Промоција књиге Академско позориште „Промена“

Promena knjiga
}}

Промоција књиге
Академско позориште „Промена“ Академије уметности Нови Сад
Мултимедијални центар,
Понедељак, 9. децембра 2019. у 11 сати

Промоција књиге Академско позориште „Промена“ Академије уметности Нови Сад биће одржана у понедељак, 09. децембра 2019. у Мултимедијалном центру Академије уметности са почетком у 11 часова.

Учесници на промоцији су: проф. Весна Крчмар, Ивана Игњатов Поповић, Срђан Радаковић, Милан Новаковић и Атила Капитањ – аутори, као и проф. Боро Драшковић и гости.

У току октобра 2019. из штампе је изашла књига Академско позориште „Промена“ Академије уметности Нови Сад у издању Академије уметности Нови Сад. Књигу коју потписују: Весна Крчмар (уредник), Ивана Игњатов Поповић, Срђан Радаковић, Милан Новаковић и Атила Капитањ који графички уобличио ово значајно издање, реализована је у штампарији је Biro-graf у Земуну. Књига Академско позориште „Промена“ Академије уметности Нови Сад настала је као пројекат финансиран средствима Покрајинског секретаријата за високо образовање и научноистраживачку делатност (Решење број: 142-451-2719/2018 od 18. VI 2018.)

У току априла 2019, када се навршило четрдесет година од оснивања Промене, књига Академско позориште „Промена“ Академије уметности Нови Сад је била дефинитивно склопљена. Одабрани тим истраживача Ивана Игњатов Поповић, Срђан Радаковић и Милан Новаковић студиозно су обрадили сва три периода рада Промене: први – од 1979. до 1991, други од 1991. до 2004, а трећи од 2015. до 2018. Трагање за почецима рада, кретало се у неколико праваца: прво смо покушали да из доступних писаних, архивских трагова кренемо у одгонетање живота тог јединственог феномена, који се догодио само на нашим просторима. Ипак, најважнија је реч самих стваралаца, па су интервјуи најживљи део наше приче. Све је текстове укомпоновала у књигу Весна Крчмар, која уз уводни интервју са професором Бором Драшковићем, даје Реч на крају као својеврсни резиме књиге, уз Селективну библиографију и Индекс имена. Атила Капитањ је захтевну ликовну грађу (преко 100 страница), у којој су најприсутније позоришне фотографије Бранислава Лучића, синхронизовао са текстом у књигу од 360 страница.

И прву реч у књизи има професор Б. Драшковић, идејни творац и непресушна инспирација студената. У интервјуу даје заокружен поглед на четрдесетогодишњи рад Промене. Његово име везује се за сам настанак, јер и име проистекло из наслова његове прве књиге Промена. Промена је, како истиче, посуђена од Јонеска, који је посудио од Аристотела. Правило је да се свака представа, која превазилази оквире универзитетског програма, показује у граду, у земљи, па и ван ње. У нашим позориштима и медијима успешно делују глумци и редитељи који су спознали себе и професију кроз рад на Академији и њеној вредној радионици Промене.

Почетака рада у Промени (при)сећају се бивши студенти глуме и режије: Виолета Митровић Голдман, Ана Радивојевић Здравковић, Лазар Јованов, Борис Лијешевић, Никита Миливојевић. Милан Новаковић разговара са четрнаест стваралаца Промене: осам из прве фазе – Милан Белегишанин, Александра Плескоњић, Лидија Стевановић, Харис Пашовић, Весна Ждрња, Предраг Момчиловић, Александар Алач, Драгиња Вогањац и шест из обновљене Промене – Душан Вукашиновић, Стефан Исаковић, Димитрије Аранђеловић, Вукашин Ранђеловић, Александра Мрђен, Аљоша Ђидић.

Ивана Игњатов Поповић представља први период рада Промене (1979-1991) на изузетно студиозан начин, заснован на озбиљној анализи књижевног предлошка и позоришног остварења, што је вредан покушај реконструкције на основу оскудне документарне грађе. Доминирају имена М. Белегишанина, Х. Пашовића, Б. Драшковића као покретачке снаге, без које не би ни било Промене и инсценацијски „бум“, оличен кроз представу Галеб. Истраживачки нерв, жеља за изласком из оквира устаљених норми у одабиру текстова, приметна је и код Х. Пашовића, па је његова режија Буњуеловог Хамлета била југословенска праизведба. У другом делу је преглед репертоара Промене првог периода, што је подразумевало много трагања и недоумица, јер не постоји прецизна евиденција о игрању испитних представа и њихова подела. Тежиште је стављено на главне представе које су освајале позоришне фестивале.

Срђан Радаковић, са изузетном истраживачком страшћу и познавањем догађаја, јер је тада био студент режије, посматра други период рада Промене (1991-2004). Наглашава трауму, страх уопште, свеобухватно осећање неизвесности којим је био обележен тај период на територији Србије. Активности Промене посматра кроз призму тескобне стварности, а њен репертоар првенствено као вид побуне против свеопштег лудила. У том периоду концепти постдрамског позоришта још увек нису постали доминантни. Акценат је био на осавремењивању, на иновативном, понекад чак и радикалном ишчитавању класичних и савремених драмских текстова у циљу изоштравања слике о поремећеним вредностима у поражавајућој стварности. У време свеопштег распада и неизвесности Промена постаје једина опипљива, консититутивна чињеница. Анализа је поткрепљена прецизним репертоаром.

Трећи период рада обновљене Промене (2015-2018) Милан Новаковић посматра врло мудро, на основу полазне литературе, буквара Промене, књиге Б. Драшковића и резимира успехе које је Промена постигла. У периоду од фебруара 2015. године до децембра 2018. године дошло до резултата, коjи се огледаjу у статистичким подацима: реализованим фестивалима, jавним читањима драмских тесктова, освојеним наградама, гостујућим представама, реализованим представама, импресивним бројем гледалаца (преко 15.000). Сви ти импресивни подаци су поткрепљени прецизно датим репертоаром свих одиграних представа, као и циклусом јавних читања драмских текстова.

Сличне вести

Privacy Preferences
When you visit our website, it may store information through your browser from specific services, usually in form of cookies. Here you can change your privacy preferences. Please note that blocking some types of cookies may impact your experience on our website and the services we offer.