Промоција књиге “Примењено позориште у Војводини од 2000. године до данас” аутора: проф. Марине Миливојевић Мађарев, Милана Мађарева и проф. др Ивана Правдића одржаће се у петак, 07. јуна 2019. на Академији уметности у учионици бр. 218 са почетком у 15 часова.
Из рецензија:
Већ је из прва два ауторска прилога јасно (аутори Марина Миливојевић Мађарев и Милан Мађарев) како истраживачи настоје што прецизније и што шире дефинирати сам појам и објаснити назив, те укључити све релевантне праксе у Војводини, али и релевантну теоријску рефлексију која разумијева ширину, сложеност и разноврсност појма „примијењено позориште” и подразумијева отворена питања и полемичке ставове око опсега и садржаја тог појма. Трећи прилог (аутор Иван Правдић) након овог теоријског проблема панорамски доноси конкретне случајеве и примјере добре праксе. Слиједе панел расправе на округлим столовима о примијењеном позоришту и интервјуи најактивнијих стваралаца, да би цијела пројектна студија завршила појмовником и енциклопедијски организираним пописом најзначајнијих актера и врло детаљним пописом и описом појединаца, група и колектива који су били обухваћени истраживањем и који су понудили материјал за закључке и резултате истраживања. Као резултат истраживачког пројекта ова књига на 96 страница нуди обрађено дјеловање примијењеног казалишта на заданом простору унутар одређеног временског оквира, мапира једно, углавном неистражено и често занемарено, битно подручје сценске праксе, суочава различите врсте, типове и моделе казалишног дјеловања и евидентира двадесетогодишње стање, изазове, проблеме и могућности. Као таква књига ће свакако бити користан приручник студентима на студијском програму Примијењено позориште, али и шире од тога.
Проф. др Дарко Лукић
Академија драмске умјетности Свеучилишта у Загребу
————————————————————————————————————————————————————————————
Ова књига у целини омогућава читаоцу да упозна најширу слику позоришних пракси које се успостављају изван репертоарских позоришта, а о којима једино и пишу официјелне историје позоришта. Она помаже да се уочи на који се начин позоришне праксе повезују са локалним заједницама, са социјалним, образовним и културним актерима, те колико доприносе друштвеним и културним, а посебно вредносним променама. Стога ће ова књига представљати незаобилазно штиво у рукама како истраживача културе, културне политике, позоришне делатности, тако и практичара који желе да живимо у друштву у коме ће сваки његов члан, без обзира на то да ли је реч о појединцу или маргинализованој друштвеној групи, добити шансу за бољу видљивост и учешће у друштвеном и културном животу. Тиме се стварају и услови да се велики број драмских уметника свих профила дообразује за акциони партиципативни рад у друштвеној заједници који битно утиче
на повећање добробити и квалитета живота.
Проф. др Милена Драгићевић Шешић
Универзитет уметности Београд
