Из каталога:
Уводна реч
Са великим задовољством Удружење ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Војводине (УПИДИВ) представља четврту по реду Бијеналну изложбу „Јесењи салон”. Изложба траје од 9. до 20. септембра 2024. године, одржава се у новој галерији Академије уметности у Новом Саду и обележава 60 година нашег Удружења.
„Јесењи салон” приказује радове из различитих области примењених уметности, у којима су естетика и функција спојене у хармоничан израз. Изложба окупља 50 уметника, чланова УПИДИВ-а и гостију из Удружења ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Србије (УЛУПУДУС-а). На свечаном отварању биће додељене награде за животно дело заслужним члановима УПИДИВ-а.
Овогодишња изложба наставља традицију ранијих јесењих изложби УПИДИВ-а под новим именом, које тежи да евоцира дух некадашњег Новосадског салона. Стручна вођења која ће бити организована током трајања „Јесењег салона” омогућиће посетиоцима дубљи увид у изложена дела и процес њиховог стварања.
Одржавање овогодишње изложбе суфинансира Градска управа за културу Нови Сад. Изложба „Јесењег салона” реализована је захваљујући ентузијазму и посвећености чланова и управе УПИДИВ-а, који су својим залагањем допринели да ова манифестација (п)остане важан догађај у културном календару нашег града.
Позивамо Вас да нам се придружите и својим присуством допринесете свечаном слављењу уметности и креативности.
У Новом Саду, Ненад С. Лазић
председник УС УПИДИВ-а
Чему Јесењи салон?
Велике изложбене смотре примењене уметности и дизајна попут овогодишњег Јесењег салона имале су и имају своју јединствену функцију, а то је презентација рада уметника и дизајнера. Међутим, одмах се намеће и питање, коме се презентује овај рад и зашто?
Да ли широј публици жељној естетског доживљаја? Професионалцима из исте струке? Или можда, будућим инвеститорима који желе да имплементирају рад уметника у неки јавни или приватни простор? Или купцима – љубитељима примењене уметности и дизајна, који су просто колекционари? Коначно, не треба изоставити ни ону категорију појединаца који нагонски желе да поседују уметничко дело како би оплеменили свој хабитат или некоме једноставно учинили дар.
Да будемо искрени, сами уметници излажу своја дела и због личних интереса попут награда, цертификата или истицања свог статуса, а затим и ради континуираног присуства у свету уметности. Учествовањем на оваквим изложбама сви они шире своје личне и професионалне видике тако што се упознају са текућом уметничком продукцијом.
Међутим, ово нису једини разлози због којих негујемо овакве манифестације. Њима често обележавамо и важне тренутке из локалне или националне историје, као што су дани ослобођења од фашизма. Ипак најбитнији разлог зашто их организујемо јесте показивање нашег цивилизацијског тренутка, који у себи носи питања: ко смо, шта смо и куда идемо.
Упркос томе што препознајемо проблеме, чини нам се да нам је свима тешко да гласно одговоримо на ова кључна питања данашњице. Примењена уметност, по етимологији свога назива, подразумева практичну примену, као и дизајн. Кад примењени уметници и дизајнери немају подршку инвеститора, њихов посао постаје обесмишљен. Данашња ситуација је управо таква: непостојање великих или нешто мањих јавних инвестиција, приватних или државних, и привреда којој домаћи дизајнери не требају. Зато су оваквим стањем ствари, примењена уметност и дизајн код нас изгубили оно што је уважени колега Арсић називао “дисциплинском аутономијом”. Тренутно фактичко стање евидентно је произвело лутање уметника и кризу у сфери примењене уметности и дизајна. Ми данас на изложбама већином уочавамо уметничка дела и моделе дизајна, али сад у новим контекстуализацијама које је произвела замена теза – тако што се сегмент примењена занемарује и изједначава са другим делом из назива уметност, па модели дизајна постају уникати уместо примери машински мултиплицираних производа.
Упркос овом теоријском парадоксу и пропитивању чему Јесењи салон, овај тренутак ипак је добар, бар док не постане бољи – можда већ следеће јесени. Ова изложба пружа прилику за преиспитивање, освешћивање и постављање темеља за бољу будућност примењене уметности и дизајна, подсећајући нас на важност подршке, иновације и културне релевантности.
Др Здравко Рајчетић
теоретичар уметности и медија
