Ulazak u četvrtu deceniju postojanja sa godinom dana zakašnjenja (izazvanom Kovid pandemijom), Fondacija „Laza Kostić“ obeležava negovanjem sećanja i ukrštaja – pretvaranjem dragulja koji nam je u nasleđe ostavio „Srpski Šekspir“ (kako su ga svojevremeno, s pravom zvali) u novi, savremeni, umetnički med.
Ova godišnjica je upriličena u partnerstvu sa Gradom Novim Sadom, Maticom srpskom, Šekspirovim institutom u Stratfordu i Akademijom umetnosti u Novom Sadu i dobrotvorima Fondacije.
OŽIVLJAVANJE VEZE STRATFORD – NOVI SAD
Prvi put, nakon koncerta Marine Milić u Šekspirovom institutu u Stratfordu, juna 1991, u prisustvu tadašnjeg ambasadora Jugoslavije, Svetozara Rikanovića, kada je na bini bila izložena čuvena Oda Šekspiru (poklon Laze Kostića Biblioteci u Stratfordu, još davne 1864. godine, povodom 300-godišnjice rođenja barda), veza Stratford – Novi Sad se nastavlja.
Ovoga puta, biće to direktnim prenosom na relaciji Matica srpska – Mejson Kroft, 17. februara, u 16 časova po srpskom vremenu, u 3 sata popodne po engleskom. Program će početi Lazinom Odom Šekpiru, pretočenom u pesmu Milorada Đurića, koju će izvesti Pamela Kiš Ignjatov, sopran, uz pijanistu Stefana Rakića.
Iz Mejson kroft sale, direktor Šekspirovog instituta, profesor Majkl Dobson će preko video bima pokazati Lazinu knjigu, njegov rukopis, kao i ceo set Sabranih dela Laze Kostića, koji je svojevremeno Božidar Kovaček, predsednik Matice srpske, po Marini Milić, povodom njenog koncerta u Stratfordu, poslao Šekspirovoj biblioteci. Takođe će biti prikazan i prevod Ode Šekspiru koji su, zalaganjem Fondacije „Laza Kostić“ davne 1991. godine uradili studenti School of Slavonic Studies u Londonu.
Dupli portret Laza i Vil, viteza Fondacije Atile Kapitanjija (prof. AUNS), izabran od strane Glob teatra da bude izložen na Kulturnoj olimpijadi 2012. biće i ovog puta najistaknutiji vizuelni imidž događaja.
U Matici srpskoj, o važnosti delovanja Fondacije za kulturu grada, govore prof. Dragan Stanić, predsednik Matice srpske, Dalibor Rožić, Član gradskog veća za kulturu i Dragan Kojić, predsednik Fondacije.
ŠEKSPIR NA 3 NOVA NAČINA
2 MUZIČKE PREMIJERE
Za auditorijum u Stratfordu, koji se sa dramom Henri Peti, kao simbolom najveće moći engleskog naroda, upoznaje još od najranijeg detinjstva, biće potpuno iznenađenje slušanje čuvenog monologa „Tako rade pčele“ iz Prvog čina drame na tri različita načina. Pre svega, na srpskom jeziku, u izvođenju „našeg Laze“, čuvenog Vojina Ćetkovića, odanog dobrotvora, koji će na sv Tri Jerarha, 12. februara, biti proglašen vitezom Fondacije, zatim dve svetske premijere, dela mladih kompozitora asistenata AUNS sa internacionalnom reputacijom, Dorotee Vejnović i Ljubomira Nikolića.
Posebno je interesantno koliko su kompozicije dijametralno različite, iako su nastale na isti „pčela tekst“ iz Šekspirove drame. Dve kompozicije Ljubomira Nikolića režira Boris Liješević (doc. AUNS), a vizuelni dizajn i video projekcije rade umetnice iz inostranstva: Anet Stenzel (vizualna umetnica, Hamburg – Nemačka), Kristina Feldhamer (Beč -Austrija).
Kompozicije Dorotee Vejnović i Ljubomira Nikolića izvešće dva najistaknutija mlada soprana iz Novog Sada, obe doktori umetnosti, Radoslava Vorgić Žuržovan i Pamela Kiš Ignjatov, uz prvog na svetskoj rang listi, pijanistu-saradnika, Džulijusa Drejka iz Londona.
DŽULIJUS DREJK
PIJANISTA SVETSKE REPUTACIJE U MATICI SRPSKOJ
Povezanost Džulijusa Drejka sa srpskom kulturom datira još od 1988, pune 34 godine.
Kao mlada zvezda na usponu, Džulijus je nastupao sa Nikolasom Danijelom u Studiju M Radio Novog Sada, potom na jubilarnom 400. koncertu u SANU u Beogradu, kada je svirao Sonatinu za obou i klavir Radomira Petrovića. Da izdvojimo i ostale prilike: zajednički koncert sa Matejom Marinkovićem u Stenvej holu 1997. kada je sa Marinom Milić svirao San Gospodara Svetlosti, Svetislava Božića; svetska premijera Poslanice ljubavi, Džona Tavenera, napisana za sopran Patrišu Rozario na tekstove srednjevekovnih i renesansnih srpskih monaha; Pesme Čajkovskog i Bramsa na srpsku narodnu poeziju, u Sent Džon Smit skveru 2001…
Vrhunski umetnici koji su učestvovali u snimanju ploče: Džulijus Drejk, Patriša Rozario i Pirs Lejn, širokogrudo su dali svoja prava i snimili kompakt disk sa pomenutim kompozicijama i celokupnim setom Etida Vasilija Mokranjca, kako bi Fondacija imala umetnički i istorijski dokument.
DŽULIJUS DREJK U RAZGOVORU SA PROFESORIMA I STUDENTIMA AUNS
17. februar: 19 sati
U Multimedijalnom centru, Džulijus Drejk će se u razgovoru sa prof. dr Milanom Miladinovićem osvrnuti na 34-godišnju saradnju sa srpskom kulturom, posebno Novim Sadom.
PČELOJAVLJENJE U MUZICI – JEDINSTVENI MUZIČKI CIKLUS
U ISTORIJI MUZIKE
Dušan Mihalek, magistar muzikologije, Srbija/Izrael
Pčela je opsesivna metafora Vilijema Šekspira
Miodrag Radović
Sve pesme koje će biti izvedene na bini najstarije kulturno umetničke i književne ustanove u Srba ispod loga Matice srpske (simbol košnice između dva lipova drveta okruženim pčelicama radilicama), inspirisane su pčelama. To nikako nije slučajno, nego naprotiv, duboko promišljeno, i to ne samo zbog veze Laze Kostića i Matice srpske, u čiju je košnicu svoj med pesnik ceo život sipao. Sve su pesme iz knjige PČELOJAVLJENJE Miodraga Radovića. Projektom pčela premijerno ulazi u žice, dirke i glas srpske klasične muzike, što je izuzetno važno i sa aspekta umetnosti, ali i ekologije, jer je pčela do sada bila sveobuhvatno prisutna u srpskoj poeziji i prozi ali nikada do sada i u srpskoj klasičnoj muzici!
I ovde je Fondacija apsolutni pionir i pokreće nove tokove usmeravajući reflektore i na mlade kompozitore i umetnike Novog Sada, ukrštajući ih sa vrhunskim pijanistom iz Londona, Džulijusom Drejkom, prvim na rang listi pijanista saradnika. Projektom se skreće pažnja i na održanje prirodnog i lekovitog opstanka čovečanstva.
SNIMANJE PREMIJERNIH KOMPOZICIJA
Dan uoči događaja u Matici srpskoj, 16. februara, u Eđšegu će se upriličiti snimanje 8 kompozicija za projekat PČELOJAVLJENJE U MUZICI. Osim dve kompozicije iz Šekspirovog Henrija Petog, snimiće se i šest kompozicija nastalih na tekstove srpskih pesnika: Desanke Maksimović, Jovana Jovanovića Zmaja, Miloša Crnjanskog, Vesne Egerić, Miodraga Pavlovića i Dobrice Erića.
Sve kompozicije, snimljene i postavljene na jutub, biće objavljene u posebnim notama PČELOJAVLJENJE U MUZICI, u izdanju Fondacije „Laza Kostić“ i AUNS. Tekstove je na engleski preveo akademik Zoran Paunović, jedan od najvećih savremenih srpskih prevodilaca, što je dodatna vrednost projekta.
VOJIN ĆETKOVIĆ će na sv. Tri Jerarha, slavu Fondacije i dan rođenja pesnika, u Vaznesenjskoj crkvi u Žarkovu, nakon liturgije i osvećenja žita i kolača, biti naimenovan 6. VITEZOM FONDACIJE.
Od 1991. do sada Fondacija je za izuzetne zasluge i doprinos svom radu naimenovala 5 vitezova iz različitih oblasti: Pirs Lejn, pijanista, London, Atila Kapitanj, grafički dizajner, prof. dr Dragan Dankuc, otorinolaringolog, Peđa Đaković, slikar, Prag, Radoslava Vorgić Žuržovan, sopran.
SVA TRI DEPARTMANA AUNS U PROSLAVI FONDACIJE
Kao i uvek u svojim najvećim projektima, Fondacija „Laza Kostić“ umrežava i objedinjuje snage sa sva tri departmana Akademije umetnosti u Novom Sadu, povezujući najrenomiranije umetnike ove institucije ali i mlade talentovane snage da stanu na internacionalnu scenu, rame uz rame sa najvećim umetničkim imenima ovog doba.
Video bim na ZUM prenosu u Stratfordu i u Matici srpskoj će sadržavati i Lazin originalni rukopis koji je poslao u Stratford, kao i materijal iz Glob teatra, sa Kulturne olimpijade u Londonu 2012. kada je Fondacija „Laza Kostić“ omogućila Narodnom pozorištu i Nikiti Milivojeviću (reditelju, profesoru AUNS), kao Jeleni Đulvezan (glumici sa AUNS, jedinoj ženskoj ulozi u predstavi Henri Šesti), učešće na globalnom festivalu „Globe to Globe“.
Akademik Zoran Paunović, koji je 2012. bio angažovan da prevede Henrija Šestog, za London, ovog puta je Fondaciji podario svoj prevod šest pesama iz PČELOJAVLJENJA, na engleski, i za video bim za vreme koncerta, ali i za note PČELOJAVLJENJE U MUZICI koje će se tokom godine pojaviti u izdanju Fondacije „Laza Kostić“ i AUNS.
POSEBNA VREDNOST PROGRAMA:
Kroz ceo koncert na relaciji Novi Sad – Stratford, potencira se zasluga Laze Kostića za postavljanje kulta Šekspira kod nas.
Ističe se Novi Sad kao jedan od samo šest gradova u svetu koji je 1864. godine obeležio 300 godina rođenja barda.
Predstavlja se zapažanje Miodraga Radovića da je „pčela opsesivna metafora Vilijema Šekspira“, o čemu, neverovatno ali istinito, nema naučnih radova poznatih čak ni najvećim stručnjacima iz Šekspirovog rodnog mesta, Stratforda. Fondacija „Laza Kostić“ je otvorila novu košnicu i to sa naučnog vrha i zamolila prof. Majkla Dobsona da naučno obradi temu i pojavi se lično u Matici srpskoj i SANU u Beogradu, te predstavi rezultate svog premijernog istraživanja.
Na kraju koncerta u Šekspirovom institutu prof. Dobson će podići čašu sa ćiriličnim Lazinim potpisom, u kojoj će biti Serbian Shakespeare’s wine (bermet čuvene kuće Živanović) posebno brendirano vino Fondacije „Laza Kostić“, po „Srpskom Šekspiru“ kako su zvali Lazu Kostića; Dr Valeri Dijaz, dugogodišnji član Fondacije, koja je 25 godina bila lekar Kraljevske Šekspirove trupe u Londonu i koja je u ime Fondacije inicirala Drvo zahvalnosti na Onkologiji u Sremskoj Kamenici, podići će drugu čašu sa Joles wine (posebno brendiran šardone kuće iz Muzeja Jovana Živanović, utemeljivača modernog pčelarstva) po dr Jolesu, koji je uz Lazu preveo Ričarda Trećeg za bardovu 300-godišnjicu i inscenirao ga za proslavu 300-godišnjice bardovog rođenja u Novom Sadu. Kako se 100-godišnjica smrti Jovana Živanovića obeležila 2016. one iste godine kada i 400-godišnjica Šekspira, Fondacija „Laza Kostić“ je u znak ove čudesne veze kreirala poseban brend Centenary honey koji će prisutni auditorijum u Stratfordu takođe imati priliku da proba.
