Књига “Динко” проф. Милана Никодијевића са Катедре за аудио –визуелне медије Департмана драмске уметности, посвећена редитељу и свестраном филмском посленику Динку Туцаковићу (1960-2013), објављена је у едицији “Фестових 50” поводом јубилеја Феста, чију је историју и Туцаковић стварао.
“Динко Туцаковић је био добри дух наше културе и нашег филма. Свако од нас има неку своју причу везану за Динка. Многе од тих прича су присутне у овој књизи, то је њена највећа драж. Приредио ју је и писао човек који је био јако близак пријатељ и дуго сарађивао са њим. Био сам сведок из првог реда тог пријатељства и те сарадње”, изјавио је секретар за културу Београда и председник Одбора Феста Иван Карл на промоцији која је одржана 5. марта 2022. у Комбанк дворани.
Аутор књиге проф. Милан Никодијевић изјавио је да није имао право, а није ни желео ни да одбије Ивана Карла када му је понудио да ради ову књигу.
“Неколико значајних деценија провео сам дружећи се и радећи са Динком Туцаковићем”, рекао је Никодијевић, присетивши се њихових редовних састанака у кафићу у Косовској улици, код Музеја Југословенске кинотеке, чији је Туцаковић био дугогодишњи управник, али и узбудљивог рада на серијалу о црном таласу “Забрањени без забране”, који су заједно режирали.
“Наш однос био је интензиван пре свега захваљујући њему. Умео је да зове сваки дан. И кад немамо конкретан посао, он се јави”, рекао је Никодијевић, додајући да му је на емотивном плану било врло тешко да се суочи са овим задатком.
“Динко се свестрано и свеобухватно бавио кинематографијом, пре свега из велике љубави. Ову књигу видим као полазиште за озбиљније истраживање једног огромног опуса, који смо ми помало и заборавили. Динка памтимо по неким филмвима, а када сам ушао у архивску грађу и видео шта је све написао и где је објавио, то је једно безобално море за које траба још једно пет оваквих књига. Овде је само један избор који може да илуструје његов теоријски и критичарски рад”, рекао је Никодијевић.
Према његовим речима, покушао је све то да сврста у седам поглавља.
Прво се зове “Писати живот”, ту је биографија, друго “Писати филмом” – његова филмографија, затим “Писати за филм” – теоријски радови, “Писати о филму” – критичарски текстови. Значајно поглавље је “Кинотечанин”, а следи “Мисионар филма” – о његовом бављењу филмским фестивалима, од Феста до Аниманиме у Чачку. Наслов последњег поглавља је стих Зорана Богнара “Све су смрти (само) део нашег сата”. Ту су Ин мемориам и две песме о Динковој смрти, рекао је Никодијевић.
У књизи је и 19 текстова људи које је Никодијевић позвао да проговоре о Туцаковићу.
“Хвала им, осветлили су многе Динкове особине и активности које бих можда заборавио”, рекао је Никодијевић, захваливши и Динковој супрузи Маји и ћерки Лани на уступљеним фотографијама и подршци у овом раду.
Фото: Фест/Цебеф
