„Архитект Милан Злоковић и Војводина: нереализовани пројекти од 1928. до 1960. године“: изложба у Галерији Академије уметности у Новом Саду

Изложба „Архитект Милан Злоковић и Војводина: нереализовани пројекти од 1928. до 1960. године“ биће отворена у понедељак, 22. јула у 19 часова, у Галерији Академије уметности у Новом Саду (Булевар Михајла Пупина 19)

Настала у сарадњи Фондације Милан Злоковић, Републичког завода за заштиту споменика културе, Музеја града Београда и Галерије Академије уметности Универзитета у Новом Саду, изложба „Архитект Милан Злоковић и Војводина: нереализовани пројекти од 1928. до 1960. године“, аутора др Небојше Антешевића и Илије Губића, чини наставак обележавања јубилеја 125 година од рођења архитекта Злоковића. Ова изложба, која ће бити отворена до 2. августа, уједно је и прва изложба пројеката из богатог Злоковићевог опуса у Новом Саду.

Сређивањем обимне заоставштине архитекта Злоковића пронађени су и систематизовани архивски материјали за више пројеката за градове и места у Војводини који ће бити приказани на овој изложби, а који до сада у архитектонској историографији нису били предмет проучавања или нису подробније анализирани и публиковани – Народно позориште у Новом Саду (1928/1929, конкурсни рад), Банска палата Дунавске бановине у Новом Саду (1930, конкурсни рад), Пословна зграда Акционарског друштва за грађење кућа – палата „Хабаг“ (1930/1931, конкурсни рад), Зграда Николе Танурџића – „Силесија“ у Новом Саду (1931, конкурсни рад), Туристички дом на Иришком венцу (1932, конкурсни рад), Соколски дом у Врбасу (1933, идејни пројекат), Закладна болница Стевана Семзеа у Сомбору (1934, пројекат), Дом Југословенског учитељског удружења у Новом Саду (1934, конкурсни рад), Кућа Слободана Драгутиновића на Карашу (1936, идејни пројекат), Споменик палим борцима у Суботици (1946, конкурсни рад), Зграда Народног одбора Среза Панчево и Народног одбора Општине Панчево са уређењем трга (1957, конкурсни рад) и Технолошки факултет у Новом Саду (1960, конкурсни рад).

Ови пројекти, иако нису реализовани, сведоче о Злоковићевом проседеу који је еволуирао од ар деко утицаја до рационалних модернистичких решења произашлих из научних испитивања модуларне координације, одражавајући уједно и токове развоја српске модерне архитектуре у 20. веку. Стога су изложена архитектонска решења сагледана у односу на Злоковићев целокупан опус и контекст развитка модерне архитектуре кроз конкурсне расписе, наруџбине и развоје урбаних средина у Војводини.

Изложба, коју прати монографски каталог, реализује се средствима Министарства културе Републике Србије и Републичког завода за заштиту споменика културе који је свесрдно подржао припрему изложбе и који је издавач каталога.

Архитект Милан Злоковић, истакнути српски стваралац, научник и педагог, рођен је 1898. године у Трсту (Италија), у српској породици из Боке Которске, где је завршио немачку основну школу и реалку. Студије инжењерства је започео 1915. године на Вишој техничкој школи у Грацу (Аустрија). По завршетку Првог светског рата долази 1919. године у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца, наставивши студије  архитектуре на Одсеку за архитектуру Техничког факултета Универзитета у Београду, на коме је дипломирао 1921. године. Од средине 1921. до 1923. године борави у Паризу као стипендиста француске владе и Министарства просвете Краљевине СХС. Након повратка у Београд Злоковић постаје асистент на Одсеку за архитектуру Техничког факултета (касније Архитектонски факултет). Од тада је његова професионална и наставничка каријера трајала у континуитету све до смрти 1965. године. Један је од оснивача Групе архитеката модерног правца у Београду 1928. године, заједно са архитектама Браниславом Којићем, Душаном Бабићем и Јаном Дубовијем, и њен први председник. У периоду од 1952. до 1954. године је био декан Архитектонског факултета Универзитета у Београду. Седмојулску награду Републике Србије за животно дело добио је 1963. године.

Током четири деценије Злоковићевог активног пројектантског рада настало је око две стотине и шездесет пројеката за објекте различитих намена, од којих је шездесетак реализовано, међу којима се истичу антологијска дела српског међуратног модернизма – породична кућа на београдском Неимару, хотел Жича у Матарушкој Бањи, Дечја универзитетска клиника, зграда ауто салона и сервиса ФИТА и породичне виле Штерић и Прендић у Београду, основна школа, данас гимназија у Јагодини

На иницијативу породице архитекта Злоковића, 2016. године је основана Фондација Милан Злоковић, с мисијом да афирмише личност и дело овог истакнутог ствараоца у оквирима националне архитектонске баштине и српске културе уопште. Фондација у свом програму истиче неколико основних циљева који се односе на обраду, чување и презентовање архивске грађе из заоставштине Милана Злоковића, расветљавање Злоковићевог опуса који до сада није био критички анализиран, пружање подршке истраживачима и старање о изведеним делима архитекте Злоковића, посебно оним која имају статус споменика културе.

Желећи да дугогодишње стваралаштво архитекта Милана Злоковића и сегменте из његове обимне заоставштине представи широј јавности, да их учини доступним за едукативне и научне сврхе, Фондација је 2020. године поставила интернет страницу – www.milanzlokovic.org – на којој су презентовани сви аспекти Злоковићевог опуса (архитектонско стваралаштво, научна истраживања и ликовни радови), као и преглед досадашњих истраживања и научне валоризације његове улоге у развоју српске архитектуре и културе. Разноврсне сачуване материјале из пројектантског, научног и ликовног стваралаштва Фондација стално приказује и на својој Инстаграм страници.