Још од првих дана студија Глуме на српском језику на Академији уметности у Новом Саду успоставило се правило о томе ко може да буде професор глуме: онај ко поседује уметничку екслузивност и педагошку изврсност. Никада ни за мрвицу нисму одступили од тог правила. Код нас су глуму предавали они највећи и најумнији: Бранко Плеша, Раде Марковић, Петар Банићевић, Боро Драшковић, Раде Шербеџија, Вида Огњеновић, Миша Јанкетић…
Проф. Јасна Ђуричић
Јасна Ђуричић, по звању редовни професор, рођена је у Руми 1966. године, а глуму је дипломирала код професора Бранка Плеше 1989. Од тада, њена уметничка каријера иде само узбрдо, без застоја и без предаха. Играла је на свим позоришним сценама у нашој држави и на многима у иностранству. Најдуже је била чланица ансамбла Српског народног позоришта, али је играла и у представама Југословенског драмског, Народног позоришта, Атељеа 212… Десетине и десетине улога су за њом и нећемо их набрајати. Али ћемо укратко побројати награде: Јасна Ђуричић је добила чак пет Стеријиних награда, неколико годишњих награда Српског народног позоришта, укључујући и највеће признање ове куће, златну медаљу „Јован Ђорђевић“, Златни ловоров вијенац фестивала МЕСС у Сарајеву, „Ћурана“ на Данима комедије у Јагодини… Хајде да не набрајамо награде на баш свим регионалним и државним фестивалима и смотрама, а да се задржимо само на највећим наградама које позоришни глумац може да добије: награда „Жанка Стокић“ и она највећа, награда „Добричин прстен“ коју додељују колеге – Удружење драмских уметника Србије. И оне су припале нашој професорки. Када је примала ово последње наведено значајно признање, Јасна је највећи део свог говора посветила колегама и својим студентима, који су њена опсесија и брига већ више од десет година. На пут уметности изводи генерацију за генерацијом, несмањеним еланом, увек пуна оригиналних идеја, али и захтевна – професорка која никад не заборавља велике узоре коју су основали Катедру за глуму на нашем факултету. Радећи са студенима као са самом собом, никад не спуша лествицу, водећи се строгим захтевима уметничке изузетности. А што се тиче њених студената… њих већ увелико гледате на српским сценама, у телевизијским серијама и филмовима. Илустрације ради, рећи ћемо да су у последње две године чак два њена студента добила престижну награду „Мали принц“ за драмске уметности, која се додељује сваке године нашим студентима из све три уметничке области. У последње време Јасна Ђуричић се посветила снимању филмских и телевизијских дела, и управо ове године ишчекујемо да нас обрадује једним новим, значајним филмским остварењем.
Проф. Никита Миливојевић
Никита Миливојевић, редовни професор, предаје и глуму и мултимедијалну режију, настављајући тако традицију свог професора, Боре Драшковића. Као редитељ, Никита Миливојевић је постигао толико да се морамо питати како је то све стало у 35 година каријере. Режирао је бројне представе у иностранству: у Шведској, Словенији, Македонији, Турској, Кипру, Немачкој, Великој Британији, САД… Његове режије у Грчкој заслужују читаву књигу! На најзначајнијим грчким сценама добијао је награде за режију, а његова представа „Злочин и казна“ је једне године проглашена најзначајнијим културним догађајем у Атини. У граду који има више од стотину позоришта и неколико стотина значајних културних дешавања у току године, то је велико признање. Али, Никита Миливојевић је режирао и за Атински летњи фестивал, па се том приликом на чувеној сцени античког театра у Епидаурусу чуо и наш језик. Захваљујући Никити Миливојевићу, наш језик се чуо и на сцени Шекспировог позоришта у Лондону, када је, по позиву, Никита за обележавање јубилеја тамо одвео представу „Хенри Шести“ Народног позоришта, рађену по Шекспировом тексту. Никита Миливојевић је добио бројне награде у нашој земљи, почевши од две Стеријине награде за најбољу режију и једне за најбољу представу, преко награда на готово свим позоришним фестивалима у земљи, годишњих награда свих великих позоришних кућа, па до награде на нашем највећем међународном позоришном фестивалу БИТЕФ. Режирао је и филмове и писао филмски сценарио. Оснивач је и директор Шекспир фестивала у Србији, а у периоду од 2005. до 2009. је био директор БИТЕФ Театра и фестивала. Код нас се педагошким радом бави од 2008. године. Његови свршени студенти већ су дали битан допринос нашем позоришном животу и за неке од њих сте сигурно чули, или их гледали.
Проф. Борис Исаковић
Борис Исаковић, редовни професор, рођен је 1966. године, а дипломирао је на Академији уметности у Новом Саду у класи професора Бора Драшковића 1992. Дуго је био члан драме Српског народног позоришта, па чак и директор драме у два наврата: од 2001. до 2002. године и 2012. до 2014. Серија његових врхунских остварења је започела веома рано, па су одмах почеле пристизати и награде. Занимљиво је, рецимо, да је у току једне године (1998) добио на три фестивала три награде за три различите улоге! Добио је чак две Стеријине награде за глуму, као и остала важна признања: Златну медаљу „Јован Ђорђевић“, највише признање СНП-а, 2005; награду за најбољу мушку улогу на 12. југословенском позоришном фестивалу у Ужицу 2007; награду „Раша Плаовић“ 2008; награду „Вељко Маричић“ 16. међународном фестивалу малих сцена у Ријеци 2009. и још многе друге. 2009. године је добио и важно друштвено признање: Октобарску награду града Новог Сада. Тешко је превидети да је Борис Исаковић у току досадашње позоришне каријере играо скоро искључиво главне улоге, сарађујући са свим значајнијим редитељима из земље и региона и то на свим већим позоришним сценама. Подједнако успешан је био и на филму и телевизији, а као професор глуме на нашем факултету је своје студенте често доводио до награда и признања, па и међународних. Лакоћа, тачност и дубина којом Борис Исаковић ради на улогама је неисцрпна инспирација његовим студентима. Али, те исте особине донеле су му и међународну филмску каријеру, о којој ће се још причати. Јер, имамо поуздану информацију да нас до краја године очекује једно изненађење на том плану.
Доц. Борис Лијешевић
Борис Лијешевић је наш најмлађи професор глуме. Рођен је 1976 године. На Академији уметности је прво био сарадник за предмет Режија, да би својим изузетним професионалним и уметничким успесима, као и великом посвећеношћу раду са глумцима, заслужио престижно звање професора глуме пре две године. Има звање доцента. Борис Лијешевић је дипломирао на два факултета: књижевност је завршио на Филозофском факултету у Новом Саду, а режију на Академији уметности. Када је почео са професионалним режијама, не само да је био изузетно широко образован, него и зрео и искусан као особа. Бориса Лијешевића као редитеља издваја то што је увек представама приступао као глумачкој уметности, а глумце сматрао својим правим редитељским средством, али и својим правим сарадницима и коауторима. И баш то полазиште га чини изузетним, чак и међу врхунским редитељима: не само да је одговорно, пажљиво и предано водио глумце кроз своје режије, него је увек био спреман да од њих учи. То је ишло чак и дотле да је и сам играо у запаженим позоришним представама, али и присуствовао радионицама и курсевима намењеним глумцима. Све то је учинило да рано оствари нека истински велика дела, па за њих добије и значајне награде. До сада су иза њега чак тридесет три режије, у више од петнаест позоришта из чак седам држава! А награде… Одакле да почнемо? Можда опет од бројева… За најбоље режије је добио укупно шеснаест награда, од чега две Стеријине и једног „Златног ћурана“. А чак седамнаест пута су представе које је режирао биле проглашаване најбољима: од тога један пут на Стеријином позорју, а други пут на 45-том БИТЕФ-у, где је његова представа добила престижни Гранд При „Мира Траиловић“. Чврсто верујемо да Борис никада неће престати да се усавршава и да ће његова племенита уметничка природа и висок ниво професионалног морала, заједно са огромним талентом, бити извор инспирације за бројне генерације студената које долазе.
Глума на мађарском језику
Осим глуме на српском језику, на Академији уметности се може студирати и глума на мађарском наставном језику. Захваљујући овом студијском програму, позоришта на мађарском језику у Војводини, нарочито у Суботици и Новом Саду, превазишла су оквире провинцијских и мањинских и пласирала се међу најзначајније позоришне куће не само у Србији, већ и у региону. Ако вам треба подстицај да о томе размислите, подсетићемо вас да су неки од наших бивших студената глуме на мађарском језику вишеструки носиоци Стеријиних награда, али и значајних признања за глуму у Мађарској. Хајде да наведемо само два имена са овог дугог списка, па ће љубитељима позоришта све бити јасно: Емина Елор и Арон Балаж. А има их на десетине! Почетке наставе глуме на мађарском језику је трасирао велики глумац и чувени професор Ласло Патаки. Колико је он значајан за историју позоришта у Војводини уопште, а нарочито позоришта на мађарском језику, говори чињеница да се највећа награда коју могу добити глумци за улоге на мађарском језику зове Патакијев прстен. И од тада на нашем факултету за ову студијску групу важи исто правило као за глуму на српском језику: професори глуме могу бити само они који испуњавају два услова – уметничку ексклузивност и педагошку изврсност. Да бисмо нагласили колико нам је до тога стало, у поверењу ћемо вам открити да Катедра за глуму на нашој Академији броји преко двадесет наставника, врсних стручњака и уметника, али само шест особа има част да се зове професор глуме! Велики „квартет“ професора глуме на српском сте већ упознали. А сада вам представљамо чувени „двојац“: професоре глуме на мађарском језику.
Проф. Ђерђ Херњак
Ђерђ Херњак, редовни професор, је редитељ, али је пре режије, коју је завршио код Боре Драшковића, студирао и музику. Родио се 1952. у сасвим малом месту у Војводини и вероватно га је та чињеница инспирисала да 1978. године оснује, заједно са колегом глумцем Фриђешем Ковачем, „Салашарко позориште“ (Tanyaszínház). Ово позориште састављено од студената Академије уметности је тада донело први пут позоришну уметност у нека од најмањих насеља у Војводини. Јединствено је у нашој земљи, а по свој прилици и у Европи, и током година је прерасло у праву институцију. Сигурно је, између осталог, и заслужно за регрутовање талентованих студената мађарског говорног подручија за наш факултет. И тако, већ више од четрдесет година свакога лета на сценама на отвореном широм Војводине студенти глуме људима представљају највећа дела светске и националне драматургије, захваљујући дивној идеји Ђерђа Херњака. Ђерђ Херњак је режирао преко стотину представа и добио за режију бројне значајне награде, и у нашој земљи, и у Мађарској. Од државе Мађарске је добио високо признање – награду „Jasai Mari“ која се додељује за изузетне заслуге на пољу уметности, као и Награду за животно дело. Професор Херњак је радио као редитељ и на радију, учествовао је у оснивању позоришта “Костолањи Деже” у Суботици, а из његове глумачке лабораторије изашли су бројни глумци који данас носе репертоаре позоришта на мађарском језику у нашој земљи.
Проф. Шандор Ласло
Шандор Ласло је рођен 1961. Завршио је глуму на Академији уметности и одиграо на десетине улога. Али, у исто време је био и изузетно успешан редитељ. За своје режије је био награђиван на Сусретима војвођанских позоришта више пута, а још чешће је освајао признања за најбољу представу. И глумци који су играли у његовим представама су добијали награде. Режирао је најчешће у Новом Саду и Суботици, али је неколико пута режирао у Мађарској и Румунији, а једну режију је потписао и у Словачкој. Осим позоришта, Шандор Ласло је имао искуства и на радију и телевизији. И као да све то није било довољно, од 2002. до 2013. године је био директор Новосадског позоришта. Слободно можемо рећи да је ово позориште за време његовог мандата процветало: сврстало се у пет најуспешнијих театара у Србији и добило Новембарску повељу Града Новог Сада. Томе је свакако допринела и плејада младих успешних глумаца које је Шандор Ласло привукао са Академије у позориште и којима је давао шансу да се опробају и истакну. Али, заслуге иду и његовој изузетној менаџерској способности, вештини у креирању репертоара и правом одабиру сарадника. Као резултат је 2012. дошла награда “Никола Пеца Петровић” за најбољег позоришног менаџера. А заслужио је и награду коју Република Мађарска додељује за изузетне заслуге Мађарима који живе ван граница државе Мађарске. Сигурно се један мали део ове награде може приписати и томе да је са својим студентима 2009. основао још једно позориште на мађарском језику у Војводини – Сенћанско мађарско камерно позориште.
Професор је глуме од 1998. године, а његови студенти никада нису престали да нас радују својим брилијантним професионалним остварењима, због којих је, између осталог, Новосадско позориште постало место окупљања свих позоришних сладокусаца нашег града.
