IN MEMORIAM – проф. Рајко Максимовић (1935-2024)
У петак, 16. августа, преминуо је наш реномирани композитор, професор композиције у пензији, Рајко Максимовић (1935 – 2024).
Овај велики уметник оставио је иза себе бројне опусе за различите саставе, који су више пута награђивани у земљи и иностранству. Био је наклоњен вокално-инструменталном жанру у којем се посебно истичу дела Буна против дахија, Тестаменат владике црногорског П. П. Његоша и Пасија Светога кнеза Лазара. Међу остварењима за камерне саставе истичу се соло-кантата Можда спава, Прелид за преподне једног фауна и Јеу à qуатре. Рајко Максимовић је завршио композицију на Музичкој академији у Београду (данас Факултет музичке уметности). Као добитник стипендије Фулбрајт, усавршавао се на Универзитету Принстон у Њу Џерсију у пољу електронске музике. На Музичкој академији у Београду почео је да ради 1963. године и прошао је кроз сва звања. Пензионисао се 2001. године. Радио је и на Академији уметности у Новом Саду, на Катедри за композицију.
За живота је одржао четири ауторске вечери, а остаће упамћен и као хроничар нашег музичког живота захваљујући трилогији „Тако је то било“, у којој је описао догађаје који су били од кључног значаја за музичку уметност Београда и некадашње Југославије друге половине 20. и почетка 21. века. Студенте је, поред композиције и оркестрације, учио критичком мишљењу. Био је пасионирани скијаш и још овог јануара постављао је своје видео снимке са њему омиљеног Копа.
Хвала му на знању, на музици и на белешкама које ће много значити будућим нараштајима.