Изложба „Врт“ у оквиру пројекта „Разлике“ биће приказа у оквиру Каледиоска културе, Арс Електроника од 02. до 05. септембра у простору Националног павиљон уметности Нових медија – Креативни дистрикт Новог Сада (Кинеска четврт).
ВРТ
Пројекат „Разлике“ Академије уметности у Новом Саду представља се пројектном темом под називом „Врт“, конципираном тако да кроз медиј просторне инсталације симулира садржај, тематски осмишљен тако да се представи нарацијом, светлошћу, звуком и анимацијом.
Рад „Врт“ у мултимедијском смислу чине статични и динамични системи приказа. Динамички део односи се на видео, анимацију, аугментовану реалност – АР, мапирање, 3D и звук. У статичном делу представљени су модуларни елементи у екстеријеру и ентеријеру, односно објекти и предмети са мапираним и таргетираним графикама за учитавање.
Тема „Врт“ обележава и усмерава се на моменат споја између случајног и смисленог, унутрашњег и спољашњег, просторног и илузионистичког, демографског, урбаног. Такође, у раду се заузима критички однос према животу који живимо и начину на који га живимо. Одредницом врт обележава се контекст, то јест окружење баште, природе, али то је истовремено и наш ментални и духовни врт, одраз животног кретања током којег смо, изгубљени у својој одсутности, изумрли.
Полазна идеја и надахнуће за овај рад пронађени су у слици Врт уживања Хијеронимуса Боша, дакле, у парадоксалном, имагинарном схватању живота, с тим што су, у смислу визуелног разликовања од Бошовог праузора, у нашем Врту садржаји дати у виду минималистичких структура, својствених данашњици која је сва у знаку отуђености.
Замисао је да се окружење, објекат, представи кроз привид простора налик илузији врта, простора који потиче из неке друге димензије, из паралелног света. Овом утиску доприносе постављени објекти и тела (стилизовано дрво, геометријске форме, пројекција и светло).
Тако је у овом смислу конкретни представљени „Врт“ уједно и могући врт нашег нестанка и еколошке катаклизме, као супротност оном врту о којем сањамо.
Овај врт је метафора, представа и заблуда о идеализованом месту живота, илузија живљења, иако веома удаљена од врта менталног суживота, а свакако врло далеко од емпатије и љубави.
Садржај рада чине: геометријски облици, предмети, објекти и тела, пројекција, светло, звук. У предметној симболици, ту су: дрво, бршљан, вода, семе. Конкретни модуларни објекти и светлосни елементи инсталирани су и аранжирани у екстеријеру самог објекта (зграде), као и апликације, видео-анимације и пројекције на фасади зграде.
У екстеријеру се налазе: кубични елементи, представљени као пикселизација природе и простора, јединственог и непосредног тла, који у својој супротности представљају матрицу топљења. Следећи истоветан принцип, приказана су и стабла – као једина опипљива, али само у својој симболици, јер су и она у суштини предмет у дигиталном простору. Централни олтарски пролаз – у својој обрнутој перспективи која носи низ истоветних симбола – пројекција је кретања која наслућује кретање бршљана, односно лутање ове биљке која кретањем описује и космичко повезивање. Овакав приказ и модуларни елементи распростиру се и у унутрашњости објекта, уводећи кроз елементе флуидни простор са више детаља, путем којих се одвија кодирано интерактивно ишчитавање.
У смислу просторног решења ентеријера, постављени су такође стилизовани објекти и предмети на којима су мапирана и таргетирана места за ишчитавање скривених порука, слике. Ентеријер у својој стерилности приказује једини конкретан елемент – „воду” – али у кубичном ограничењу од милион капи, колико нам је од ње (воде) у процесу њеног нестајања уопште још преостало. Кап је у корелацији са таргетима који откривају скривену секвенцу сећања на вечити, исконски циклус настанка и рађања, на семе.
Пројекат „Врт“ усмерен је на метафорично сагледавање живота и кретања у њему, у контексту општег урушавања природе и опомена које се у овом случају упућују кроз сам објекат, као призме у којој се укрштају и преламају емоције које осећамо сведочећи пропасти животворних елемената. Врт као појам упућује на процес који се одвија у другој димензији, на посматрање последица, на друштвено-културне рефлексије.
Тематски задатак у овом пројекту заснива се на појму убрзаног кретања, на „развоју” кретању лјуди и цивилизације али и следу свих новонасталих околности у том кретању. Управо из тог разлога, асимилација кретања може се појаснити кроз метафору: од замишљеног рајског врта до сопственог менталног врта, врта душе сједињене са рањеном природом.
Пројект је подржан од стране Фондације „Нови Сад – Европска престоница културе 2022“.
Аутори пројекта: Константин Ђуричковић, Јелена Гајиновић, Александар Дангузов, Едвард Bинтерс
Координатор: Горан Деспотовски
Концепт и реализација: Горан Деспотовски, Константин Ђуричковић, Јелена Гајиновић, Александар Дангузов, Едвард Vинтерс
