Зборник радова Академије уметности
Подразумева се да је успешан рад сваке високошколске институције прати периодична публикација. Зборник радова Академије уметности сачињавају радови професора сва три департмана. Настао је као израз тежњи наставника и сарадника Академије уметности да се теоријски приступ уметничком делу и уметности уопшти. Почетни импулс за први број Зборника представља помоћ Градске управе за културу Града Новог Сада 2011. године, а завршни помоћ Покрајинског секретаријата за културу и јавно информисање 2012. године.
Инспиративно и делотворно је деловао импулс младих наставника, сарадника, истраживача, њих двадесетак, који су се здушно одазвали првом позиву да упуте рад – најближи, најмилији, у својој сфери истраживања. Стога верујемо да први број одражава «душу» највреднијег креативног језгра Академије уметности.
Редакција се спонтано успоставила од перспективних представника сва три департмана: др Манојло Маравић, др Маријана Прпа Финк, мр Милан Миладиновић, мр Наташа Црњански, мр Атила Капитањ, Кристина Ковач, са др Весном Крчмар као уредницом. Заједнички смо се упустили у авантуру обликовања првог броја и тај наш посао имао је дражи освајања нових облика рада. Значајан део припада летописном делу Зборника прецизно и поуздано бележе све важније догађаје везане за рад Академије. Атила Капитањ, један од најбољих дизајнера млађе генерације, више пута награђиван, графички је осмислио целокупан израз публикације.
Радови у Зборнику следе унутрашњи импулс наше АУ, они су се испреплели, па се теже разлучује где почиње музички израз, који прелази у ликовни, а завршава се драмским. Први рад је помало метафора, али, исто тако и лајтмотив живота на овим просторима Судари метропола на периферији: српска импресионистичка музика као поље судара између француске и немачке културе па следи Уметност против уметности …
Преплићу се радови који су део истраживачког рада, теоријских достигнућа, уметничке педагогије, историјског дискурса, али и савремених промишљања наше уметничке продукције: филмске, телевизијске, драмске, позоришне, музичке, ликовне… У томе су посебно интересантна три записа-есеја. Посебан тон, али и дигнитет садржају првог броја даје Речник професије Боре Драшковића, професора емеритуса. Као пролог, који претходи сваком класичном драмском делу, аутор те драгоцене књиге, својеврсне библије професионалних појмова, бира четрнаест појмова. Завршна реченица књиге гласи – Живот као уметничко дело. Последњи рад кореспондира с том сентенцом – Од животног документа до драме на примеру стваралачке радионице Душана Ковачевића.
Надамо се да ћемо из броја у број постићи да Зборник радова Академије уметности буде респектабилан часопис, компатибилан са водећим часописима и својим местом на научној листи часописа. Посебна вредност била би у успостављању оптималне корелације између емпиријских сазнања из области драмских, ликовних и музичке уметности и њихове теоријске надградње. Радови презентовани у зборнику не би се бавили само анализом класичних питања уметничког стварања и реализованих дела, већ и уметничко-истраживачким и научно-истраживачким кретањима у три уметничке области.
