Позивамо вас да нам се придружите на представљању нове књиге под називом “Раде Марковић, последња деценија” о нашем дугогодишњем професору глуме коју су приредили: Зоран Т. Јовановић и Весна Крчмар.
Представљање књиге биће уприличено у петак 24. фебруара 2017. у Мултимедијалном центру Академије уметности у улици Ђуре Јакшића 7 са почетком у 18.00 часова.
На представљању књиге учествоваће: Професори емеритуси – Боро Драшковић, Влатко Гилић; Горан Марковић, редитељ, професор емеритус; глумци Срђан Тимаров, Милица Зарић, Драган Вујић Вујке из класе професора Р. Марковића и коаутор проф. Весна Крчмар.
Штампање књиге обезбедила је Академије уметности у сарадњи са Позоришним музејем Војводине.
Информација о књизи:
РАДЕ МАРКОВИЋ, ПОСЛЕДЊА ДЕЦЕНИЈА, друга књига о великану глуме – српске, југословенске, европске, настала је спонтано, као комплемент књизи монографији, која је саставни део највише глумачке награде „Добричин прстен“ (1988), у жељи да остане траг његове последње деценија глумачког рада, или његова живота. Раде Марковић се до последњег тренутка припремао улоге, учио текстове, играо разнородан репертоар на позоришним сценама Београда. Златно телебила је последња премијера у Народном позоришту у Београду, али га је у томе осујетила смрт у Забоку 10. септембра 2010. Повукао се у живописно загорско место Клањец, градић у коме проналази своју последњу љубав, да припреми улогу. Представу је режирао његов син Горан Марковић, познати филмски и позоришни редитељ. За Нови Сад Раде Марковић је је дубински везан, јер проводи шеснаест година плодног педагошког рада на Академији уметности као један од најзначајнијих професора глуме, успешно обликујући четири генерације глумаца. Овом књигом му се наш град одужује на најлепши и најпоетичнији начин.
Књига је добро компонована, али посебна вредност је поглавље Тако је говорио Раде Марковић које обухвата интервјуе хронолошки груписане. То је и прво најзначајније поглавље, јер може да се преименује Раде Марковић – њим самим(post mortem). Раде Марковић је био глумац коме је глума била сâм живот. Важио је за врло одмереног, од очију јавности удаљеног глумца, помало тајанственог. Стога су интервјуи, које је ретко давао, право откровење, јер се у њима развија његова мисао и препознаје његова специфична реч, однегован стил. Сада се ти интервјуи објављују први пут скупљени у књизи. У тим мудрим, језговитим исказима о уметности позоришта, глуме, животу, можемо читати његову поетику глуме.
У осталим поглављима Датуми живота и рада као и Документација, На вест о смрти, Телеграми саучешћа, Трајни спомен – даје се фактографски тачно све оно што се региструје као животна чињеница. Емотивну ноту даје Сећање најближих: записи сина Горана Марковића, супруге Лидије Марковић, студента – глумца Срђана Тимарова, Милице Зарић, Драгана Вујића Вујкета, Николе Ивошевића. Иако није било намерно, у књизи се сам формирао корпус текстова Хрватски тисак који највише говори о нашим културним преплитањима.
Књигу садржајно употпуњује исцрпан Увод Весне Крчмар и Поговор Зорана Т. Јовановића и целој публикацији даје посебну специфичну тежину.
