Биљана Јевтић, доц. Академије уметности у Новом Саду на Департману ликовних уметности, у Културном центру Лаб представиће у понедељак 25.02.2019. у 20 часова 2. Циклус пројекта „Цртеж – Поље личног-интимног трага-ња / дневника“ који је настао у сарадњи са студентима Академије уметности у оквиру избора најуспешнијих индивидуалних задатака/пројеката на предмету Цртање са технологијом.
Понедељак, 25. фебруар 2019. у 20:00 – 01:00 26. фебруар 2019.
Пројекат „Цртеж – Поље личног-интимног трага-ња / дневника“ је резултат иницијативе Биљане Јевтић, доцента АУНС, да се кроз факултетску – универзитетску и уметничку размену студената учврсти и продуби већ постојећа веза и сарадња Академије уметности у Новом Саду и КЦ Лаб. У плану је да се у оквиру излагачких циклуса презентују најуспешнији семинарски радови/индивидуални задаци/пројекти студената.
2. Циклусу Пројекта „Цртеж – Поље личног-интимног трага-ња / дневника“:
Изложба 2. Циклуса наставак је уметничког пројекта „Цртеж – Поље личног-интимног трага-ња / дневника“, фокусирана је на истраживања индивидуалних задатака/пројеката студената током III године основних студија, студијског програма Ликовне уметности и студијског програма Примењене уметности и дизајна, на предмету Цртање са технологијом. Такође, 2. Излагачки циклус, као и пројекат, заснован је на мултимедијалном приступу истраживања у цртежу, као и на истраживању сопствених идеја, ставова и емоција, са развојем специфичне свести о личним афинитетима студената, формирајући индивидуалну поетику. Савремен приступ изражавања / истраживања препознат је и подржан као специфичне уметничке праксе и разнолике теме студената у којој цртеж постаје поље личног-интимног трага-ња / дневника.
Лука Дрљан, Лидија Ралетић и Александар Апатовић, у сфери тематике фигуративног, продубљују специфичан траг цртачких техника – медија, од најсензибилнијих до жестоких – експресивних потеза линије, површине и валера – лествице тонских вредности светлости од молских до дурских. У даљем структуирању цртежа теже да прошире могућност линеарног и фрагментарног изражавања у различитим облицима, у корелацји са дигиталним колажом/принтом, као и дигиталним цртежом, имајући за циљ истраживања трансформације. Такође, у сфери фигуративног, Зорка Ћировић, са психолошког и симболичког аспекта, пројектује своје интуитивно и експресивно искуство, својеврсним траговима – отисцима визуелно – ликовних знакова интимног – телесног, на специјалном материјалу: влажним марамицама, истраживајући и јединствену суптилност, не-видљива својства материје самог материјала. Лука Дрљан, Лидија Ралетић, Александар Апатовић и Зорка Ћировић, у својим радовима истражују међуодносе унутрашњости – спољашњости / интимности људског тела, као и процесе самопосматрања, посматрања „самог себе“, односно својих доживљаја, искуства и сећања, у циљу трагања за истином о човеку, о смислу човековог постојања, у контексту промишљања позиције појединца / савременог човека у свету, формирајући драматично снажне цртачке циклусе фигурацијске ре-композиције.
Драгана Дубљевић, апстраховањем и транспоновањем текстуалне форме, развија и оплемењује примарно поље поетско-ликовне тематике истраживања. Кроз ново естетско концептуализирање, посвећује се истраживању могућности јединствене комуникације и визуелизиције тишине, као и могућности повезивања метафоре тишине са контрастом црне и беле боје а извезене црним (белим) и белим (црним) концем. Тишина постаје мотив за стварање уметничке књиге, у којој сваки сегмент представља моменат личног сведочења, потрагу за суштином, тишином доживљеном изнутра, искреном и дубоком. „Књига тишине“ презентује моменат трага-ња за спознајом душе.
Наталија Ранковић, у сфери архитектонског/просторног, с једне стране, креира рад специфично цртачких медијских карактеристика, а с друге стране, корелацијом цртачког медија и видеа, истражује поетику простора, како у стварности, тако и у личном изразу. На визуелно метафоричан начин третира тему унутрашњег и спољашњег простора, као и тематику структуре личног и асоцијативног простора, и бесконачности. Динамичност конструкције просторних, ритмичких елемената освешћује и развија у континуитету, обједињујући капацитете комплетног рада коју чине више сегмената композиција уклапајући се у вишеструке могућности јединствене целине ре-конструкције простора под називом „Terra“.
Уна Томашевић и Душан Ивић, новим медијским технологијама, применом дигиталних гличева, записа и грешки, континуирано продубљују и даље развијају истраживање визуелног/геометријског, фото-цртежа. Уна Томашевић, експериментално истражује визуелне приказе звука анимираног, геометријског, фото-цртежа „XX век“, из циклуса фотограма визуелизације развоја музике кроз историју, развијајући симболику тонова / извучене – провучене линије – тачке црног транспарентног маркера, у циљу баланса конструкције линија – тачака и звука. Паралелно, и у видео раду “XX век“, са проширеног аспекта и концепта, истражује визуелизицију/геометризацију звука – звучних фреквенција линеарне структуре и симболичког значења проширене тачке, односно звук визуелног/геометријског, дигиталног цртежа. Душан Ивић, варијацијама композицијских и структуралних елемената фотографије, дигиталних сигнала – кодова – колажа – принтова – цртежа, као и могућностима имплементирања и дигиталне типографије, презентује индивидуални задатак/пројекат интердисциплинарног приступа. Такође, употребом транспарентног маркера, кроз геометризацију и неправилно преламање линија дигиталних гличева, развија редуковане визуелне композиције издужених и проширених приказа – кодова фото-цртежа, у жељи да оствари циљ – успостављање јединства супротности / прожимања грешки – сметњи, као целине пројекта дигиталне р-еволуције.
Стефан Грковић, у сфери митског – симболичног, истражује тематику метаморфозе, постепени преображај једног облика у други, стварајући јединствене мозаике/композиције сачињене од низова стилизованих митолошких и биљних – животињских форми – силуета које се мењају детаљ по детаљ и претварају у нове облике. Синергијом традиционалног и модерног стваралачког потенцијала, развија процес транспоновања у нове облике и симболике плодности праисторијских форми „Венере“ („Вилендорфска Венера“ – палеолитска венера). Такође, кроз симбиозу биоморфних и зооморфних форми, развија процес преобликовања и симболике природног – органског у цртачком циклусу.
Немања Мркшић, са проширеног аспекта цртачког медија, употребом атипичног материјала: ексера и конца – нити, улаже велики менталан и креативан напор у процесу истраживања тродимензионалног, просторног, геометријског цртежа. Кроз комплексност структуралне мреже цртежа, као и преплета линија – нити геометријских форми, троуглова, квадрата, шестоугаоника, осмоугаоника…, бави се и истраживањима тактилног у потенцијалном експерименту који досеже до интеракције са посматрачем. Површина згуснутих тачака – ексера, градивни је елемент која својом густоћом изазива визуелно – тактилни осећај, међусобно повезана у линеарно – колористичке структуре ткања цртежа сопствене поетике.
Биљана Јевтић
Пројекат „Цртеж – Поље личног-интимног трага-ња / дневника“ доц. Биљане Јевтић је део програма сарадње Академије уметности у Новом Саду и КЦ Лаб.
Гост изложбе: Драгана Дубљевић
Стручни сарадници: Раде Тепавчевић, Срђан Шаровић
Учесници/Студенти III године основних студија Академије уметности у Новом Саду:
Лука Дрљан (сликање), Лидија Ралетић (илустрација), Зорка Ћировић (графика), Александар Апатовић (сликање), Наталија Ранковић (сликање), Душан Ивић (нови ликовни медији), Уна Томашевић (фотографија), Стефан Грковић (илустрација) и Немања Мркшић (сликање)
