, Нови Сад, Чачак и др.) и учествовала на бројним групним изложбама и уметничким пројектима у земљи и иностранству. Добитница је више награда из области сликарства.

Ана Вртачник рођена је 1991. године у Сарајеву. Основне и мастер студије сликарства завршила је под менторством проф. Владе Ранчића на Академији уметности у Новом Саду. 2016. године добија стипендију за летњу академију у Салзбургу код проф. Варде Каивано, а 2017. године резидент је програма “Ред Гате” у Пекингу. Од 2017. године ради као стручни сарадник на катедри за сликарство на Академији уметности у Новом Саду. Од 2010. године активно учествује на више од шездест изложби у земљи и иностранству (Кина, Швајцарска, Белгија, Данска, Аустрија, Сједињене Америчке Државе, Португал, Бразил, Канада, Шпанија…).
До сада је освојила неколико награда из области уметности (награда фондације “Мали Принц””, Награда Универзитета у Новом Саду за врхунске резултате у уметности, годишња награда Академије уметности за најбољи рад из дисциплине сликање, награда фондације “Миливој Николајевић”, прва награда за позоришни плакат на 58. Стеријином позорју, награда Егзит фондације…).

Катедра за вајарство

Славко Живановић рођен је 1961. године у Перлезу. Дипломирао је на Факултету ликовних уметности у Београду, на Одсеку за вајарство, у класи проф. Николе Јанковића, 1990. године. Исте године уписао је постдипломске студије код проф. Владимира Комада.
Члан је Удружења ликовних уметника Србије од 1989. године
Од 2004. године запослен је на радном месту самосталног стручног сарадника за предмет Вајање са технологијом, на Катедри за вајарство, Ликовног департмана Академије уметности у Новом Саду.
Област његовог интересовања и истраживања подразумева употребу широког дијапазона материјала приликом израде скулптура, како у технолошком, тако и у поетском смислу. Ради на материјалу за приручник (уџбеник) Вајарске технологије. Вођа је и реализатор пројекта Студентски семинар скулптуре у камену. Организатор је Међународног симпозијума скулптуре у камену Шумадија гранит.
Значајније изложбе: самостална изложба скулптура на Коларчевом народном универзитету у Београду, Простор 91, учешће на јапанском бијеналу уметности у Убе-у, учешће на светској изложби уметности Артиаде у Атини, учешће на Међународним симпозијумима скулптуре Terra у Кикинди, Бор – Бакар и Мермер и звуци у Аранђеловцу.

Рођена 1989.год. у Београду. Завршила је мастер академске студије Факултета ликовних уметности у Београду, одсек вајарство, у класи професора Душана Петровића. 2019. докторирала на Факултету ликовних уметности у Београду. Од 2017. ради као доцент на катедри за вајарство Академије уметности у Новом Саду. Члан је УЛУС-а и УЛУВ-А. Самостално излаже од 2003. године, учесник је бројних ликовних конкурса и групних изложби. Добитник је награде за скулптуру у материјалу СО Савски Венац, Београд 2012,2013,2014.године.

Литература:
– Миливој Мишко Павловић: „Ликовна култура 6“, уџбеник за шести разред основне школе, „БИГЗ“,Београд 2019.године.
– Биљана Поповић, Љиљана Новковић: „Ликовна култура 2“, уџбеник за други разред основне школе, „Герундијум“, Београд 2019.године.
– Никола Шуица: „ТОТАЛНО ПРЕДАЊЕ””, текст у каталогу, Задужбина „Илија М. Коларац“,Београд, 2016.године.”

Биографија []

Биографија []

Катедра за графику

До 2000. године најчешће се појављивао са изложбама графике. Након 2000. реализовао више мултимедијалних радова: “Рам за апокалипсу” (Галерија Хаос у Београду). “Говори српски да те цео свет разуме” (Уметнички павиљон, Цвијета Зузорић у Београду), “Београдски портал” (Музеју града, Љубљана), “Београдски зид” (Графички колектив, Београд), “Српски уметник чека шведско сунце” (ФОРМВЕРК асоцијација, Ескилстуна), “Затвор и Затвореници” (БИБЛИОТЕКА – Отворена књига Балкана, Чачак), “Скопски зид” (Музеј града, Скопље), “Тишина” (Чифте амам, Скопље). “HETERONIMUS” (Галерији УЛУС, Београду). Последње деценије заједнички излаже са Ваном Урошевић: “Le cadavre exquis” (Солун), “Упоредна повест о једној кући, једном ремек делу …” ( Београд); “EVOCATIVE IMPACT”, Gallery MC, New York; “Давидов грех”, Кућа легата Београд…

Маја Симић (Кикинда, 1975), дипломирала је 2002. године на Факултету ликовних уметности у Београду на Одсеку за графику, где је и магистрирала 2005. године. Од 2001. године излаже на преко 140 колективних и 13 самосталних изложби у земљи и иностранству. Бави се дигиталном графиком, фотографијом и видео радом. Члан је Графичког колектива и УЛУС-а. Добитница је више професионалних награда и признања укључујући Велики печат Графичког колектива (Београд, 2015) и награду Контраст на Првом интернационалном тријеналу дигиталне графике (Фрибуру, Швајцарска, 2014). Међу њеним значајнијим самосталним изложбама су Корпус (Народни музеј, Кикинда, 2019), Отисак душе (Ликовна галерија, Културни центар Београд, 2016), Антропометрије (Продајна галерија Београд, 2016), Столови (Норденс Љус Галерија, Стокхолм , Шведска, 2004) и Брак, Панорама формат и Аустралија у Галерији Графички колектив (2003, 2008, 20013). Говори немачки и енглески и служи се француским језиком.

Биографија []

Катедра за цртање

Милош Д. Вујановић рођен 6. 5. 1965. Место и држава рођења: Подгорица, Црна Гора. Од 2016. редовни професор на предмету Анатомско цртање на Академија уметности у Новом Саду. Од 2011. предаје Цртање за анимацију и визуелне ефекте и Storyboard на ФТН, Нови Сад. Основне студије на Универзитету у Новом Саду, Академија уметности, Нови Сад, студијски програм Сликање, уписао 1986., а завршио 1991. Магистарске студије на Универзитету у Новом Саду, Академија уметности, Нови Сад, студијски програм Цртање, са темом Симболи и неузрочне димензије завршио 2000.
Докторске уметничке студије на истој академији завршио 2018. године са радом под називом Анализа когнитивног виђења као метод ликовне реконструкције. Има преко 100 самосталних, колективних и групних изложби, филмова и комерцијалних пројеката у земљи и иностранству.
Добитник је више признања, награда за уметнички и педагошки рад.
Члан је СУЛУВА-а и УЛУС-а

Магистар уметности цртања, рођена је 13. 09.1973. године у Горњем Милановцу. Дипломирала је на Академији уметности у Новом Саду, на групи за графички дизајн, 1998. а магистрирала је такође, на АУНС, на групи за цртање, 2002. Реализовала је 20 самосталних изложби/пројеката, као и преко 150 колективних изложби, учесник je и руководилац 10 уметничких пројеката.
Публикацијe: ЗБОРНИК РАДОВА АКАДЕМИЈЕ УМЕТНОСТИ / 1 број 2013. (линк: https://akademija.uns.ac.rs/wp-content/uploads/2017/05/zbornik-radova-auns-2013.pdf); “”Атлас 2″” – Атлас ликовних уметника и уметника примењених уметности и дизајнера Србије 2, аутор: Слободан Малдини, 2019.
Од 2018. године, aутор je пројекта „Цртеж – Поље личног-интимног трага-ња / дневника“, у овиру програма сарадње Културног центра Лаб и Академије уметности у Новом Саду, али и, других, потенцијалних Универзитета (ФПУ БГ), у циљу подршке и подстицаја за уметничким стваралаштвом и презентацијом радова студената/промовисања и студената других Универзитета.

Mр Јасна Гулан Ружић, ради на Академији уметности у Новом Саду као доцент на предмету цртање са технологијом. Завршила је основне и магистарске студије на истој Академији на катедри за графику. Њена поља истраживања су цртеж, графика, сликарство, психоанализа уметности, конзервација и рестаурација. Активно излаже већ 20 година и добитник је више награда за свој уметнички рад. Члан је СУЛУВ-а, Графичког колектива Београд, Друштва конзерватора Србије, Међународног савета за споменике и споменичке целине – ICOMOS и CERIP-а. Сарадник је Института за филозофију и интердисциплинарне студије, Нови Сад где води предмет Психоанализа уметности. Од 2004. до 2019. године била је запослена у Покрајинском заводу за заштиту споменика културе у Петроварадину као сликар конзерватор, где је учествовала у преко 40 пројеката везаних за истраживање, конзервацију и рестаурацију покретног и непокретног културног наслеђа у Србији, Хрватској, Румунији и Мађарској.

“Од 1999. године учествује у продукцији како уметничких тако и комерцијалних, мултимедијалних, аудио/визуелних садржаја. Објављиван и награђиван аутор у о бласти графичког дизајна, филма, видео продукције, дигиталне слике, нових ликовних медија. Самостално излагао цртеже, слике, графике, мултимедијалне садржаје у галеријама са уметничким саветом. Учесник сликарских колонија, ленд арт пројеката, групних изложби у пољу графике, фотографије, сликарства, цртежа, нових медија. Учесник на међународним фестивалима кратког метра. Објављиван композитор и инструменталиста. Основне и мастер студије завршио на Академији уметности у Новом Саду, докторанд АУНС. Чланство у с труковним удружењима: СУЛУВ, УПИДИВ.”

Раде Тепавчевић, рођен у Врбасу 1994, завршио је основне и мастер академске студије сликарства на Академији уметности у Новом Саду. Након завршених мастер студија уписује докторске студије на истом факултету. Тренутно је запослен на Академији уметности у Новом Саду као стручни сарадник на катедри за цртање. Активно учествује на самосталним и групним изложбама. Добитник је неколико награда из области ликовних и примењених уметности.

Катедра за фотографију

Биографија []

Рођена 1971. године у Новом Саду. Магистрирала на Академији за филм и телевизију (ФАМУ) у Прагу – одсек фотографија. Од 2001. до 2015. године радила као уредник у часопису за културу фотографије – РеФото. Била је уметнички директор у галерији Артгет, Културног центра Београда за сезону 2016. Редовно држи предавања о визуелном језику фотографије и учесник је бројних панел дискусија у оквиру фестивала, радионица и конгреса посвећених фотографији.
До сада је објавила преко три стотине текстова у часопису Рефото, каталозима изложби, књигама, новинама… Била је дугогодишњи члан националног селекторског тима на фестивалу Rovinj-Photodays и представник Србије у европском пројекту „Transeurope“ у Атини, посвећеном савременој фотографији.
Њен фотографски рад посвећен је субјективном истраживачком раду у пејзажу и урбаним призорима, а посебно је занимају могућности инсталације уметничког рада у простору. Од 2018. године је на докторским студијама на ликовном департману.

Мирослав Цветинов је рођен 1979. године у Новом Саду, а основну и средњу техничку школу завршава у Бачкој Паланци. Дипломира на Природно-математичком факултету Универзитета у Новом Саду 2006. године а 2014. године докторира унутар уже научне области експериментална физика кондензоване материје на Физичком факултету Универзитета у Београду. Након девет година рада на Природно-математичком факултету у Новом Саду, Мирослав 2017. почиње да ради на Академији уметности у звању доцента где држи предавања из предмета: Оптика 1 и 2, Акустика, као и Оптичких метода у рестаурацији и конзервацији.
Мирославова научно-истраживачка активност се одвија у области науке о материјалима. Досадашње резултате је публиковао у 18 радова у часописима из категорије М20, као и на бројним међународним конференцијама. Индекс цитираности му је 105, а х-индекс 6. Мирослав преферира да време проводи у кругу породице и пријатеља, као и читајући, путујући или бавећи се спортом. Ожењен је и отац двоје деце.

Катедра за нове ликовне медије

Сунчица Пасуљевић Кандић је медијскa уметница, независни кустос и културни радник. Завршила је мастер из области нових ликовних медија и излагала је широм Србије, Италије, Шпаније, БиХ и Финске. Од 2013. године aктивна је у пољу интернационалне независне културне сцене у области савремених дигиталних технологија и нових медија. Сфера интересовања су јој хибридне праксе, однос уметности, технологије и науке, визуелна и језичка семиотика, психогеографија. Члан је Удружења aлумниста WBАА – Западног Балкана чији је циљ успостављање форума за размену информација и добрих пракси за промовисање програма Ерасмус+ и других могућности мобилности, као и оснаживање младих у потрази за успешним запошљавањем.

Катдра за графичке комуникације

Симонида Тодоровић је рођена 30.07.1973. год. у Новом Саду. Дипломирала је 1998. , а магистрирала 2005. године из уметничке области графички дизајн на Академији уметности у Новом Саду. Педагошким радом бави се од 1998. године, а тренутно је запослена на Академији уметности у Новом Саду на модулу графички дизајн. Значајнија дела: Визуелни идентитет, “Институт за грађевинарство”, Универзитет у Новом Саду, 2004. год. ; Промотивни материјал и анимација, “Глумац једнако – неједнако лутка”, 2005. год. ; Дизајн типографија, “Акциденичнa ћириличнa форма Шрафур”, 2012. год. , “Типографска форма Симонасериф”, 2013. год. , “Типографска форма Симонабраш”, 2014. године. Значајније награде: Прва награда за визуелни идентитет манифестације “Шекспир фест” , УПИДИВ, Нови Сад, 1997. год. ; Прва награда за пројекат позоришног плаката “Ромео и Јулија”, СНП, Нови Сад, 1998. год. ; Златна форма за дело “Глумац једнако – неједнако лутка”, УПИДИВ, Нови Сад, 2006. године.

Дејана Прњат је дипломирала на Одсеку за организацију сценских и културно уметничких делатности Факултета драмских уметности Универзитета уметности у Београду. Магистрирала је на Одсеку социологије културе и културне политике Факултета политичких наука Универзитета у Београду, где је и докторирала на Смеру за новинарство и комуникологију. Последокторско усавршавање у области маркетинга у уметности обавила је у Великој Британији (London Metropolitan University). Од 2017. године запослена је на Академији уметности Универзитета у Новом Саду, где изводи наставу на свим нивоима студија. Најзначајније међународне конференције на којима је изложила резултате својих истраживања су Унескова Друга светска конференција о уметничком образовању и међународни симпозијум академија наука медитеранских земаља МАСА-ЕМАН Култура, технологија и хуманизам. Радови су јој објављени на шест језика.

Биографија []

Уметник и дизајнер из Новог Сада, завршава докторске академске студије и ради на Академији уметности као стручни сарадник на предметима дизајн плаката и писмо и калиграфија са типографијом.
У свом раду највише користи плакат као изражајно средство, али често излази из својих граница и конвенција бавећи се другим медијима у сарадњи са колегама из других области уметности. У његовом раду виде се облици ангажоване, као и синтеза примењене и лепе уметности.
Вишеструко је награђиван, на светском нивоу, за рад на пољу обликовања плаката и активно је учествовао на више од седамдесет изложби у земљи и иностранству.
Оснивач је и председник Културног Центра Лаб, простора који спаја самозапослене професионалце, креативне групе и компаније које делују на пољу креативних економија, социјалног предузетништва и културе.
Кроз свој рад жели да допринесе очувању значаја и интегритета уметника кроз унапређење знања младих и њихове препознатљивости у контексту савремене тржишне економије.

Катедра за дизајн ентеријера

Архитекта и ликовни уметник. Ванредни професор и шеф Департмана ликовних уметности на Академији уметности у Новом Саду. Завршио је Архитектонски факултет у Београду и Академију уметности у Новом Саду, смер сликарство. Магистрирао је на Академији уметности у Новом Саду. Поред педагошког рада, бави се архитектонским пројектовањем, графичким дизајном и ликовном уметношћу. Излагао је на већем броју колективних и самосталних изложби у земљи и иностранству. Учествовао је у раду више интернационалних уметничких пројеката и радионица. Као аутор, коаутор или део тима радио је на бројним архитектонским пројектима. Добитник је више награда и признања.

Биографија []

Катедра за теорију

Татјана Стародубцев је дипломирала (1991), магистирала (1999) и докторирала (2007) Историју уметности на Филозофском факултету Унизерзитета у Београду. Привремено је радила у Институту за историју уметности Филозофског факултета у Београду. Запослена је на Академији уметности Универзитета у Новом Саду, најпре као асистент (од 2000), а потом као доцент (од 2008), ванредни професор (од 2013) и редовни професор (од 2018) на предметима Историја уметности 3, Историја уметности 4, Историја уметности 5 и Историја уметности 6 на основним студијама и Историја уметности и студије културе 1 на мастер студијама. Учествовала је на више домаћих и међународних научних скупова одржаних у земљи и иностранству. Објавила је неколико књига и бројне студије у домаћој и страној периодици. Учесник је на научним пројектима Филозофског факултета у Београду.

Дипломирала, магистрирала и докторирала на Архитектонском факултету у Београду. Научни сарадник ИАУС. Архитекта-конзерватор. Од 2005. води ”Studiо D`ART”, лиценциран за рад на културним добрима од највишег националног и међународног значаја. Ауторске реализације приказане у домаћим часописима, публикацијама, изложбама и емисијама, награђиване 2010, 2016. и 2018. и представљене на међународним изложбама (Venezia: Biennale Sessions: 2014, Bruxelles: 2015, Paris: 2016). Академским радом се бави од 2005. За реализацију студентског конкурса награђена Повељом Салона архитектуре 2010. Аутор већег броја текстова у домаћој и страној стручној и научној литератури, коаутор више стручних публикација и аутор монографија ”Српске православне цркве 18. и 19. века у Бачкој” (2009) награђене Наградом Ранко Радовић (2010) и ”Архитектура римокатоличких цркава Војводине од 1699. до 1939. године” (2015), објављене на мађарском језику (2019). Члан ИКС, ДАНС, ДКС и ICOMOS Србија.

d1-1

——————————–

Академија уметности у Новом Саду
Департман драмских уметности

l1-3

——————————–

Академија уметности у Новом Саду
Департман ликовних уметности

m1-1

——————————–

Академија уметности у Новом Саду
Департман музичке уметности

Akademija umetnosti u Novom Sadu
Privacy Preferences
When you visit our website, it may store information through your browser from specific services, usually in form of cookies. Here you can change your privacy preferences. Please note that blocking some types of cookies may impact your experience on our website and the services we offer.