Poštovane kolege,
Nedavno smo saznali da je u februaru 2020. preminula naša draga koleginica, profesorka u penziji, Suzana Kubinec. Na Akademiji umetnosti Novi Sad je radila od 1995. do odlaska u penziju, 2007. godine. Njen profesionalni rad obuhvata ilustracije za publikacije Zavoda za izdavanje udžbenika, Kreativni centar i druge brojne izdavače kao i nastavni rad u Srednjoj školi za dizajn „Bogdan Šuput“ u Novom Sadu. Iza sebe je ostavila mnoge kolektivne i samostalne izložbe, realizovana i objavljena dela kao i brojne nagrade. Prof. Suzana Kubinec je bila nastavnik koji je svojim kreativnim angažovanjem u velikoj meri doprinela formiranju studijskog programa Grafičke komunikacije i koja je svojim pedagoškim radom uticala na brojne generacije.
U pomen njenom nesebičnom zalaganju i divnom odnosu sa studentima i kolegama,
kolektiv Akademije umetnosti Novi Sad
Suzana Kubinec je bila osobeni stvaralac i ilustrator, profesor i mentor. Sve u vezi sa njom je bilo autentično i neponovljivo. Svi oni koji su je poznavali, bilo da su odrasli uz njene ilustracije iz slikovnica i knjiga, bilo da su bili njeni đaci i studenti, kolege i prijatelji, svi mi zajedno bili smo deo jednog fascinantnog univerzuma u koji nas je Suzana uvukla svojom čistotom i iskrenošću. Ona je svet gledala očima deteta kao u pesmi Milana Mladenovića, a potom isti taj svet slikala u ilustracijama sa strastvenom posvećenošću jednog iskusnog vizionara.
Njena predavanja su bila blagotvorna terapija, časovi neograničene slobode i kreativnosti. Mi, koji smo bili njeni studenti pred sobom nismo imali samo profesora, već i duhovnog saputnika, saputnicu i drugaricu koja je umela da sa velikom strašću i neverovatnom energijom priča o nezaobilaznim delima umetnosti – od kinematografije preko literature, pa sve do muzičke i likovne umetnosti.
Kad zavirimo u njen stvaralački opus, taj beskrajni niz bogato naslikanih prizora, ilustracija prepunih čarobnih detalja, ne možemo se otrgnuti utisku da Suzana nije bila samo vešt ilustrator, već zavodljiva tkalja koja je u svoja dela utkala ono najbolje što je u sebi nosila – čistotu sopstvene duše. Delić tog tkanja je i u nama, nama koji smo je poznavali i sa njom drugovali. Zato nas taj “štep”, taj tanani vez sada boli.
Hvala joj na toj boli. Hvala joj na svemu.
Kolege sa Katedre za grafičke komunikacije
