Улазак у четврту деценију постојања са годином дана закашњења (изазваном Ковид пандемијом), Фондација „Лаза Костић“ обележава неговањем сећања и укрштаја – претварањем драгуља који нам је у наслеђе оставио „Српски Шекспир“ (како су га својевремено, с правом звали) у нови, савремени, уметнички мед.
Oва годишњица је уприличена у партнерству са Градом Новим Садом, Матицом српском, Шекспировим институтом у Стратфорду и Академијом уметности у Новом Саду и добротворима Фондације.
ОЖИВЉАВАЊЕ ВЕЗЕ СТРАТФОРД – НОВИ САД
Први пут, након концерта Марине Милић у Шекспировом институту у Стратфорду, јуна 1991, у присуству тадашњег амбасадора Југославије, Светозара Рикановића, када је на бини била изложена чувена Ода Шекспиру (поклон Лазе Костића Библиотеци у Стратфорду, још давне 1864. године, поводом 300-годишњице рођења барда), веза Стратфорд – Нови Сад се наставља.
Овога пута, биће то директним преносом на релацији Матица српска – Мејсон Крофт, 17. фебруара, у 16 часова по српском времену, у 3 сата поподне по енглеском. Програм ће почети Лазином Одом Шекпиру, преточеном у песму Милорада Ђурића, коју ће извести Памела Киш Игњатов, сопран, уз пијанисту Стефана Ракића.
Из Мејсон крофт сале, директор Шекспировог института, професор Мајкл Добсон ће преко видео бима показати Лазину књигу, његов рукопис, као и цео сет Сабраних дела Лазе Костића, који је својевремено Божидар Ковачек, председник Матице српске, по Марини Милић, поводом њеног концерта у Стратфорду, послао Шекспировој библиотеци. Такође ће бити приказан и превод Оде Шекспиру који су, залагањем Фондације „Лаза Костић“ давне 1991. године урадили студенти School of Slavonic Studies у Лондону.
Дупли портрет Лаза и Вил, витеза Фондације Атиле Капитањија (проф. АУНС), изабран од стране Глоб театра да буде изложен на Културној олимпијади 2012. биће и овог пута најистакнутији визуелни имиџ догађаја.
У Матици српској, о важности деловања Фондације за културу града, говоре проф. Драган Станић, председник Матице српске, Далибор Рожић, Члан градског већа за културу и Драган Којић, председник Фондације.
ШЕКСПИР НА 3 НОВА НАЧИНА
2 МУЗИЧКЕ ПРЕМИЈЕРЕ
За аудиторијум у Стратфорду, који се са драмом Хенри Пети, као симболом највеће моћи енглеског народа, упознаје још од најранијег детињства, биће потпуно изненађење слушање чувеног монолога „Тако раде пчеле“ из Првог чина драме на три различита начина. Пре свега, на српском језику, у извођењу „нашег Лазе“, чувеног Војина Ћетковића, оданог добротвора, који ће на св Три Јерарха, 12. фебруара, бити проглашен витезом Фондације, затим две светске премијере, дела младих композитора асистената АУНС са интернационалном репутацијом, Доротее Вејновић и Љубомира Николића.
Посебно је интересантно колико су композиције дијаметрално различите, иако су настале на исти „пчела текст“ из Шекспирове драме. Две композиције Љубомира Николића режира Борис Лијешевић (доц. АУНС), а визуелни дизајн и видео пројекције раде уметнице из иностранства: Анет Стензел (визуална уметница, Хамбург – Немачка), Кристина Фелдхамер (Беч -Аустрија).
Композиције Доротее Вејновић и Љубомира Николића извешће два најистакнутија млада сопрана из Новог Сада, обе доктори уметности, Радослава Воргић Журжован и Памела Киш Игњатов, уз првог на светској ранг листи, пијанисту-сарадника, Џулијуса Дрејка из Лондона.
ЏУЛИЈУС ДРЕЈК
ПИЈАНИСТА СВЕТСКЕ РЕПУТАЦИЈЕ У МАТИЦИ СРПСКОЈ
Повезаност Џулијуса Дрејка са српском културом датира још од 1988, пуне 34 године.
Као млада звезда на успону, Џулијус је наступао са Николасом Данијелом у Студију М Радио Новог Сада, потом на јубиларном 400. концерту у САНУ у Београду, када је свирао Сонатину за обоу и клавир Радомира Петровића. Да издвојимо и остале прилике: заједнички концерт са Матејом Маринковићем у Стенвеј холу 1997. када је са Марином Милић свирао Сан Господара Светлости, Светислава Божића; светска премијера Посланице љубави, Џона Тавенера, написана за сопран Патришу Розарио на текстове средњевековних и ренесансних српских монаха; Песме Чајковског и Брамса на српску народну поезију, у Сент Џон Смит скверу 2001…
Врхунски уметници који су учествовали у снимању плоче: Џулијус Дрејк, Патриша Розарио и Пирс Лејн, широкогрудо су дали своја права и снимили компакт диск са поменутим композицијама и целокупним сетом Етида Василија Мокрањца, како би Фондација имала уметнички и историјски документ.
ЏУЛИЈУС ДРЕЈК У РАЗГОВОРУ СА ПРОФЕСОРИМА И СТУДЕНТИМА АУНС
17. фебруар: 19 сати
У Мултимедијалном центру, Џулијус Дрејк ће се у разговору са проф. др Миланом Миладиновићем осврнути на 34-годишњу сарадњу са српском културом, посебно Новим Садом.
ПЧЕЛОЈАВЉЕЊЕ У МУЗИЦИ – ЈЕДИНСТВЕНИ МУЗИЧКИ ЦИКЛУС
У ИСТОРИЈИ МУЗИКЕ
Душан Михалек, магистар музикологије, Србија/Израел
Пчела је опсесивна метафора Вилијема Шекспира
Миодраг Радовић
Све песме које ће бити изведене на бини најстарије културно уметничке и књижевне установе у Срба испод лога Матице српске (симбол кошнице између два липова дрвета окруженим пчелицама радилицама), инспирисане су пчелама. То никако није случајно, него напротив, дубоко промишљено, и то не само због везе Лазе Костића и Матице српске, у чију је кошницу свој мед песник цео живот сипао. Све су песме из књиге ПЧЕЛOЈАВЉЕЊЕ Миодрага Радовића. Пројектом пчела премијерно улази у жице, дирке и глас српске класичне музике, што је изузетно важно и са аспекта уметности, али и екологије, јер је пчела до сада била свеобухватно присутна у српској поезији и прози али никада до сада и у српској класичној музици!
И овде је Фондација апсолутни пионир и покреће нове токове усмеравајући рефлекторе и на младе композиторе и уметнике Новог Сада, укрштајући их са врхунским пијанистом из Лондона, Џулијусом Дрејком, првим на ранг листи пијаниста сарадника. Пројектом се скреће пажња и на одржање природног и лековитог опстанка човечанства.
СНИМАЊЕ ПРЕМИЈЕРНИХ КОМПОЗИЦИЈА
Дан уочи догађаја у Матици српској, 16. фебруара, у Еђшегу ће се уприличити снимање 8 композиција за пројекат ПЧЕЛОЈАВЉЕЊЕ У МУЗИЦИ. Осим две композиције из Шекспировог Хенрија Петог, снимиће се и шест композиција насталих на текстове српских песника: Десанке Максимовић, Јована Јовановића Змаја, Милоша Црњанског, Весне Егерић, Миодрага Павловића и Добрице Ерића.
Све композиције, снимљене и постављене на јутуб, биће објављене у посебним нотама ПЧЕЛОЈАВЉЕЊЕ У МУЗИЦИ, у издању Фондације „Лаза Костић“ и АУНС. Текстове је на енглески превео академик Зоран Пауновић, један од највећих савремених српских преводилаца, што је додатна вредност пројекта.
ВОЈИН ЋЕТКОВИЋ ће на св. Три Јерарха, славу Фондације и дан рођења песника, у Вазнесењској цркви у Жаркову, након литургије и освећења жита и колача, бити наименован 6. ВИТЕЗОМ ФОНДАЦИЈЕ.
Од 1991. до сада Фондација је за изузетне заслуге и допринос свом раду наименовала 5 витезова из различитих области: Пирс Лејн, пијаниста, Лондон, Атила Капитањ, графички дизајнер, проф. др Драган Данкуц, оториноларинголог, Пеђа Ђаковић, сликар, Праг, Радослава Воргић Журжован, сопран.
СВА ТРИ ДЕПАРТМАНА АУНС У ПРОСЛАВИ ФОНДАЦИЈЕ
Као и увек у својим највећим пројектима, Фондација „Лаза Костић“ умрежава и обједињује снаге са сва три департмана Академије уметности у Новом Саду, повезујући најреномираније уметнике ове институције али и младе талентоване снаге да стану на интернационалну сцену, раме уз раме са највећим уметничким именима овог доба.
Видео бим на ЗУМ преносу у Стратфорду и у Матици српској ће садржавати и Лазин оригинални рукопис који је послао у Стратфорд, као и материјал из Глоб театра, са Културне олимпијаде у Лондону 2012. када је Фондација „Лаза Костић“ омогућила Народном позоришту и Никити Миливојевићу (редитељу, професору АУНС), као Јелени Ђулвезан (глумици са АУНС, јединој женској улози у представи Хенри Шести), учешће на глобалном фестивалу „Globe to Globe“.
Академик Зоран Пауновић, који је 2012. био ангажован да преведе Хенрија Шестог, за Лондон, овог пута је Фондацији подарио свој превод шест песама из ПЧЕЛОЈАВЉЕЊА, на енглески, и за видео бим за време концерта, али и за ноте ПЧЕЛОЈАВЉЕЊЕ У МУЗИЦИ које ће се током године појавити у издању Фондације „Лаза Костић“ и АУНС.
ПОСЕБНА ВРЕДНОСТ ПРОГРАМА:
Кроз цео концерт на релацији Нови Сад – Стратфорд, потенцира се заслуга Лазе Костића за постављање култа Шекспира код нас.
Истиче се Нови Сад као један од само шест градова у свету који је 1864. године обележио 300 година рођења барда.
Представља се запажање Миодрага Радовића да је „пчела опсесивна метафора Вилијема Шекспира“, о чему, невероватно али истинито, нема научних радова познатих чак ни највећим стручњацима из Шекспировог родног места, Стратфорда. Фондација „Лаза Костић“ је отворила нову кошницу и то са научног врха и замолила проф. Мајкла Добсона да научно обради тему и појави се лично у Матици српској и САНУ у Београду, те представи резултате свог премијерног истраживања.
На крају концерта у Шекспировом институту проф. Добсон ће подићи чашу са ћириличним Лазиним потписом, у којој ће бити Serbian Shakespeare’s wine (бермет чувене куће Живановић) посебно брендирано вино Фондације „Лаза Костић“, по „Српском Шекспиру“ како су звали Лазу Костића; Др Валери Дијаз, дугогодишњи члан Фондације, која је 25 година била лекар Краљевске Шекспирове трупе у Лондону и која је у име Фондације иницирала Дрво захвалности на Онкологији у Сремској Каменици, подићи ће другу чашу са Joles wine (посебно брендиран шардоне куће из Музеја Јована Живановић, утемељивача модерног пчеларства) по др Јолесу, који је уз Лазу превео Ричарда Трећег за бардову 300-годишњицу и инсценирао га за прославу 300-годишњице бардовог рођења у Новом Саду. Како се 100-годишњица смрти Јована Живановића обележила 2016. оне исте године када и 400-годишњица Шекспира, Фондација „Лаза Костић“ је у знак ове чудесне везе креирала посебан бренд Centenary honey који ће присутни аудиторијум у Стратфорду такође имати прилику да проба.
