Академија уметности Нови Сад је 2015/16 била носилац научног пројекта „Анализа индустије видео-игара у Србији: ка новим звањима и образовним профилима“, подржаног од стране Покрајинског секретаријата за науку и технолошки развој. Након истраживачке фазе која је обухватала интервјуисање и анкетирање запослених у индустрији, као и објављивање резултата, друга фаза пројекта је подразумевала организацију стручне конференције GEDU (Game Development & Education) са примарним циљем да се повежу колеге са универзитета и представници индустрије како би се прикупила база знања потребна за креирање новог студијског програма – Дизајн видео-игара. Секундарни циљ је био да Академија уметности стекне ширу друштвену и академску оправданост у оквиру Универзитета у Новом Саду, као школа где ће се реализовати овај студијски програм.
Сада када су ти циљеви остварени и када је већ уписана трећа генерација студената на поменути програм, време је да се направи корак даље како би се Академија уметности и Универзитет у Новом Саду нашли на европској и светској мапи образовних институција усмерених и на научна истраживања овог новог медија. Видео-игре су препознате као једна од кључних подобласти креативних индустрија од стране државе и као такве су ушле у развојну стратегију (Smart Specialization Strategy Serbia), али је приметан недостатак кохерентног и организованог научног проучавања овог медија што се може видети у финалном извештају о индустрији видео-игара: „Сарадња са академским сектором је снажнија у Новом Саду, али се она везује само за образовање кадрова, не и за истраживачки и развојни потенцијал“. (Боле, Живковић Недовић, 2019, стр. 30) https://pametnaspecijalizacija.mpn.gov.rs/wp-content/uploads/2019/03/4S-Finalni-izvestaj-o-kvalitativnoj-analizi.pdf
Развој овог сегмента креативних индустрија не зависи искључиво од развоја кадровских и тржишних капацитета, већ и од истраживачког и научног рада. Као ни претходни уметнички медији и други медији масовних комуникација, тако ни видео-игре не могу да избегну теоретизацију, па је важно да се научни дискурси промовишу и шире паралелно са растом ове индустрије. Иако постоје бројни организовани сусрети девелопера у Србији, реализовани пре свега захваљујући ангажовању већих компанија и SGA (Serbian Games Association), не постоји ни једна конференција, научни скуп или часопис око којег би се окупили колегинице и колеге са универзитета који пишу радове, књиге или докторирају проучавајући видео-игре.
Студије видео-игара су почетком овог века уведене у домен интердисциплинарних научних области са првим конференцијама у Данској и Финској. Тада је и формирана DIGRA (Digital Games Research Association, http://www.digra.org), интернационална асоцијација истраживача, која једном годишње организује научну конференцију у циљу промовисања ове области, сваки пут у другом граду широм света, као и први научни часопис Game Studies.
У зависности од теоријске платформе и матичне дисциплине, када се говори о видео-играма онда се не мисли само на њихове формалне и техничке карактеристике, већ и на контексте њиховог појављивања у друштву и култури, па проучавања могу да обухватају јавне и приватне просторе играња, формалне структуре игре, индустрију игара, медијску конвергенцију, естетско и психолошко дејство на играча, социјализацију, политике идентитета, начине на које се користе у образовне, терапеутске, уметничке, пословно-организационе, рекламне или пропагандне сврхе итд. Оне су свеприсутне у савременој глобалној култури, а у последњих неколико година све више истраживача у Србији пише о играма у областима као што су:теорија медија, социологија, психологија, наратологија, студије културе, теорија филма, филолошке науке, менаџмент и организација рада, антропологија итд, а како време буде пролазило и долазила нова генерација научника, који су имали или имају непосредан контакт са видео-игарама, неће више бити потребно објашњавати да оне нису тривијалност и бесмислена забава, већ медиј који као и сваки други утиче на наше разумевање друштва и културе, комуникацију и обликује свет у којем живимо.
Ова година је јубиларна, јер је прошло тачно две деценије од када је одржана прва конференција Студија игара у Копенхагену 2001. После две деценије постојања ове интердисциплинарне области, која је у већем делу Европе призната као научна друштвенохуманистичка дисциплина, нарочито у скандинавским земљана где се могу добити мастер или докторске дипломе, време је да се и у Србији направи корак у том правцу.
Велика нам је част и задовољство што ће се учесницима као пленарни говорник обратити др Франс Мајра (Frans Mäyrä) професор Универзитета Тампере у Финској, оснивач ДИГРА и један од најистакнутијих теоретичара у области Студија игара. Уважени гост ће скупу пренети своја знања, искуства и изазове са којима се сусретао када је почетком века учествовао у конституисању ове нове интердисциплинарне области.
Након првог позива за учешће на конференцији СВИ, називе својих излагања је послао велики број (60) заинтересованих истраживача. Поред пријављених са новосадског, београдског, нишког, крагујевачког, као и неких приватних универзитета, жељу за учешћем на конференцији исказали су и наши држављани са иностраних универзитета из Кине, Финске, САД, Велике Британије, Немачке и Чешке.
Организатор: Академија уметности Нови Сад, УНС
Суорганизатор: Филозофски факултет, УНС
Место одржавања: Зграда Ректората Универзитета у Новом Саду
Време одржавања: 10-11 децембар 2021.
Циљ конференције: да се испита тренутно стање и научно-истраживачки капацитети ради евентуалног покретања научног часописа у области Студија игара.
Исход конференције: да се пружи легитимитет научног проучавања видео-игара у Србији и да као такво буде препознато у широј научној и универзитетској заједници. Важно је да се установи доследна периодичност конференције, како би већ од наредне она прерасла у интернационалну.
Теме:
– Епистемологија студија игара
– Наратолошки аспекти видео-игара
– Идентитетске политике
– Психолошки аспекти видео-игара
– Култура играња
– Принципи дизајна игара
– Гејмификација
– Индустрија видео-игара
– Медијске конвергенције видео-игара (филм, стрип, књижевност, музичка индустрија, адвертајзинг, телевизија)
– Playbor & Prosumers
– Озбиљне видео-игре (образовање, војска, политика, пословање, здравство)
– Будућност играња
– Еспорт
– Проширење стварности: аугментација (АR) и виртуелизација (VR)
– Феноменологија видео-игара (присуство, телесне екстензије, имерзивност)
– Постхуманизам и трансхуманизам
– Видео-игре и одрживи развој
– Апокрифи гејминга: funfictions
– Уметност видео-игара
– Морална паника
– Друштвени услови и друштвене последице видео-игара
– Економија и видео-игре
Публикације: Након конференције Академија уметности Нови Сад објавиће on-line издање Зборника сажетака радова са овог скупа, као и зборник радова у целости.
Научни одбор:
Др Манојло Маравић, Академија уметности Нови Сад, Универзитет у Новом Саду
Др Жолт Лазар, Филозофски факултет, Универзитет у Новом Саду
Др Душан Ристић, Филозофски факултет, Универзитет у Новом Саду
Др Драган Ђорђевић, Институт за књижевност и уметност
Др Биљана Митровић, Факултет драмских уметности, Универзитет уметности у Београду
Др Горана Ракић-Бајић, Факултет медицинских наука, Универзитет у Крагујевцу
Др Младен Чуданов, Факултет организационих наука, Универзитет у Београду
Др Милош Јоцић, Филозофски факултет, Универзитет у Новом Саду
Др Љиљана Гавриловић, Филозофски факултет, Универзитет у Београду
Мила Бујић МА, докторанд Универзитета у Тампереу, Финска
Др Марко Сувајџић, Digital Worlds Institute, University of Florida
Др Дуња Душанић, Филолошки факултет, Универзитет у Београду
Организациони одбор:
Др Манојло Маравић, Академија уметности Нови Сад, Универзитет у Новом Саду
Др Жолт Лазар, Филозофски факултет, Универзитет у Новом Саду
Др Душан Ристић, Филозофски факултет, Универзитет у Новом Саду
Др Драган Ђорђевић, Институт за књижевност и уметност, Београд
Износ котизације: 2000 динара
Председник организационог одбора:
Доц. др Манојло Маравић
Департман драмских уметности
Академија уметности Нови Сад
Универзитет у Новом Саду
