Scroll Top

ПРЕДСТАВЉАЊЕ 3. ЦИКЛУСА ПРОЈЕКТА ЦРТЕЖ – ПОЉЕ ЛИЧНОГ-ИНТИМНОГ ТРАГА-ЊА / ДНЕВНИКА ДОЦ. БИЉАНЕ ЈЕВТИЋ У КЦ ЛАБ

Biljana Jevtic opet
}}

Циклус/Пројекат „Цртеж – Поље личног-интимног трага-ња / дневника“
Аутор: Доц. Биљана Јевтић
Културни центар Лаб
Др Хемпта 2
Нови Сад

Доц. Биљана Јевтић на Департману ликовних уметности, у Културном центру Лаб представиће у понедељак 13.05.2019. у 20 часова 3. Циклус пројекта „Цртеж – Поље личног-интимног трага-ња /дневника“ који је настао у сарадњи са студентима Академије уметности у оквиру избора најуспешнијих индивидуалних задатака/пројеката и семинарских радова на предмету Цртање са технологијом.

13. мај 2019. у 20:00 – 01:00

Пројекат „Цртеж – Поље личног-интимног трага-ња / дневника“ је резултат иницијативе Биљане Јевтић, доцента АУНС, да се кроз факултетску – универзитетску и уметничку размену студената учврсти и продуби већ постојећа веза и сарадња Академије уметности у Новом Саду и КЦ-а Лаб. У плану је да се у оквиру излагачких циклуса презентују најуспешнији семинарски радови/индивидуални задаци/пројекти студената.

О 3. Циклусу Пројекта „Цртеж – Поље личног-интимног трага-ња / дневника“:

Изложба 3. Циклуса наставак је уметничког пројекта „Цртеж – Поље личног-интимног трага-ња / дневника“, фокусирана је на истраживања индивидуалних задатака/пројеката и семинарских радова студената током треће године основних студија, студијског програма Ликовне уметности и студијског програма Примењене уметности и дизајна, на предмету Цртање са технологијом. Такође, 3. Циклус, као и пројекат, заснован је на мултимедијалном приступу истраживања у цртежу, као и на истраживању сопствених идеја, ставова и емоција, са развојем специфичне свести о личним афинитетима студената, формирајући индивидуалну поетику. Савремен приступ изражавања / истраживања препознат је и подржан као оригиналне уметничке праксе и разнолике теме студената, у којима цртеж постаје поље личног-интимног трага-ња / дневника.

Лука Журовски, продубљује тематику геометријске апстракције, развијајући ауторску рефлексију – промишљање Казимира Маљевича и Пит Мондријана, где доминира геометризам, максималне оптичке чистоће, у основи медитативнога и метафизичкога карактера. Паралелно, бави се и тематиком геометријске структуре, у којима је истраживачки поступак базиран на истицању прожимања различитих међу-односа, као и међу-простора површина и структуралног линеаризма. У континуираном, дуготрајном процесу истраживачког пројекта, настају геометријске апстрактне композиције, техничке виртуозности и ритмичке целине низа ликовних елемената: квадрата, круга – полукруга, троугла, коцке, правоугаоника, линија – хоризонталних – вертикалних – двоструких линија – дијагонала и боја. Тиме се отвара контемплативност нове апстрактне естетике специфичног трага-ња, структуралне поетике геометријског цртежа.

Јелена Бурсаћ, сходно духу времена технолошких иновација, пре-испитује утицаје рачунарске и информационе технологије на свет, природу, човека, кроз све аспекте живота. У прилог томе, са симболичког аспекта, посвећује се експерименталном истраживању органско-геометријске структуре од два елемента: траве као симбола природног и рачунарске мреже као симбола индустријског – технолошког, у контексту условљеног света рачунарских система. Од структуралних композиција, које су грађене кроз међуодносе органског (бујање и раст биљака/траве/семена) и геометријског (визуелни знакови матичне плоче – чипови, конектори, меморијски модули, електронске везе), ствара јединствену целину цртачког опуса. Идеје и тежње Јелене Бурсаћ, су дубоко хуманистичке природе, да путем потенцијалне био-уметности освешћује везу човека са природом, као и са делима која у себе укључују еволутивност.

Кристина Божовић, у домену интерактивне инсталације под симболичним називом “Међу нитима”, истражује тематику косе као симбол интимног – телесног – чулног, односно косе као властити код уметничког идентитета аутора. Метафорична инсталација „висеће – звучне – вртешке“ материјализована је кроз мотив косе, нити конца – струне, указујући и на симболику преплетаја власи косе. Потенцирана концептуалност вертикалних нити, с једне стане, представља просторно – временски континуум линеарног универзума симболике косе, а с друге стране, истраживање тактилног – интерактивног универзума симболике додира косе. Такође, у сфери интерактивног, Сара Маснкоса, са проширеног аспекта цртачког медија, истражује поетику простора тродимензионалног, геометријског цртежа „шаховског квадратног поља“. У бескрајној игри неограничених могућности и комбинација отварања – затварања геометријске форме коцке, као и улаза-излаза-улаза „шаховских – људских фигура“, Сара Масникоса креира имагинарни простор-ни цртеж са идејом да посматрача уведе у нови амбијент. Уметнички уобличене мозгалице – слагалице квадратног поља, црне и беле боје, интелектуалном снагом креативности, подстичу на трагања за одговорима на најзагонетнија питања универзума. Есенција цикличног – динамичног кретања инсталације/објекта обогаћена је услојавањем текстура, као и везом – ушивањем суптилних, флуидних записа на транспарентним фолијама, односно улазом-излазом-улазом „шаховских – људских фигура“ у тродимензионалну квадратну површину. Перманентно, у мистериозном оквиру инсталације/објекта, доминира размена сугестија на форме загонетања амбијенталног хаустора, као и на позив уласка посматрача у унутрашњи простор Кристине Божовић и Саре Масникосе.

Лидија Крњајић, процесом самопосматрања, истражује унутрашњост људског тела промишљајући односе између унутрашњости-духовног и спољашњости-физичког тела, у виду вишеструких циклуса пројекта/уметничких (просторних) књига, под заједничким називом „Дисање“. Дубоко експресивна искуства везана за унутрашње елементе – органе (плућа), кореспондирају између унутрашњости и спољашњости тела кроз унутрашњост која постаје спољашњост, а такође и наговештавају оно што је не-видљиво. Својеврсни „дволисни локвањи – плућних крила“ књига/е исијавају знакове/симболе угравираних трагова дисања, органског језика цртежа ехо структуре. У циљу трагања за идентитетом, отискује ултра-звучне/прозрачне текстуре удисаја – издисаја као ехо срца, са акцентом на коришћењу специфичног материјала – транспаретних фолија, као и симболици не-видљива својства транспарентног. С друге стране, структурално повезује/урезује (концем за вежење/шивење), фреквенције дисања као метафора кардиограмског записа цртежа, снажног емотивног им-пулса/откуцаја.

Марија Ранковић и Нина Батиница, наглашавајући конструктивни сегмент колажа – спајања различитих материјала, облика и текстура, ре-конструишу склопове нове реалности – микро структуре макро детаља, као и нове знакове/симболе стваралачке имагинације, визије и фантазије, у цртачком циклусу дигиталних ре-композиција. На искуству технике колажа, својствене уметничким правацима кубизма, дадаизма, надреализма, футуризма и поп арта, у корелацији са дигиталним колажом, свеприсутнији са развојем модерних медија, широког спектра примењене функције, изграђују индивидуалну поетику и приступ поменутој техници. Марија Ранковић, са психолошког и интуитивног аспекта, проширује могућност фрагментарног, стриповског, и исто тако, текстуалног и визуелног записа/израза, у циљу истраживања симболичне за-белешке сна – сновиђења – границе јаве и сна. У основи дигиталних цртежа-колажа под називом „Исечци“ изостављена је нарација, и на тај начин, посматрач доживљава садржај као ликовну форму – аутономну естетску творевину. Нина Батиница, у проширеном пољу цртачког медија, артикулише визуелне приказе – симболике реалног света, имајући за циљ достизање нових естетских облика дигитално-колажне трансформације. Истовремено, фрагменте човека, реалног света и живота, ре-конструише у синхронизоване композиције визуелних знакова и ефеката дигиталне анимације, дајући им карактер надреалистичког, имагинативног и фантазмагоричног садржаја. Марија Ранковић и Нина Батиница, пре-испитујући однос традиционалног и дигиталног процеса изражавања, у својим радовима, истражују и утицај медија, присутан како у дизајну свакодневнице, уметности микс-медија, тако и у начину размишљања савременог доба.

Биљана Јевтић

Пројекат „Цртеж – Поље личног-интимног трага-ња/дневника“ доц. Биљане Јевтић је део програма сарадње Академије уметности у Новом Саду и КЦ-а Лаб.

Стручни сарадници пројекта: Раде Тепавчевић, Срђан Шаровић

Учесници-излагачи/Студенти III године основних студија Академије уметности у Новом Саду: Лука Журовски (графика), Јелена Бурсаћ (сликање), Кристина Божовић (графика), Сара Масникоса (сликање), Лидија Крњајић (графика), Марија Ранковић (сликање) и Нина Батиница (графички дизајн).

Улаз је слободан!

Сличне вести

Privacy Preferences
When you visit our website, it may store information through your browser from specific services, usually in form of cookies. Here you can change your privacy preferences. Please note that blocking some types of cookies may impact your experience on our website and the services we offer.