5. Циклус/Пројекат „Цртеж – Поље личног-интимног трага-ња/дневника“

Biljana novembar
}}

5. Циклус/Пројекат „Цртеж – Поље личног-интимног трага-ња/дневника“
Аутор пројекта/поставке и концепције изложбе проф. Биљана Јевтић
Културни центар Лаб
Др Хемпта 2
Нови Сад

Ванр. проф. Биљана Јевтић, на Департману ликовних уметности у Културном центру Лаб представиће у понедељак 18.11.2019. у 20 часова 5. Циклус пројекта „Цртеж – Поље личног-интимног трага-ња / дневника“, који је настао у сарадњи са студентима Академије уметности у оквиру избора најуспешнијих индивидуалних задатака/пројеката и семинарских радова, на предмету Цртање са технологијом.

18.новембар 2019. у 20:00

Пројекат „Цртеж – Поље личног-интимног трага-ња / дневника“ је резултат иницијативе Биљане Јевтић, ванр. проф. АУНС, да се кроз факултетску – универзитетску  и уметничку размену студената учврсти и продуби већ постојећа веза и сарадња Академије уметности у Новом Саду и КЦ-а Лаб, са акцентом на специфичност поставке изложбе као значајног и проширеног естетског аспекта концептуализирања и презентовања поетике самог пројекта, у циљу подршке и подстицаја за уметничким стваралаштвом, као и презентацијом излагачких циклуса најуспешнијих радова студената.

5. Циклусу Пројекта „Цртеж – Поље личног-интимног трага-ња / дневника“

Изложба 5. Циклуса наставак је уметничког пројекта „Цртеж – Поље личног-интимног трага-ња / дневника“, фокусирана на истраживања индивидуалних задатака/пројеката и семинарских радова студената током III и IV године основних студија, студијског програма Ликовне уметности и студијског програма Примењене уметности и дизајна, на предмету Цртање са технологијом. Такође, 5. Циклус, као и пројекат, заснован је на мултимедијалном приступу истраживања у цртежу, као и на истраживању сопствених идеја, ставова и емоција, са развојем специфичне свести о личним афинитетима студената, изграђујући индивидуалну поетику. Савремен приступ изражавања / истраживања препознат је и подржан као оригиналне уметничке праксе и разнолике теме студената, у којима цртеж постаје поље личног-интимног трага-ња / дневника.

 

Стефан Грковић, надахнут афричком, а исто тако и Матисовом уметношћу, њеном разноврсношћу у облицима, бојама, а посебно, издуженој фигурацији, продубљује истраживање тематике метаморфозе, процесом пре-обликовања митолошких – људских и биљних – животињских форми, стварајући нове облике и симболике савремене арабеске, у цртачком циклусу уметничког пројекта под називом „Мозаик облика“. У прилог томе, апстраховање природних облика, као фокус истраживања, усмерава и развија у континуираном, процесуалном, стваралачком чину у оквиру семинарског рада, у ком настаје опус јединственх, монументалних, цртачких композиција, колажне технике и апстрактне симболике, као ауторска рефлексија Матисових, фигурацијско-флоралних цртежа, колажа, витража и мурала, односно, као низ индивидуалних промишљања дела поменутог уметника, као ширег контекста савремене интерпретације, кроз које развија особен сензибилитет, изграђује поетику и став о цртежу, као и, уметности уопште.

Марина Стојшић, упознавајући себе, процесом самопосматрања, односно откривањем корена својих посебних облика страхова, њихових узрока и последица, у периоду од 2017. године до данашњег дана, развија тематику фобије, представљајући непријатан сан – кошмар као доминантни мотив целокупног истраживања. Насупрот реалном приказивању кошмара који изазива јаке негативне емоције (сцена распадања вилице, губитак зуба…), кроз међу-односе својеврсних знакова: језика са израженом текстуром, затим, усне као симбола полумесеца (полукруга), корена зуба, једног зуба или више, као главног, стилизованог елемента, као и, испрекиданог круга који симболизује угриз, Марина Стојшић, (пр)оживљава и оплемењује примарно поље дубоко експресивних искустава / момената личног-интимног трага-ња / дневника снова. Под снажним утицајем надреалистичког, Мироовског, имагинативног света фантазије, настају апстрактне композиције у комбинованој техници: сувог и уљаног пастела, акрила и туша под називом „ Унутрашњи свет / дневник снова“, снажног емотивног потенцијала.

Наталија Ранковић, у сфери уметности и науке, проучава проблематику еколошке кризе, постављајући питање угрожености природе у данашњем времену. Током, континуираног, дуготрајног процеса уметничко-истраживачког експеримента, настају апстрактно-експресионистички и колористички цртежи биоморфних форми, у којима истражује аспекте визуализиције и перцепције микроскопских биолошких процеса, не-видљивог света / микро-макро структуре под називом „Микронаука“ /Microscience. Реализујући цртеже на специјалном, 100% памучном, ручно израђеном папиру, јединствене мекоће, указује на значај међусобне интеракције природе и човека, као и, преко потребну интеракцију човека у свакодневном коришћењу природних, биоразградивих материјала. Сходно томе, цртежи у склопу семинарског рада представљају суштинску тачку еволутивног фокуса, у циљу продубљивања свести о актуелној проблематици заштите животне средине. Са развојем узајамне везе уметности и науке, односно научно-уметничког истраживања, развија и сопствени ликовни израз, као и, интересовање за експериментисање у лабораторији савремених друштвених и уметничких пракси.

Лидија Ралетић, мотивисана Бејконовим препознатљивим стилом, изобличене и дехуманизоване људске фигуре, започиње плодно истраживање испитујући прожимање међу-односа фигуративног и не-просторног, у оквиру семинарског рада конципиран у форми триптиха, специфично концепту поменутог уметника. Идејно полазиште уметничког пројекта, такође, каракетрише промишљање дуализма у Бејконовом стваралачком опусу, као  интерпретативног оквира, у ком на својствен начин истиче прожимање волуминозности – тродимензионалности фигуре/а, као и, дводимензионалности не-простора структуралног линеаризма. У проширеном пољу концептуализирања, уносећи оптичко – илузионистичку динамику кретања фигуре унутар просторног вакуума бесконачности, ствара нову визију корелације фигуративног и виртуелног простора – каледиоскопа, у циклусу дигиталних цртежа, индивидуалне експресивности. Истовремено, у циљу трагања за идентитетом и индивидуалитетом, кореспондирајући кроз социолошки аспект, указује на актуелну проблематику дехуманизације човека.

Тијана Јеврић, у домену проширених медија, артиклулише истраживање микро-простора / структуре човека, кроз ритмично – циклични низ транспарентних видео пројекција – покретне слике и звука мозга, као кључне форме и симболике људског, свесног, емотивног и интелигентног (бића). У даљем процесу рада, кроз симболичне међу-просторе прозирних материјала, визуелни приказ мозга рефлектује и кроз меморијску метафору можданог стабла, мембранске, структуралне мреже гранања линеарног цртежа, акцентоване не-видљивим својствима транспарентних фолија / маркера.  С друге стране, свођењем приказа мозга на одштампан / отиснут – неизбрисив траг “замрзнуте” форме једног „frame“ (фрејма) дигиталне слике, наглашава симболизам очуваног / архивираног, меморијског (простора) „личног печата“. Управо, кроз више могућности сагледавања једног мотива (мозга), концепт уметничког рада постаје вишеслојан и комплексан, потенцирајући целокупни универзум вечности, али истовремено пре-испитује и филозофске аспекте пролазности времена (човека).

Душан Ивић, подстакнут Висконтијевском, „glitch“ уметничком праксом дигиталних медија, развија креативну игру оптичких феномена процесом пикселизације – конструкције згуснутих тачака, геометризоване структуре. Користећи програм за обраду звука као начин стварања „glitch-a“, развија редуковане (а)хроматске композиције визелних приказа ауто-портрета, које обавија мрежом пиксела, што доприноси илузији вибрантности. Такође, густоћом неправилног преламања линије-облика „glitch-a“, постиже посебну динамику и напетост „кретања или вибрирања“ линија-облика на дводимензионалној подлози, односно илузионистички ефекат треперења – транспарентности. Тако настаје циклус вибрирајуће ре-конструкције облика/пиксела, испреплетене структуре геометријског, у медију дигиталног цртежа, под називом „Вибрације транспаренције“, чиме отвара могућност перцепције визуелног кода ауто-портрета, имајући за циљ очување идентитета, као и, властитог кода уметничког идентитета аутора.

Уна Томашевић, применог виртуелног програма савремене технологије, развија истраживање визуализиције музике, продубљујући визуелне аспекте интерпретације етидеGnomenreigen(Плес патуљака“) Франца Листа. Са проширеног аспекта и концепта, визуализује просторне структуре поменутог музичког дела, приказујући визелни ритам – композицију кретања звучних фреквенција у мајушним вертикалним деловима, састављених од „тачкица“, као и, визелну слику линеарне инвенције кривуља, међусобног подизања и спуштања „црног таласа“, означавајући ток јединствене „мелодијске линије плеса“. Повезујући просторно/временску структуру, црно-белих приказа „плеса мелодијског“ са организмом, како и сам аутор наводи у тексту семинарског рада, „жели да укаже на комплексну ширину континуума која се манифестује кроз сам организам и његове микроскопске честице“, као непрекидна – опросторена, динамична игра ритмичког кретања. Клеово поистовећивање музике са свешћу о форми, у циљу проналажења сопствених ликовних облика, базирано на бескрајној репродукцији дела, постаје и Унин темељ личног-интимног трага-ња облика, такође, бесконачним дељењем композиције, то јест, динамичношћу трансформације простора у кружну форму, која, како и сама каже, подсећа на „ћелију“, уобличавајући мноштво кругова (ћелија) и тачака (честица), симболичким процесом „деобе ћелије“. У оквиру реализације уметничког рада, кроз корелације: тачка – линија / кратко – дугачко / једно – мноштво, експериментално ре-интерпретира кључне супротности постојања музичког, односно, визуелног простора, као особен одраз Клеовог, дубоког и истанчаног схватања музике и уметности, у настанку опуса апстрактних, дигиталних цртежа, чиме проширује индивидуалност имагинативне поетичности. Паралелно, и у домену видеа, креира рад, јединствене поетско-ликовне оријентације, који чини целину пројекта.

Биљана Јевтић

Пројекат „Цртеж – Поље личног-интимног трага-ња / дневника“ ванр. проф.  Биљане Јевтић је део програма сарадње Академије уметности у Новом Саду и КЦ-а Лаб.

Стручни сарадници пројекта/координатори изложбе: Раде Тепавчевић, Срђан Шаровић

Учесници-излагачи/Студенти IV године основних студија Академије уметности у Новом Саду: Стефан Грковић (илустрација), Марина Стојшић (графика), Наталија Ранковић (сликање), Лидија Ралетић (илустрација), Тијана Јеврић, (нови ликовни медији), Душан Ивић (нови ликовни медији) и Уна Томашевић (фотографија)

Улаз је слободан.

 

 

Сличне вести

Privacy Preferences
When you visit our website, it may store information through your browser from specific services, usually in form of cookies. Here you can change your privacy preferences. Please note that blocking some types of cookies may impact your experience on our website and the services we offer.