Горан Сеничар (59), недавно је одбранио мастер рад и завршио студије контрабаса на Департману музичке уметности. Поред тога што је наш најстарији студент који је мастерирао на Академији уметносзи, Горан је и наш познати абдоминални хирург.
На питање како је успео да споји ове две ствари одмах је преформулисао у коначније – „шта му је ово требало у животу“? – На ту честу запитаност људима из моје околине одговарам да је поента у томе што ми ово уопште није требало. Стално нешто радимо из потребе, поготово у послу. Када сам седамдесетих уписао медицину, а пошто сам поред гимназије завршио и средњу музичку, са мојим професором контрабаса Теодором Петроњом растао сам се у сузама. Он ми је тужна срца саветовао да ипак наставим медицину, јер класични музичари тешко живе. На полагању сам мислио на њега– каже Сеничар.
Од уписа на медицину 28 година није пипнуо контрабас, у међувремену је научио да свира саксофон и кларинет те је наступао са познатим новосадским бендом „Олд тајмерси“. Мирис и звук некада је ноћу сањао, све док му један колега пред врата ординације није донео заборављени инструмент. Љубав увек нађе начин, па је полако прво сам, а после уз професора контрабаса са Академије уметности Ивицу Марушевића почео да свира. Тако му је једном из шале обећао да ће уписати класу код њега.
-Говорио сам му да одмах каже да ли то има смисла или да одустанемо. На крају сам за овај мастер спремио дело Андреса Мартина, аргентинског композитора које је само једном пре мене у свету извођено. Изузетно је тешко, али нисам помислио да одустанем и поред савета да узмем једностанију композицију – објашњава Горан.
Велику захвалност дугује и колегама у приватној ординацији који су му изашли у сусрет и пронашли време за његова предавања и вежбе. Ипак, не сматра се за врхунско контрабасисту, тврди да међу његовим класићима који су га током студија звали “Ћале” има невероватних младих музичара, много бољих од њега.
За сада Горан не планира да упише докторске студије на контрабасу, али ако се на Академија уметности оформи одсек за џез, чији је он велики љубитељ онда би и по трећи пут у студентске клупе.