Представљање 4. циклуса пројекта цртеж – поље личног-интимног трага-ња/дневника доц. Биљане Јевтић у КЦ Лаб

01. 4 Ciklus_Crtez - Polje licnog-intimnog traga-nja - dnevnika_Autor projekta Doc. B. Jevtic
}}

4. Циклус / Пројекат „Цртеж – Поље личног-интимног трага-ња / дневника“
Аутор: Доц. Биљана Јевтић
Културни центар Лаб
Др Хемпта 2
Нови Сад

Доц. Биљана Јевтић на Департману ликовних уметности, у Културном центру Лаб представиће у понедељак 10.06.2019. у 20 часова 4. Циклус пројекта „Цртеж – Поље личног-интимног трага-ња / дневника“ који је настао у сарадњи са студентима Академије уметности у оквиру избора најуспешнијих индивидуалних задатака/пројеката и семинарских радова, на предмету Цртање са технологијом.

10. јун 2019. у 20:00 – 01:00
Пројекат „Цртеж – Поље личног-интимног трага-ња / дневника“ је резултат иницијативе Биљане Јевтић, доц. АУНС, да се кроз факултетску – универзитетску и уметничку размену студената учврсти и продуби већ постојећа веза и сарадња Академије уметности у Новом Саду и КЦ-а Лаб, у циљу подршке и подстицаја за уметничким стваралаштвом, као и презентацијом излагачких циклуса најуспешнијих радова студената.

О 4. Циклусу Пројекта „Цртеж – Поље личног-интимног трага-ња / дневника“:
Изложба 4. Циклуса наставак је уметничког пројекта „Цртеж – Поље личног-интимног трага-ња / дневника“, фокусирана је на истраживања индивидуалних задатака/пројеката и семинарских радова студената током III године основних студија, студијског програма Ликовне уметности и студијског програма Примењене уметности и дизајна, на предмету Цртање са технологијом. Такође, 4. Циклус, као и пројекат, заснован је на мултимедијалном приступу истраживања у цртежу, као и на истраживању сопствених идеја, ставова и емоција, са развојем специфичне свести о личним афинитетима студената, формирајући индивидуалну поетику. Савремен приступ изражавања / истраживања препознат је и подржан као оригиналне уметничке праксе и разнолике теме студената, у којима цртеж постаје поље личног-интимног трага-ња / дневника.

Доротеје Ловре, у сфери поетског интимизма, истражује личне / тајанствене моменте – предмете унутрашњег / скривеног простора. Тоновима јарких и контрастних боја, надахнута делима интимиста Пјера Бонара и Едуара Вијара, продубљује личну поетику простора – дома, вечног склоништа и уточишта. Изузетна посвећеност приказивању текстуре материјала а нарочито дезена, као и концентрисаност на изражавање атмосфере ентеријера, коју додатно наглашава у детаљима, карактерише интимистички цртеж Доротеје Ловре. Такође, истражује и тематику спољашњег простора, пејзажа, у циклусу дигиталних цртежа-колажа „Просторни дијалози“. Кроз истанчан, органско-ликовни језик – мозаик, развија снажно индивидуално промишљање – рефлексију Хокнијевских пејзажа, као и фотоколажа поменутог уметника. Тако изграђује своје експресионистичко виђење простора – микро-макро света – тоналитета, са фокусом на имагинативност интимности, соптвене поетике.

Татјана Смиљанић и Наташа Домазетов, у уметничком раду/пројекту, баве се тематиком структуре и простора, као интерпретативног оквира тактилног универзума. Татјана Смиљанић, применом атипичних материјала: жице, конца, песка, тканине (платна), дрвофикса… истражује рељефност простора/пејзажа, стварајући гестуалну енергију трага линија, како на ахроматским тоновима дводимензионалне материјалне подлоге/површине стиродура, тако и у жичаној конструкцији колажа – асамблажа. Таласасте силе неправилних форми природе – пејзажа, визуелизује мрежом вијугавих – изувијаних линија – жица – конаца. Снага и енергија тродимензионалне линије, пулсира динамичношћу трансформације, а богат дијапазон линијских – кончастих структура, језгровитошћу органског пејзажа. У континуитету свести трага-ња нове стварности, визуелног осмишљавања редукованих композиција простора, развија и оплемењује лични цртеж – пејзаж, емотивног потенцијала. Тако настају ритмично – метафоричне импресије – линијске екс-пресије, као и симболично-поетична транспарентност нити – валовито-кончасте суптилности / интимности. Уметнички процес/пракса Наташе Домазетов, креће се од геометријске апстракције, кроз кубизам ка асамблажу, базиран/а на колажирању различитих предмета и стварању тродимензионалне композиције од тих предмета, чиме се отвара могућност ка даљем истраживању, као и новој целини метафизичког – структуралног простора. Користећи различите интерпретативне конструкте у дијалогу простора и материје, процесуалним и слојевитим интервенцијама, у радове усађује текстуриране материјале. Такође, комбинацијом нетипичних материјала: угља, тканине (филца), пасте за моделовање, глет масе, дрвофикса, лака, на подлогама стиродура, посвећује се истраживању тактилне перцепције материје, у корелацији: рапаво-глатко, мат-сјајно. Експресивност свог ликовног израза интензивира пастуозним слојевима изразито црне материје, као и рељефном фактуром, у комплексном и зрелом опусу апстрактних цртежа „Црни квадрат“.

Божо Иванковић, Сандра Јаковљевић и Јелена Мишљеновић, у сфери фигуративног, развијају истраживање различитих облика трансформације ауто-портрета, у медију дигиталних цртежа/колажа. Божо Иванковић и Сандра Јаковљевић, угледајући се на Ворхоловске препознатљиве аспекте рада, репродуковања и умножавања слике, колажа и цртежа, као и увођења фотографије, на својствен начин, стварају безброј, претежно попартистичких ре-интерпретација / варијација ауто-портрета. Истовремено, у медијској иконосфери, као технолошка рефелксија, развијају властити код уметничког идентитета (ауто-портрета), са дигиталним дискурсом „пиксела“ и „блур“ ефекта…, под утицајем платформе „умрежавања“ савремених – социјалних комуникација. У размени медијске везе/конекције, креирају цртачки циклус „Ауто-портрети“, визуелно-флуидних-меморијских записа. Јелена Мишљеновић, у досадашњем опусу цртежа, бави се питањем егзистенције човека као психолошка рефлексија људског бића, визуелизујући процесе трансформације портрета, од прозрачних форми, као и тоналитета поетичног, до претварања у нове облике, драматичног карактера. Паралелно, и у домену дигиталне анимације под симболичним називом „Транзиција/Transition”, истражује тематику трансформације. Актуелне тематике уметничких пројеката – истраживања Б. Иванковића, С. Јаковљевић и Ј. Мишљеновић, постају фундамент континуитета, у циљу трагања за идентитетом, чиме указују на комплексност процеса проналажења себе у различитим дискурсима. С друге стране, теже да са посматрачем успоставе дијалог који актуализира проблематику дехуманизације човека, као и отуђеног карактера савременог друштва, у времену транзиције.

Данило Андрић, са проширеног соцолошко – симболичког аспекта, на визуелно-метафоричан начин представља уметнички пројекат под називом „Mothlord“, конципиран у форми триптиха као рефлексија олтарне слике која се састоји од већег средњег дела и два ужа (крила). Микро структуре два пара прозирних крила лептирице, зраче мајсторским цртежом, изведеним прецизним и стрпљивим потезима светлијег – тамнијег трага оловке/графита. Синтезом митологије јединственог, крилатог бића – лептирице са титулом “лорд“, симболом господа/ра, као знака верске/класне/сталешке вредности, указује на критику традиционализма/проблематику друштвених неједнакости (моћ и углед/ауторитет над другим људима), кроз све аспекте – позиције појединца / савременог човека у свету. Посебно тежи да истакне значај једнакости у индивидуалним правима, кореспондирајући кроз аспект софиста у филозофији, који сматрају да су сви људи по природи слободни и једнаки, а да их друштво чини неслободним и неједнаким.

Анђела Живковић, у основи дубоко апстрактне рефлексије Мебијусове траке, путем еластичности ахроматске форме – линије, акцентује специфичан склоп облика, сачињен од симболичних, људских тела – оптичких трептаја – опросторених преплетаја, особеног циклуса дигиталних цртежа. Истраживање мотива/симбола Мебијусове траке, може се огледати у уметничком раду Ешеровог стваралаштва, представника оп-арта. Узајамну динамику кретања – увртања, Мебијусове – вртложне композиције, обједињује у својеврсне оптичке илузије вибрирајућих тела. Такође, трансформацијом траке у потенцијалне каишеве, као и копче у знакове/форме људских бића, преноси бескрајну енергију – фреквенцију двоструких кругова – спирала испреплетене осмице (каишева), у знак бесконачности. Симболизам и феномен Мебијусове траке, проширује кроз аспекте у филозофији – „бесконачно је оно што је без почетка и свршетка“, као и у споју науке и уметности, присутан у математици, физици, графичком дизајну – у логоима, тароту, типографији.

Биљана Јевтић

Пројекат „Цртеж – Поље личног-интимног трага-ња / дневника“ доц. Биљане Јевтић је део програма сарадње Академије уметности у Новом Саду и КЦ-а Лаб.

Стручни сарадници пројекта: Раде Тепавчевић, Срђан Шаровић

Учесници-излагачи/Студенти III године основних студија Академије уметности у Новом Саду: Доротеја Ловре (сликање), Татјана Смиљанић (сликање), Наташа Домазетов (дизајн ентеријера), Божо Иванковић (графика), Сандра Јаковљевић (фотографија), Јелена Мишљеновић (дизајн ентеријера), Данило Андрић (илустрација) и Анђела Живковић (графички дизајн)

Улаз је слободан.

Сличне вести

Privacy Preferences
When you visit our website, it may store information through your browser from specific services, usually in form of cookies. Here you can change your privacy preferences. Please note that blocking some types of cookies may impact your experience on our website and the services we offer.