Светски знаменит музеј уметности „Албертина“ у Бечу у чијој су колекцији и дела Микеланђела, Дирера, Рафаела, Рубенса, Пикаса, Кокошке, Климта, Шилеа итд. уврстио је у своју колекцију графику „Капи и сенке“ доц. др Јелене Средановић. Та је графика део ауторкиног циклуса „Отисци природе“. Урађена је у техници дрвореза, а награђена је 2009. године на међународној изложби у Бечу „Наградом Валтера Кошацког“.
Јелена Средановић је дипломирала (2005. године) и магистрирала (2009. године) на Академији уметности у Новом Саду у класи професора Зорана Тодовића, а докторске студије уметности завршила на Факултету ликовних уметности у Београду (2016. године) у класи проф. Биљане Вуковић.
Поред учешћа на многим изложбама у земљи, успешно се представила на изложбама у иностранству које уживају међународни углед – у Њујорку, Пекингу, Мадриду, Будимпешти, Риму, Лондону, Бечу, Темишвару, Солуну, Јеревану итд. Са запаженим успехом приредила је самосталне изложбе у Галерији Елизабет Михитш у Бечу (2010. године), у Галерији Билбаоарте у Билбау (2012. године) и многе друге.
О високом квалитету уметничког стваралаштва Јелене Средановић писали су истакнути ликовни критичари у престижним публикацијама:
„Јелена Средановић је узорни пример чији рад потврђује искрено уверење у графику, демонстрирајући неисцрпне могућности класичног медија као што је дрворез. Њен ликовни концепт и рукописна ортографија настављају линијом великих узора из историје уметности, па су древни јапански дрворез и његове европске верзије само примерено интегрисани у савремену рецепцију дела.“ (Љиљана Ћинкул, Политика, 2008)”
„Очаравајући су префињени дрворези Јелене Средановић, минуциозне израде, чија вишебојна штампа доминира бриљантном осетљивошћу транспарентних боја.“ (Ula Jirgenson, Kölner Stadt-Anzeiger, 2008)
„Техника дрвореза, која се испитивањем и у комбинацији са другим графичким техникама разлаже, у случају Јелене Средановић представља успео покушај да се виђено и доживљено артикулише у једној од најсложенијих техника графичке уметности, и то помоћу преплета боје који дају изузетно пиктуралан резултат. Својства уметничке графике налазе се у домену истраживачког, мотивско полазиште постаје искључиви разлог за демонстрацију доживљеног/висинског.“ (Данило Вуксановић, Каталог изложбе Дунавски дијалози, 2020).
Истакнути ликовни теоретичар савремене графичке уметности уврстио је (у својој књизи „Критична маса – графика иза ивице“, A&C Black, Лондон, 2010) Јелену Средановић међу 52 уметника (из целог света) чије графике најбоље изражавају искораке и висока достигнућа у савременој графици.
Доц. др Јелена Средановић је добитник најзнаћајније награде за графику у Србији – Награде велики печат Графичког колектива (2010. године), Награде Новосадског салона (2009. године), Искре културе за савремено старалаштво у Војводини (2015. године) и Прве награде на Међународном тријеналу графике у Београду (2017).
У иностраству, је поред награде „Валтер Кошацки“ добила и почасну повељу на Првом међународном тријеналу графике у Јеревану (2017. године).
Извор: National Geographic
