Кин Креус

Игра и музика чине недељив феномен људског изражавања које обједињујемо под једним именом – плес. Записивање снимљених извођења плесова, као и транскрипција музике за игру јесте примарно за етнокореолошку анализу у Србији, и шире, Европи. На тај начин је омогућено разумевање процеса унутрашњег конституисања игре и музике за игру и отвара се пут за њихово даље опсервирање у сфери контекстуалног. У том циљу, главно средство аналитичког сагледавања плесова јесте кинетографија/лабанотација, а основни предмет етнокореолошког аналитичког промишљања представљају кинетограми.

Међународни најраспрострањенији систем записивања покрета је кинетографија Рудолфа Лабана. Кинетографију је осмислио Рудолф Лабан (Rudolf Laban) 20-их година 20. века. Лабанова публикација, под називом Schrifttanz, издата је 1928. године. Албрехт Кнуст (Albrecht Knust) је 30-их година 20. века развио Лабанов систем (кинетографију), док је Ен Хатчинсон Гест (Ann Hutchinson Guest) 1954. године унапредила поменути систем записивања покрета и назвала га Лабанотација, према Рудолфу Лабану. Године 1955. Лабанова кинетографија је представљена на Бјелашници у оквиру Конгреса Савеза удружења фолклорста Југославије и прихваћена на просторима бивше Југославије.  Представио ју је Хенрик Неубауер. Највише су је користили Јелена Допуђа, Иван Иванчан, Бруно Равникар, Оливера Васић, а данас Драгица Панић Кашански, Селена Ракочевић, Гордана Рогановић, Весна Карин, Весна Бајић Стојиљковић, Здравко Ранисављевић, Сања Пупац и др.

Метод записивања покрета је веома важан, јер од њега зависи и сама анализа плеса. Незаобилазне референце када је записивање покрета у питању јесу књиге Марије Сентпал (Mária Szentpál) Táncjelírás. Laban-kínetográfia [Плес знак писање. Лабан-кинетографија], Ен Хатчинсон Гест Labanotation [Лабанотација], као и Јаноша Фугедија (János Fügedi) Tánc – Jel – Írás. A néptáncok lejegyése Lábán-kinetográfiával. Szóló – és körformák [Плес – Знак – Писање. Записивање традиционалних плесова Лабановом кинетографијом. Соло и кружна формација] и најновије издање Јаноша Фугедија Basics of Laban Kinetography for Traditional Dancers.

Треба свакако споменути и Међународно удружење за Лабанову кинетографију (International Council of Kinetography Laban – ICKL) које је основано 1959. године са циљем да уједини, тј. униформише коришћење система за записивање покрета и омогући комуникацију међу записивачима и играчима (слично као што је то са музиком и нотним системом за записивање музике). Међународно удружење за Лабанову кинетографију / Лабанотацију (ICKL) фокусирано је на развој кинетографије, али је већина истраживања фокусирана на записивање балета и модерних плесова, док су традиционални плесови остали на маргини. У оквиру ICKL-a 2015. године основана је Подгрупа за традиционалне плесове, те  Одељење за записивање и анализу плесова и сценског покрета – KIN KREUS представља и подршку Подгрупе и омогућује снажније повезивање њених чланова и међународну сарадњу.

Овај поменути систем се временом развијао и усавршавао, углавном у балету и модерним плесовима. Етнокореолози и записивачи традиционалних плесова такође користе кинетографију, али током записивања наилази се на проблем, будући да у традиционалним плесовима постоје покрети који не постоје у балету или модерном плесу. Стога је неопходно креирање нових знакова за потребе записивања традиционалних плесова. Југоисточна Европа је позната по свом богатству и распрострањености традиционалних плесова, али нажалост немамо решење да се дистинктивна обележја традиционалних плесова одређеног краја или области запишу на одговарајући начин. Стога је Одељење за записивање и анализу плесова и сценског покрета изузетно важно, јер у Србији, Мађарској, Босни и Херцеговини, Хрватској, Црној Гори и Словенији постоје етнокореолози који се баве овом тематиком и проблемом, али не постоји центар где би се окупили и анализирали заједничке проблеме.

Иако постоји осмишљен систем записивања покрета, њега није могуће у потпуности применити кад су у питању традиционални плесови и сценски покрети, јер они садрже другачије покрете у односу на балет или модерне плесове. Кинетографија је у Србији почела више да се развија почетком 21. века када је и број етнокореолога почео да се повећава. Пошто је циљ да се креира јединствен систем за записивање традиционалних плесова, ово Одељење представља прави начин да се покрену интензивнија истраживања и да се дође до првих већих резултата из ове области.

У области сценског покрета који обухвата све извођачке технике тела, укључујући осим плеса, и глуму у најширем смислу, могућност бележења покрета пионирски је посао, иако су истраживања у позоришту током 20. века била често усмерена на овај феномен. Тек са појавом Лабановог истраживања прво у простору, а онда и бележења покрета помоћу знакова, постављена је основа за даљи темељан рад.

Бележење покрета је револуционарно откриће, јер се покрет тела глумца у традиционалном позоришту креће: од забележеног текста према покрету у сценском простору. Лабаново отктиће усмерава глумца-извођача у супротном смеру: од покрета према запису. Овакав рад доприноси да се реализам учини надреалним, а у модерно време и концептуалним.

Време у којем живимо у бележење покрета укључује и модерне технологије тако да су очекивања на плану бележења покрета извођача на сцени велика и све сложенија. Али и пред извођача се постављају све сложенији задаци на плану покрета тела у простору. Како се пред извођача постављају све сложенији захтеви, тако се и могућност бележања усложњава те је потребан креативан, мотивисан тим како би дали свој допринос новом језику бележења покрета, који је у процесу стварања.

Успостављање централног Одељења за записивање и анализу плесова и сценског покрета – KIN KREUS, у оквиру Центра за истраживање уметности, омогућава, како му и само име каже, креирање и усавршавање Лабанове кинетографије (објашњење кованице KIN KREUS: KIN = кинетографија; KREiranje + USavršavanje а и KREUS на есперанто језику је кондиционал од речи “krei” што значи креирати), као и окупљање стручног тима како би се удружили у спровођењу активности и решавању задатака.

Иако живимо у свету савремене видео и аудио технологије коју користимо током теренских истраживања, разумевање плеса и њене комплексне структуре може се постићи само помоћу поузданог система за записивање покрета, те је он неопходно средство за сакупљање и анализу традиционалних плесова и сценског покрета. Студенти студијског програма Етномузикологија у Новом Саду, Београду и Бања Луци у оквиру Етнокореологије уче Лабанову кинетографију, тако да она представља и средство у едукацији, јер студенти боље разумеју традиционалне плесове којима се баве током студирања. Она такође служи за документовање и архивирање плесне грађе, сакупљене током теренских истраживања, у интересу очувања и заштите културне баштине Србије.