ПРЕДСТАВЉАЊЕ 3. ЦИКЛУСА ПРОЈЕКТА ЦРТЕЖ – ПОЉЕ ЛИЧНОГ-ИНТИМНОГ ТРАГА-ЊА / ДНЕВНИКА ДОЦ. БИЉАНЕ ЈЕВТИЋ У КЦ ЛАБ

Biljana Jevtic opet
}}

Циклус/Пројекат „Цртеж – Поље личног-интимног трага-ња / дневника“
Аутор: Доц. Биљана Јевтић
Културни центар Лаб
Др Хемпта 2
Нови Сад

Доц. Биљана Јевтић на Департману ликовних уметности, у Културном центру Лаб представиће у понедељак 13.05.2019. у 20 часова 3. Циклус пројекта „Цртеж – Поље личног-интимног трага-ња /дневника“ који је настао у сарадњи са студентима Академије уметности у оквиру избора најуспешнијих индивидуалних задатака/пројеката и семинарских радова на предмету Цртање са технологијом.

13. мај 2019. у 20:00 – 01:00

Пројекат „Цртеж – Поље личног-интимног трага-ња / дневника“ је резултат иницијативе Биљане Јевтић, доцента АУНС, да се кроз факултетску – универзитетску и уметничку размену студената учврсти и продуби већ постојећа веза и сарадња Академије уметности у Новом Саду и КЦ-а Лаб. У плану је да се у оквиру излагачких циклуса презентују најуспешнији семинарски радови/индивидуални задаци/пројекти студената.

О 3. Циклусу Пројекта „Цртеж – Поље личног-интимног трага-ња / дневника“:

Изложба 3. Циклуса наставак је уметничког пројекта „Цртеж – Поље личног-интимног трага-ња / дневника“, фокусирана је на истраживања индивидуалних задатака/пројеката и семинарских радова студената током треће године основних студија, студијског програма Ликовне уметности и студијског програма Примењене уметности и дизајна, на предмету Цртање са технологијом. Такође, 3. Циклус, као и пројекат, заснован је на мултимедијалном приступу истраживања у цртежу, као и на истраживању сопствених идеја, ставова и емоција, са развојем специфичне свести о личним афинитетима студената, формирајући индивидуалну поетику. Савремен приступ изражавања / истраживања препознат је и подржан као оригиналне уметничке праксе и разнолике теме студената, у којима цртеж постаје поље личног-интимног трага-ња / дневника.

Лука Журовски, продубљује тематику геометријске апстракције, развијајући ауторску рефлексију – промишљање Казимира Маљевича и Пит Мондријана, где доминира геометризам, максималне оптичке чистоће, у основи медитативнога и метафизичкога карактера. Паралелно, бави се и тематиком геометријске структуре, у којима је истраживачки поступак базиран на истицању прожимања различитих међу-односа, као и међу-простора површина и структуралног линеаризма. У континуираном, дуготрајном процесу истраживачког пројекта, настају геометријске апстрактне композиције, техничке виртуозности и ритмичке целине низа ликовних елемената: квадрата, круга – полукруга, троугла, коцке, правоугаоника, линија – хоризонталних – вертикалних – двоструких линија – дијагонала и боја. Тиме се отвара контемплативност нове апстрактне естетике специфичног трага-ња, структуралне поетике геометријског цртежа.

Јелена Бурсаћ, сходно духу времена технолошких иновација, пре-испитује утицаје рачунарске и информационе технологије на свет, природу, човека, кроз све аспекте живота. У прилог томе, са симболичког аспекта, посвећује се експерименталном истраживању органско-геометријске структуре од два елемента: траве као симбола природног и рачунарске мреже као симбола индустријског – технолошког, у контексту условљеног света рачунарских система. Од структуралних композиција, које су грађене кроз међуодносе органског (бујање и раст биљака/траве/семена) и геометријског (визуелни знакови матичне плоче – чипови, конектори, меморијски модули, електронске везе), ствара јединствену целину цртачког опуса. Идеје и тежње Јелене Бурсаћ, су дубоко хуманистичке природе, да путем потенцијалне био-уметности освешћује везу човека са природом, као и са делима која у себе укључују еволутивност.

Кристина Божовић, у домену интерактивне инсталације под симболичним називом “Међу нитима”, истражује тематику косе као симбол интимног – телесног – чулног, односно косе као властити код уметничког идентитета аутора. Метафорична инсталација „висеће – звучне – вртешке“ материјализована је кроз мотив косе, нити конца – струне, указујући и на симболику преплетаја власи косе. Потенцирана концептуалност вертикалних нити, с једне стане, представља просторно – временски континуум линеарног универзума симболике косе, а с друге стране, истраживање тактилног – интерактивног универзума симболике додира косе. Такође, у сфери интерактивног, Сара Маснкоса, са проширеног аспекта цртачког медија, истражује поетику простора тродимензионалног, геометријског цртежа „шаховског квадратног поља“. У бескрајној игри неограничених могућности и комбинација отварања – затварања геометријске форме коцке, као и улаза-излаза-улаза „шаховских – људских фигура“, Сара Масникоса креира имагинарни простор-ни цртеж са идејом да посматрача уведе у нови амбијент. Уметнички уобличене мозгалице – слагалице квадратног поља, црне и беле боје, интелектуалном снагом креативности, подстичу на трагања за одговорима на најзагонетнија питања универзума. Есенција цикличног – динамичног кретања инсталације/објекта обогаћена је услојавањем текстура, као и везом – ушивањем суптилних, флуидних записа на транспарентним фолијама, односно улазом-излазом-улазом „шаховских – људских фигура“ у тродимензионалну квадратну површину. Перманентно, у мистериозном оквиру инсталације/објекта, доминира размена сугестија на форме загонетања амбијенталног хаустора, као и на позив уласка посматрача у унутрашњи простор Кристине Божовић и Саре Масникосе.

Лидија Крњајић, процесом самопосматрања, истражује унутрашњост људског тела промишљајући односе између унутрашњости-духовног и спољашњости-физичког тела, у виду вишеструких циклуса пројекта/уметничких (просторних) књига, под заједничким називом „Дисање“. Дубоко експресивна искуства везана за унутрашње елементе – органе (плућа), кореспондирају између унутрашњости и спољашњости тела кроз унутрашњост која постаје спољашњост, а такође и наговештавају оно што је не-видљиво. Својеврсни „дволисни локвањи – плућних крила“ књига/е исијавају знакове/симболе угравираних трагова дисања, органског језика цртежа ехо структуре. У циљу трагања за идентитетом, отискује ултра-звучне/прозрачне текстуре удисаја – издисаја као ехо срца, са акцентом на коришћењу специфичног материјала – транспаретних фолија, као и симболици не-видљива својства транспарентног. С друге стране, структурално повезује/урезује (концем за вежење/шивење), фреквенције дисања као метафора кардиограмског записа цртежа, снажног емотивног им-пулса/откуцаја.

Марија Ранковић и Нина Батиница, наглашавајући конструктивни сегмент колажа – спајања различитих материјала, облика и текстура, ре-конструишу склопове нове реалности – микро структуре макро детаља, као и нове знакове/симболе стваралачке имагинације, визије и фантазије, у цртачком циклусу дигиталних ре-композиција. На искуству технике колажа, својствене уметничким правацима кубизма, дадаизма, надреализма, футуризма и поп арта, у корелацији са дигиталним колажом, свеприсутнији са развојем модерних медија, широког спектра примењене функције, изграђују индивидуалну поетику и приступ поменутој техници. Марија Ранковић, са психолошког и интуитивног аспекта, проширује могућност фрагментарног, стриповског, и исто тако, текстуалног и визуелног записа/израза, у циљу истраживања симболичне за-белешке сна – сновиђења – границе јаве и сна. У основи дигиталних цртежа-колажа под називом „Исечци“ изостављена је нарација, и на тај начин, посматрач доживљава садржај као ликовну форму – аутономну естетску творевину. Нина Батиница, у проширеном пољу цртачког медија, артикулише визуелне приказе – симболике реалног света, имајући за циљ достизање нових естетских облика дигитално-колажне трансформације. Истовремено, фрагменте човека, реалног света и живота, ре-конструише у синхронизоване композиције визуелних знакова и ефеката дигиталне анимације, дајући им карактер надреалистичког, имагинативног и фантазмагоричног садржаја. Марија Ранковић и Нина Батиница, пре-испитујући однос традиционалног и дигиталног процеса изражавања, у својим радовима, истражују и утицај медија, присутан како у дизајну свакодневнице, уметности микс-медија, тако и у начину размишљања савременог доба.

Биљана Јевтић

Пројекат „Цртеж – Поље личног-интимног трага-ња/дневника“ доц. Биљане Јевтић је део програма сарадње Академије уметности у Новом Саду и КЦ-а Лаб.

Стручни сарадници пројекта: Раде Тепавчевић, Срђан Шаровић

Учесници-излагачи/Студенти III године основних студија Академије уметности у Новом Саду: Лука Журовски (графика), Јелена Бурсаћ (сликање), Кристина Божовић (графика), Сара Масникоса (сликање), Лидија Крњајић (графика), Марија Ранковић (сликање) и Нина Батиница (графички дизајн).

Улаз је слободан!

Сличне вести