Povodom 46. rođendana Akademije umetnosti u sredu, 22. aprila 2020. premijerno će se emitovati sa početkom u 21 časova na jutjub kanalu Akademije umetnosti diplomska predstava „NA DNU“ studenata glume na srpskom jeziku u klasi prof. Borisa Isakovića, Miljana Vojnovića, sam. str. saradnika i Filipa Đurića, saradnika.
Povodom emitovanje predstave i Dana Akademije umetnosti prof. Boris Isaković obratio se studentima i zaposlenima:
“Čovek to je istina! Šta je to čovek?… To nisi ti, nisam ja, nisu oni… ne! To si ti, ja, oni, starac, Napoleon, Muhamed… svi zajedno! (U vazduhu prstom ocrtava čovekovu figuru.) Razumeš? To je ogromno! U tome je svaki početak i kraj… Sve je u čoveku, sve za čoveka. Postoji samo čovek, sve ostalo je delo njegovih ruku i njegovog mozga! Čovek! To je veličanstveno! To zvuči… ponosno! Čovek! Treba poštovati čoveka!”, monolog Satina iz dela „Na dnu”, Maksima Gorkog.
Prošlo je nešto više od godinu dana od kad je izvedena diplomska predstava “Na dnu”, Maksima Gorkog. Za mene, po svemu, još jedan impozantan proces na Akademiji umetnosti, i rad koji je uključio čak tri generacije studenata glume, jednu klasu studenata režije i studente sa studijskog programa AV mediji, sa modula svetlo, zvuk i kolege sa fotografije, Departmana likovnih umetnosti. Po samom obimu učesnika, projekat koji se poslednjih godina retko viđa i u našim relevantnim pozorišnim institucijama. Ovo zaista svedoči o velikom potencijalu koji Akademija umetnosti ima, ali i o spremnosti, volji i energiji svih studenata, među kojima je, velikoj većini, ovaj rad bio nešto što prevazilazi okvire zadatog plana i programa na studijama koje pohađaju. I ovakvi projekti, ispostavlja se, nisu retkost na našoj školi. Imam utisak da prolazeći kroz ovakve procese, svi zajedno, i profesori i studenti, imamo priliku da učimo. Meni, kao profesoru, pomogli su recimo da steknem uvid u to koliko je važno negovati saradnju među svim odsecima i uverili me u neophodnost još tešnjeg povezivanja naših odseka. I na tome čini mi se treba još raditi. Što se studenata tiče, mislim da otvaranjem ovakvog kreativnog procesa, zajedničkog za sve, oni na najbolji mogući način i krajnje praktično stiču uvid u celinu i funkcionisanje jednog složenog umetničkog sistema, u ovom slučaju, pozorišta. I na kraju, a zapravo po važnosti sigurno da pripada početku, jeste sam izbor komada “Na dnu” i veliki Maksim Gorki čije su reči mudrosti i snage, zagledanost unutar ljudskog bića i vera u Čoveka, učinili da se okupimo i na tom okupu i održimo, a verujem i svakom od nas otškrinule delić svesti usmeravajući nas da smisao možemo tražiti samo unutar nas samih.
Danas dok ovo pišem, u okolnostima u kojima se svi nalazimo, čini mi se još snažnije verujem rečima Gorkog. Pitanje je hoćemo li njegovu lekciju s početka ovog teksta primeniti.
Srećan nam svima 46. rođendan naše Akademije umetnosti u Novom Sadu!
Red. prof. Boris Isaković
