Akademija umetnosti Novi Sad je 2015/16 bila nosilac naučnog projekta „Analiza industije video-igara u Srbiji: ka novim zvanjima i obrazovnim profilima“, podržanog od strane Pokrajinskog sekretarijata za nauku i tehnološki razvoj. Nakon istraživačke faze koja je obuhvatala intervjuisanje i anketiranje zaposlenih u industriji, kao i objavljivanje rezultata, druga faza projekta je podrazumevala organizaciju stručne konferencije GEDU (Game Development & Education) sa primarnim ciljem da se povežu kolege sa univerziteta i predstavnici industrije kako bi se prikupila baza znanja potrebna za kreiranje novog studijskog programa – Dizajn video-igara. Sekundarni cilj je bio da Akademija umetnosti stekne širu društvenu i akademsku opravdanost u okviru Univerziteta u Novom Sadu, kao škola gde će se realizovati ovaj studijski program.
Sada kada su ti ciljevi ostvareni i kada je već upisana treća generacija studenata na pomenuti program, vreme je da se napravi korak dalje kako bi se Akademija umetnosti i Univerzitet u Novom Sadu našli na evropskoj i svetskoj mapi obrazovnih institucija usmerenih i na naučna istraživanja ovog novog medija. Video-igre su prepoznate kao jedna od ključnih podoblasti kreativnih industrija od strane države i kao takve su ušle u razvojnu strategiju (Smart Specialization Strategy Serbia), ali je primetan nedostatak koherentnog i organizovanog naučnog proučavanja ovog medija što se može videti u finalnom izveštaju o industriji video-igara: „Saradnja sa akademskim sektorom je snažnija u Novom Sadu, ali se ona vezuje samo za obrazovanje kadrova, ne i za istraživački i razvojni potencijal“. (Bole, Živković Nedović, 2019, str. 30) https://pametnaspecijalizacija.mpn.gov.rs/wp-content/uploads/2019/03/4S-Finalni-izvestaj-o-kvalitativnoj-analizi.pdf
Razvoj ovog segmenta kreativnih industrija ne zavisi isključivo od razvoja kadrovskih i tržišnih kapaciteta, već i od istraživačkog i naučnog rada. Kao ni prethodni umetnički mediji i drugi mediji masovnih komunikacija, tako ni video-igre ne mogu da izbegnu teoretizaciju, pa je važno da se naučni diskursi promovišu i šire paralelno sa rastom ove industrije. Iako postoje brojni organizovani susreti developera u Srbiji, realizovani pre svega zahvaljujući angažovanju većih kompanija i SGA (Serbian Games Association), ne postoji ni jedna konferencija, naučni skup ili časopis oko kojeg bi se okupili koleginice i kolege sa univerziteta koji pišu radove, knjige ili doktoriraju proučavajući video-igre.
Studije video-igara su početkom ovog veka uvedene u domen interdisciplinarnih naučnih oblasti sa prvim konferencijama u Danskoj i Finskoj. Tada je i formirana DIGRA (Digital Games Research Association, http://www.digra.org), internacionalna asocijacija istraživača, koja jednom godišnje organizuje naučnu konferenciju u cilju promovisanja ove oblasti, svaki put u drugom gradu širom sveta, kao i prvi naučni časopis Game Studies.
U zavisnosti od teorijske platforme i matične discipline, kada se govori o video-igrama onda se ne misli samo na njihove formalne i tehničke karakteristike, već i na kontekste njihovog pojavljivanja u društvu i kulturi, pa proučavanja mogu da obuhvataju javne i privatne prostore igranja, formalne strukture igre, industriju igara, medijsku konvergenciju, estetsko i psihološko dejstvo na igrača, socijalizaciju, politike identiteta, načine na koje se koriste u obrazovne, terapeutske, umetničke, poslovno-organizacione, reklamne ili propagandne svrhe itd. One su sveprisutne u savremenoj globalnoj kulturi, a u poslednjih nekoliko godina sve više istraživača u Srbiji piše o igrama u oblastima kao što su:teorija medija, sociologija, psihologija, naratologija, studije kulture, teorija filma, filološke nauke, menadžment i organizacija rada, antropologija itd, a kako vreme bude prolazilo i dolazila nova generacija naučnika, koji su imali ili imaju neposredan kontakt sa video-igarama, neće više biti potrebno objašnjavati da one nisu trivijalnost i besmislena zabava, već medij koji kao i svaki drugi utiče na naše razumevanje društva i kulture, komunikaciju i oblikuje svet u kojem živimo.
Ova godina je jubilarna, jer je prošlo tačno dve decenije od kada je održana prva konferencija Studija igara u Kopenhagenu 2001. Posle dve decenije postojanja ove interdisciplinarne oblasti, koja je u većem delu Evrope priznata kao naučna društvenohumanistička disciplina, naročito u skandinavskim zemljana gde se mogu dobiti master ili doktorske diplome, vreme je da se i u Srbiji napravi korak u tom pravcu.
Velika nam je čast i zadovoljstvo što će se učesnicima kao plenarni govornik obratiti dr Frans Majra (Frans Mäyrä) profesor Univerziteta Tampere u Finskoj, osnivač DIGRA i jedan od najistaknutijih teoretičara u oblasti Studija igara. Uvaženi gost će skupu preneti svoja znanja, iskustva i izazove sa kojima se susretao kada je početkom veka učestvovao u konstituisanju ove nove interdisciplinarne oblasti.
Nakon prvog poziva za učešće na konferenciji SVI, nazive svojih izlaganja je poslao veliki broj (60) zainteresovanih istraživača. Pored prijavljenih sa novosadskog, beogradskog, niškog, kragujevačkog, kao i nekih privatnih univerziteta, želju za učešćem na konferenciji iskazali su i naši državljani sa inostranih univerziteta iz Kine, Finske, SAD, Velike Britanije, Nemačke i Češke.
Organizator: Akademija umetnosti Novi Sad, UNS
Suorganizator: Filozofski fakultet, UNS
Mesto održavanja: Zgrada Rektorata Univerziteta u Novom Sadu
Vreme održavanja: 10-11 decembar 2021.
Cilj konferencije: da se ispita trenutno stanje i naučno-istraživački kapaciteti radi eventualnog pokretanja naučnog časopisa u oblasti Studija igara.
Ishod konferencije: da se pruži legitimitet naučnog proučavanja video-igara u Srbiji i da kao takvo bude prepoznato u široj naučnoj i univerzitetskoj zajednici. Važno je da se ustanovi dosledna periodičnost konferencije, kako bi već od naredne ona prerasla u internacionalnu.
Teme:
– Epistemologija studija igara
– Naratološki aspekti video-igara
– Identitetske politike
– Psihološki aspekti video-igara
– Kultura igranja
– Principi dizajna igara
– Gejmifikacija
– Industrija video-igara
– Medijske konvergencije video-igara (film, strip, književnost, muzička industrija, advertajzing, televizija)
– Playbor & Prosumers
– Ozbiljne video-igre (obrazovanje, vojska, politika, poslovanje, zdravstvo)
– Budućnost igranja
– Esport
– Proširenje stvarnosti: augmentacija (AR) i virtuelizacija (VR)
– Fenomenologija video-igara (prisustvo, telesne ekstenzije, imerzivnost)
– Posthumanizam i transhumanizam
– Video-igre i održivi razvoj
– Apokrifi gejminga: funfictions
– Umetnost video-igara
– Moralna panika
– Društveni uslovi i društvene posledice video-igara
– Ekonomija i video-igre
Publikacije: Nakon konferencije Akademija umetnosti Novi Sad objaviće on-line izdanje Zbornika sažetaka radova sa ovog skupa, kao i zbornik radova u celosti.
Naučni odbor:
Dr Manojlo Maravić, Akademija umetnosti Novi Sad, Univerzitet u Novom Sadu
Dr Žolt Lazar, Filozofski fakultet, Univerzitet u Novom Sadu
Dr Dušan Ristić, Filozofski fakultet, Univerzitet u Novom Sadu
Dr Dragan Đorđević, Institut za književnost i umetnost
Dr Biljana Mitrović, Fakultet dramskih umetnosti, Univerzitet umetnosti u Beogradu
Dr Gorana Rakić-Bajić, Fakultet medicinskih nauka, Univerzitet u Kragujevcu
Dr Mladen Čudanov, Fakultet organizacionih nauka, Univerzitet u Beogradu
Dr Miloš Jocić, Filozofski fakultet, Univerzitet u Novom Sadu
Dr Ljiljana Gavrilović, Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu
Mila Bujić MA, doktorand Univerziteta u Tampereu, Finska
Dr Marko Suvajdžić, Digital Worlds Institute, University of Florida
Dr Dunja Dušanić, Filološki fakultet, Univerzitet u Beogradu
Organizacioni odbor:
Dr Manojlo Maravić, Akademija umetnosti Novi Sad, Univerzitet u Novom Sadu
Dr Žolt Lazar, Filozofski fakultet, Univerzitet u Novom Sadu
Dr Dušan Ristić, Filozofski fakultet, Univerzitet u Novom Sadu
Dr Dragan Đorđević, Institut za književnost i umetnost, Beograd
Iznos kotizacije: 2000 dinara
Predsednik organizacionog odbora:
Doc. dr Manojlo Maravić
Departman dramskih umetnosti
Akademija umetnosti Novi Sad
Univerzitet u Novom Sadu
