Scroll Top

Oдржана научна конференција „AРСФИД“

}}

Научна конференција са међународним учешћем „Идентитет уметнице у српској модерној уметности – АРСФИД“
16-17.11.2024.
КС Свилара, Нови Сад

Oдржана научна конференција „AРСФИД“

У Културној станици Свилара, у Новом Саду, 16. и 17. новембра, одржана је Научна конференција са међународним учешћем под називом „Идентитет уметнице у српској модерној уметности – АРСФИД“. Ова конференција представља круну истоименог двогодишњег пројекта АРСФИД који се финансира средствима Фонда за науку Републике Србије, а посвећен је повећању видљивости српских модерних уметница на домаћој уметничкој сцени.

Поздравну реч учесницима упутила је руководитељка пројекта АРСФИД, проф. др Наташа Црњански, док је конференцију свечано отворила проф. др Маријана Кокановић Марковић, продеканка за научноистраживачки рад на Академији уметности Универзитета у Новом Саду.

Конференција је окупила преко 30 излагача из Србије, Хрватске, Босне и Херцеговине, Словеније и Тајвана, а представљени су истраживачки радови из области књижевности, визуелних уметности, музике, позоришта, драме и филма. Уводна предавања одржале су еминентне предавачице, проф. емерита Ирина Суботић са Универзитета у Новом Саду, историчарка уметности и проф. др Магдалена Кох, професорка славистике и србистике, са Универзитета „Адам Мицкјевић“ у Познању.

Проф. Суботић је у свом излагању „Уметнице у зенитизму“ представила уметнице везане за рад часописа Зенит који је излазио од 1921. до 1926. године у Загребу и Београду. У раду „Изохимене у књижевности или о српском феминистичком есеју од 19. до 21. века“ проф. Магдалена Кох примењује концепт изохимена у интерпретацији феминистичких мрежа у српској књижевности, осветљујући нови жанр: српски феминистички есеј од Еустахије Арсић до Бранке Арсић.

Конференција је послужила као платформа за анализу рецепције стваралаштва уметница које су стварале током 20. века, у претежно југословенском простору у коме махом нису припадале доминантној уметничкој сцени. Један од кључних закључака конференције је да се као циљ будућих истраживања намеће адекватно мапирање женског ауторства у модерној српској историји и успостављање његовог континуитета.

Учесници конференције су имали прилику да чују и музички интермецо у изведби гостујућих пијаниста из Хрватске, Данијела Отоа и Марије Павловић, као и да присуствују отварању изложбе студентских радова „Питаћеш ме“ 16. новембра у Галерији Академије уметности као део пратећег програма.

Радови изложени на конференцији штампани су у тематском зборнику уз подршку Фонда за науку Републике Србије и Покрајинског секретаријата за високо образовање и научноистраживачку делатност.

Представљени радови:
Ирина Суботић „Уметнице у зенитизму“
Магдалена Кох „Изохимене у књижевности или о српском феминистичком есеју од 19. до 21. века“
Весна Круљац: “Ахромија и геометрија у сликарству Мире Бртке”
Горана Стевановић: “Графички лист као отворено поље уметничке праксе Босиљке Кићевац Поповић”
Ивана Кроња: “Лутка, анимација, документ: Филмско уметничко стваралаштво Вере Јоцић (1916–2000)”
Софија Миленковић, Ана Ереш:»„Аушвиц 49865” Виде Јоцић и питање репрезентације страдања у Другом светском рату у скулптури«
Дијана Метлић: “Ко је Даница Никић? Новосадска културна сцена између два рата и присуство ликовних уметница на њој”
Жарка Свирчев: ”Феминистички дискурс неоавангардних текстова Јудите Шалго”
Амра Латифић: “Мисија и визија Јелене Шантић: борба за реформу балетског образовања у Србији и друштвени активизам”
Наташа Тасић: “Представљање идентитета жена у гимназијским уџбеницима за предмет Музичка култура у Србији”
Јелена Огњановић: “Женско наслеђе и музеј у 21. веку: студија случаја Галерија Матице српске
Петра Зидарић Гyöрек, Наташа Маричић: “Пројект Схе Ис Мусиц: рецепција складатељица Доре Пејачевић, Иване Ланг и Маргарете Ферек-Петрић”
Соња Веселиновић: „Индивидуализам као побуна: књижевност и активизам Биљане Јовановић“
Александра Петровић: „Драмски контрапункт Биљане Јовановић“
Мерима Омерагић: „У свијетлу трансдисциплинарности: прва херцеговачка сликарка Милена Шотра-Гаћиновић између боја, револуционарности и сопствених ријечи“
Исидора Савић: „Карикатуре Бете Вукановић: између приватног и јавног“
Срђан Тепарић: „Композиторке и њихова улога у стварању нове осећајности српске музике у прве две деценије 21. века“
Биљана Лековић: „Композиторка-извођачица: стварање као извођење / извођење као стварање – Иста даљина мерена разним потребама за жену која броји, камерни ансамбл и електронику Ане Гњатовић“
Јелена Милинковић: „Сиромаштво, љубав и рат: приповетке Надежде Тутуновић“
Дарко Илин: “ Нормирка изван канона: Роксанда Његуш у српском књижевном систему“
Зорана Симић: „Селена Дукић: једна жива песникиња“
Мирко Јеремић, Нада О’Бриен: „Српске композиторке 20. и 21. века у општем музичком образовању: заступљеност у наставном програму и наставном процесу“
Мина Петрић: „Драматуршки рад као женски рад“
Дивна Стојанов: „Савремене српске драмске списатељице“
Вања Грбовић, Милош Маринковић: „Глас између култура: Хармонија различитости на примеру дела композиторки Станиславе Гајић и Доротее Вејновић“

Организација: Академија уметности Нови Сад и Други Омот

Сличне вести

Privacy Preferences
When you visit our website, it may store information through your browser from specific services, usually in form of cookies. Here you can change your privacy preferences. Please note that blocking some types of cookies may impact your experience on our website and the services we offer.