Катедра за сликарство
- Ред. проф. мр Владо Ранчић
- Ред. проф. мр Драган Матић
- Ред. проф. мр Босиљка Зиројевић Лечић
- Ред. проф. др ум. Горан Деспотовски
- Ред. проф. др ум. Видоје Туцовић
- Ред. проф. др ум. Лидија Маринков Павловић
- Ванр. проф. др ум. Марина Поповић
- Доц. др ум. Бојан Новаковић
- Стр. сар. др ум Ана Вртачник
- Стр. сар. Соња Радаковић МА
Биографија []
Драган Матић (1966) је дипломирао сликарство на Академији уметности у Новом Саду 1991. године где је и магистрирао сликарство 2000. године. Запослен је на Академији уметности у Новом Саду као редовни професор. Уметнички рад обухвата медиј сликарства, реадy-маде, дигиталну фотографију, видео, перформанс, електронски звук. Члан је уметничких група Мултифлеx и Happy Trash Production. Излагао је самостално и колективно на већем броју изложби у земљи и иностранству.
Босиљка Зиројевић Лечић (1971. година, Нови Сад). Дипломирала на Академији уметности у Новом Саду 1994. године, одсек Сликарство. Постдипломске студије, одсек Сликарство, завршила на истој Академији 2000. године. Редовни професор на Академији уметности у Новом Саду, ужа област Сликарство. Члан удружења УЛУВ-a и УЛУС-a од 1995. године. У оквиру групе „“Multiflex““ сарађује са другим уметницима у реализацији мултимедијалних уметничких пројеката. Од 1992. године излагала је на преко 120 колективних изложби, у земљи и иностранству (Србија, Пољска, Хрватска, Шведска, Италија, Кина, Немачка, Јапан, Велика Британија, Швајцарска, Аустрија…). Излагала на 20 самосталних изложби, добитник је више награда за уметнички рад. Координатор је неколико пројеката из области ликовне уметности и едукације.
Горан Деспотовски, (1972, Вршац). Дипломирао је на Вишој школи ликовних и примењених уметности у Београду (1995); на Академији уметности у Новом Саду завршио је основне академске (1999) и магистарске студије сликарства (2003), и стекао звање: Доктор уметности – Ликовне уметности (2018). На истој академији је и запослен (од 2004). Изабран је у звање редовног професора, за ужу уметничку област Сликарство (од 2019). Председник је Савеза удружења ликовних уметника Војводине (од 2017). Излагао је на шездесет и три самосталне и на више колективних изложби у земљи и иностранству. Вишеструко је награђиван из области ликовних уметности. Аутор је више пројеката у оквиру АУНС: Разлике (2005–), Слика (2011–), Књига (2016), Простор дигиталне слике (2016), Кôд у уметности (2021) и пројеката у оквиру СУЛУВ: СМИЦ. покретна форма (2019–), Померај у кôду (2021–) и др. Живи и ради у Новом Саду.
Видоје Туцовић рођен је 1968. године. Дипломирао je 1994. године на Академији уметности, одсек сликарства. Магистрирао je 2000. године са тезом Обликовање знака. Добитник је годишње награде за сликарство Академије уметности. Студијски боравио у Паризу 2002. године. Члан је СУЛУВ-а од 1996. године. Члан је групе Urban district 16-11 од 2007. године.
Доцент је на Катедри за сликарство од 2002. године. Излагао је на двадесет и три самосталне изложбе: Грчка – изложба слика, Женева -изложба слика, Лозана – изложба слика, Берлин – изложба слика, Београд- изложба слика, Охрид – Изложба слика, Нови Сад – изложба слика. Учествовао на преко сто колективних изложби у земљи и иностранству. Осликао је више цркава у земљи и региону (Грчка, Македонија, Србија, Босна и Херцеговина), као и иконостоса и мозаика. Аутор неколико мурала.
Лидија Маринков Павловић (1972, Зрењанин). Дипломирала је на Академији уметности у Новом Саду 1996. године на одсеку за сликарство. Постдипломске студије, у класи професора Јована Ракиџића, завршила је на истој академији 2001. године. Од 1997. године запослена је на Академији уметности у Новом Саду а од 2011. ради као доцент на Катедри за сликарство. Члан је УЛУВ-а и УЛУС-а. Области истраживања: сликарство, дигитална слика, проширени медији. Више пута је награђивана: 1995. Награда за сликарство Академије уметности у Новом Саду; 1999. Награда за сликарство на 28. новосадском салону; 2000. Награда-похвала за инсталацију на 4. југословенском бијеналу младих у Вршцу; 2006. Награда-похвала на Ликовном салону 30х30 у Зрењанину. Излагала је на четрнаест самосталних и на око осамдесет колективних изложби у земљи и иностранству.
Рођена je 1976. у Београду. Дипломирала je на Академији уметности у Новом Саду 1999. године, на одсеку за сликарство у класи професора Милана Блануше. Постдипломске студије завршила је 2001. године на истој академији. Докторирала je 2009. године на интердисциплинарним студијама Универзитета уметности у Београду, Група за теорију уметности и медија, код менторке проф. др Невене Даковић. Члан је УЛУС-а. Запослена je на Академији уметности у Новом Саду као виши стручни сарадник на Катедри за сликарство. Професионална оријентација: сликарство, мултимедијални пројекти, теорија уметности. Приредила је осамнаест самосталних изложби (Београд, Нови Сад, Чачак и др.) и учествовала на бројним групним изложбама и уметничким пројектима у земљи и иностранству. Добитница је више награда из области сликарства.
Биографија []
Ана Вртачник рођена је 1991. године у Сарајеву. Основне и мастер студије сликарства завршила је под менторством проф. Владе Ранчића на Академији уметности у Новом Саду. 2016. године добија стипендију за летњу академију у Салзбургу код проф. Варде Каивано, а 2017. године резидент је програма “Ред Гате” у Пекингу. Од 2017. године ради као стручни сарадник на катедри за сликарство на Академији уметности у Новом Саду. Од 2010. године активно учествује на више од шездест изложби у земљи и иностранству (Кина, Швајцарска, Белгија, Данска, Аустрија, Сједињене Америчке Државе, Португал, Бразил, Канада, Шпанија…).
До сада је освојила неколико награда из области уметности (награда фондације “Мали Принц““, Награда Универзитета у Новом Саду за врхунске резултате у уметности, годишња награда Академије уметности за најбољи рад из дисциплине сликање, награда фондације “Миливој Николајевић”, прва награда за позоришни плакат на 58. Стеријином позорју, награда Егзит фондације…).
Биографија []
Катедра за вајарство
Славко Живановић рођен је 1961. године у Перлезу. Дипломирао је на Факултету ликовних уметности у Београду, на Одсеку за вајарство, у класи проф. Николе Јанковића, 1990. године. Исте године уписао је постдипломске студије код проф. Владимира Комада.
Члан је Удружења ликовних уметника Србије од 1989. године
Од 2004. године запослен је на радном месту самосталног стручног сарадника за предмет Вајање са технологијом, на Катедри за вајарство, Ликовног департмана Академије уметности у Новом Саду.
Област његовог интересовања и истраживања подразумева употребу широког дијапазона материјала приликом израде скулптура, како у технолошком, тако и у поетском смислу. Ради на материјалу за приручник (уџбеник) Вајарске технологије. Вођа је и реализатор пројекта Студентски семинар скулптуре у камену. Организатор је Међународног симпозијума скулптуре у камену Шумадија гранит.
Значајније изложбе: самостална изложба скулптура на Коларчевом народном универзитету у Београду, Простор 91, учешће на јапанском бијеналу уметности у Убе-у, учешће на светској изложби уметности Артиаде у Атини, учешће на Међународним симпозијумима скулптуре Terra у Кикинди, Бор – Бакар и Мермер и звуци у Аранђеловцу.
Биографија []
Биографија []
Биографија []
Рођена 1989.год. у Београду. Завршила је мастер академске студије Факултета ликовних уметности у Београду, одсек вајарство, у класи професора Душана Петровића. 2019. докторирала на Факултету ликовних уметности у Београду. Од 2017. ради као доцент на катедри за вајарство Академије уметности у Новом Саду. Члан је УЛУС-а и УЛУВ-А. Самостално излаже од 2003. године, учесник је бројних ликовних конкурса и групних изложби. Добитник је награде за скулптуру у материјалу СО Савски Венац, Београд 2012,2013,2014.године.
Литература:
– Миливој Мишко Павловић: „Ликовна култура 6“, уџбеник за шести разред основне школе, „БИГЗ“,Београд 2019.године.
– Биљана Поповић, Љиљана Новковић: „Ликовна култура 2“, уџбеник за други разред основне школе, „Герундијум“, Београд 2019.године.
– Никола Шуица: „ТОТАЛНО ПРЕДАЊЕ““, текст у каталогу, Задужбина „Илија М. Коларац“,Београд, 2016.године.“
Биографија []
Биографија []
Биографија []
Катедра за графику
Биографија []
До 2000. године најчешће се појављивао са изложбама графике. Након 2000. реализовао више мултимедијалних радова: „Рам за апокалипсу“ (Галерија Хаос у Београду). „Говори српски да те цео свет разуме“ (Уметнички павиљон, Цвијета Зузорић у Београду), „Београдски портал“ (Музеју града, Љубљана), „Београдски зид“ (Графички колектив, Београд), „Српски уметник чека шведско сунце“ (ФОРМВЕРК асоцијација, Ескилстуна), „Затвор и Затвореници“ (БИБЛИОТЕКА – Отворена књига Балкана, Чачак), „Скопски зид“ (Музеј града, Скопље), „Тишина“ (Чифте амам, Скопље). „HETERONIMUS“ (Галерији УЛУС, Београду). Последње деценије заједнички излаже са Ваном Урошевић: „Le cadavre exquis“ (Солун), „Упоредна повест о једној кући, једном ремек делу …“ ( Београд); „EVOCATIVE IMPACT“, Gallery MC, New York; „Давидов грех“, Кућа легата Београд…
Биографија []
Биографија []
Биографија []
Маја Симић (Кикинда, 1975), дипломирала је 2002. године на Факултету ликовних уметности у Београду на Одсеку за графику, где је и магистрирала 2005. године. Од 2001. године излаже на преко 140 колективних и 13 самосталних изложби у земљи и иностранству. Бави се дигиталном графиком, фотографијом и видео радом. Члан је Графичког колектива и УЛУС-а. Добитница је више професионалних награда и признања укључујући Велики печат Графичког колектива (Београд, 2015) и награду Контраст на Првом интернационалном тријеналу дигиталне графике (Фрибуру, Швајцарска, 2014). Међу њеним значајнијим самосталним изложбама су Корпус (Народни музеј, Кикинда, 2019), Отисак душе (Ликовна галерија, Културни центар Београд, 2016), Антропометрије (Продајна галерија Београд, 2016), Столови (Норденс Љус Галерија, Стокхолм , Шведска, 2004) и Брак, Панорама формат и Аустралија у Галерији Графички колектив (2003, 2008, 20013). Говори немачки и енглески и служи се француским језиком.
Биографија []
Биографија []
Биографија []
Катедра за цртање
- Ред. проф. мр Вишња Петровић
- Ред. проф. мр Оливера Марић Недић
- Ред. проф. др ум. Милош Вујановић
- Ред. проф. др ум. Драган Хајровић
- Ванр. проф. др ум Драгана Б. Стевановић
- Ванр. проф. мр Биљана Јевтић
- Доц. др ум. Небојша Лазић
- Доц. др ум Јасна Гулан Ружић
- Стр. сар. др ум. Бојана Кнежевић
- Стр. сар. др ум Срђан Шаровић
- Стр. сар. Ђорђе Марковић МА
- Стр. сар. Раде Тепавчевић МА
Биографија []
Биографија []
Милош Д. Вујановић рођен 6. 5. 1965. Место и држава рођења: Подгорица, Црна Гора. Од 2016. редовни професор на предмету Анатомско цртање на Академија уметности у Новом Саду. Од 2011. предаје Цртање за анимацију и визуелне ефекте и Storyboard на ФТН, Нови Сад. Основне студије на Универзитету у Новом Саду, Академија уметности, Нови Сад, студијски програм Сликање, уписао 1986., а завршио 1991. Магистарске студије на Универзитету у Новом Саду, Академија уметности, Нови Сад, студијски програм Цртање, са темом Симболи и неузрочне димензије завршио 2000.
Докторске уметничке студије на истој академији завршио 2018. године са радом под називом Анализа когнитивног виђења као метод ликовне реконструкције. Има преко 100 самосталних, колективних и групних изложби, филмова и комерцијалних пројеката у земљи и иностранству.
Добитник је више признања, награда за уметнички и педагошки рад.
Члан је СУЛУВА-а и УЛУС-а
Биографија []
Биографија []
Магистар уметности цртања, рођена је 13. 09.1973. године у Горњем Милановцу. Дипломирала је на Академији уметности у Новом Саду, на групи за графички дизајн, 1998. а магистрирала је такође, на АУНС, на групи за цртање, 2002. Реализовала је 20 самосталних изложби/пројеката, као и преко 150 колективних изложби, учесник je и руководилац 10 уметничких пројеката.
Публикацијe: ЗБОРНИК РАДОВА АКАДЕМИЈЕ УМЕТНОСТИ / 1 број 2013. (линк: https://akademija.uns.ac.rs/wp-content/uploads/2017/05/zbornik-radova-auns-2013.pdf); „“Атлас 2″“ – Атлас ликовних уметника и уметника примењених уметности и дизајнера Србије 2, аутор: Слободан Малдини, 2019.
Од 2018. године, aутор je пројекта „Цртеж – Поље личног-интимног трага-ња / дневника“, у овиру програма сарадње Културног центра Лаб и Академије уметности у Новом Саду, али и, других, потенцијалних Универзитета (ФПУ БГ), у циљу подршке и подстицаја за уметничким стваралаштвом и презентацијом радова студената/промовисања и студената других Универзитета.
Биографија []
Mр Јасна Гулан Ружић, ради на Академији уметности у Новом Саду као доцент на предмету цртање са технологијом. Завршила је основне и магистарске студије на истој Академији на катедри за графику. Њена поља истраживања су цртеж, графика, сликарство, психоанализа уметности, конзервација и рестаурација. Активно излаже већ 20 година и добитник је више награда за свој уметнички рад. Члан је СУЛУВ-а, Графичког колектива Београд, Друштва конзерватора Србије, Међународног савета за споменике и споменичке целине – ICOMOS и CERIP-а. Сарадник је Института за филозофију и интердисциплинарне студије, Нови Сад где води предмет Психоанализа уметности. Од 2004. до 2019. године била је запослена у Покрајинском заводу за заштиту споменика културе у Петроварадину као сликар конзерватор, где је учествовала у преко 40 пројеката везаних за истраживање, конзервацију и рестаурацију покретног и непокретног културног наслеђа у Србији, Хрватској, Румунији и Мађарској.
Биографија []
„Од 1999. године учествује у продукцији како уметничких тако и комерцијалних, мултимедијалних, аудио/визуелних садржаја. Објављиван и награђиван аутор у о бласти графичког дизајна, филма, видео продукције, дигиталне слике, нових ликовних медија. Самостално излагао цртеже, слике, графике, мултимедијалне садржаје у галеријама са уметничким саветом. Учесник сликарских колонија, ленд арт пројеката, групних изложби у пољу графике, фотографије, сликарства, цртежа, нових медија. Учесник на међународним фестивалима кратког метра. Објављиван композитор и инструменталиста. Основне и мастер студије завршио на Академији уметности у Новом Саду, докторанд АУНС. Чланство у с труковним удружењима: СУЛУВ, УПИДИВ.“
Биографија []
Раде Тепавчевић, рођен у Врбасу 1994, завршио је основне и мастер академске студије сликарства на Академији уметности у Новом Саду. Након завршених мастер студија уписује докторске студије на истом факултету. Тренутно је запослен на Академији уметности у Новом Саду као стручни сарадник на катедри за цртање. Активно учествује на самосталним и групним изложбама. Добитник је неколико награда из области ликовних и примењених уметности.
Катедра за фотографију
Биографија []
Биографија []
Рођена 1971. године у Новом Саду. Магистрирала на Академији за филм и телевизију (ФАМУ) у Прагу – одсек фотографија. Од 2001. до 2015. године радила као уредник у часопису за културу фотографије – РеФото. Била је уметнички директор у галерији Артгет, Културног центра Београда за сезону 2016. Редовно држи предавања о визуелном језику фотографије и учесник је бројних панел дискусија у оквиру фестивала, радионица и конгреса посвећених фотографији.
До сада је објавила преко три стотине текстова у часопису Рефото, каталозима изложби, књигама, новинама… Била је дугогодишњи члан националног селекторског тима на фестивалу Rovinj-Photodays и представник Србије у европском пројекту „Transeurope“ у Атини, посвећеном савременој фотографији.
Њен фотографски рад посвећен је субјективном истраживачком раду у пејзажу и урбаним призорима, а посебно је занимају могућности инсталације уметничког рада у простору. Од 2018. године је на докторским студијама на ликовном департману.
Биографија []
Биографија []
Биографија []
Биографија []
Катедра за нове ликовне медије
Биографија []
Биографија []
Биографија []
Биографија []
Биографија []
Биографија []
Сунчица Пасуљевић Кандић је медијскa уметница, независни кустос и културни радник. Завршила је мастер из области нових ликовних медија и излагала је широм Србије, Италије, Шпаније, БиХ и Финске. Од 2013. године aктивна је у пољу интернационалне независне културне сцене у области савремених дигиталних технологија и нових медија. Сфера интересовања су јој хибридне праксе, однос уметности, технологије и науке, визуелна и језичка семиотика, психогеографија. Члан је Удружења aлумниста WBАА – Западног Балкана чији је циљ успостављање форума за размену информација и добрих пракси за промовисање програма Ерасмус+ и других могућности мобилности, као и оснаживање младих у потрази за успешним запошљавањем.
Биографија []
Катдра за графичке комуникације
Биографија []
Биографија []
Биографија []
Симонида Тодоровић је рођена 30.07.1973. год. у Новом Саду. Дипломирала је 1998. , а магистрирала 2005. године из уметничке области графички дизајн на Академији уметности у Новом Саду. Педагошким радом бави се од 1998. године, а тренутно је запослена на Академији уметности у Новом Саду на модулу графички дизајн. Значајнија дела: Визуелни идентитет, “Институт за грађевинарство”, Универзитет у Новом Саду, 2004. год. ; Промотивни материјал и анимација, “Глумац једнако – неједнако лутка”, 2005. год. ; Дизајн типографија, “Акциденичнa ћириличнa форма Шрафур”, 2012. год. , “Типографска форма Симонасериф”, 2013. год. , “Типографска форма Симонабраш”, 2014. године. Значајније награде: Прва награда за визуелни идентитет манифестације “Шекспир фест” , УПИДИВ, Нови Сад, 1997. год. ; Прва награда за пројекат позоришног плаката “Ромео и Јулија”, СНП, Нови Сад, 1998. год. ; Златна форма за дело “Глумац једнако – неједнако лутка”, УПИДИВ, Нови Сад, 2006. године.
Дејана Прњат је дипломирала на Одсеку за организацију сценских и културно уметничких делатности Факултета драмских уметности Универзитета уметности у Београду. Магистрирала је на Одсеку социологије културе и културне политике Факултета политичких наука Универзитета у Београду, где је и докторирала на Смеру за новинарство и комуникологију. Последокторско усавршавање у области маркетинга у уметности обавила је у Великој Британији (London Metropolitan University). Од 2017. године запослена је на Академији уметности Универзитета у Новом Саду, где изводи наставу на свим нивоима студија. Најзначајније међународне конференције на којима је изложила резултате својих истраживања су Унескова Друга светска конференција о уметничком образовању и међународни симпозијум академија наука медитеранских земаља МАСА-ЕМАН Култура, технологија и хуманизам. Радови су јој објављени на шест језика.
Биографија []
Биографија []
Биографија []
Уметник и дизајнер из Новог Сада, завршава докторске академске студије и ради на Академији уметности као стручни сарадник на предметима дизајн плаката и писмо и калиграфија са типографијом.
У свом раду највише користи плакат као изражајно средство, али често излази из својих граница и конвенција бавећи се другим медијима у сарадњи са колегама из других области уметности. У његовом раду виде се облици ангажоване, као и синтеза примењене и лепе уметности.
Вишеструко је награђиван, на светском нивоу, за рад на пољу обликовања плаката и активно је учествовао на више од седамдесет изложби у земљи и иностранству.
Оснивач је и председник Културног Центра Лаб, простора који спаја самозапослене професионалце, креативне групе и компаније које делују на пољу креативних економија, социјалног предузетништва и културе.
Кроз свој рад жели да допринесе очувању значаја и интегритета уметника кроз унапређење знања младих и њихове препознатљивости у контексту савремене тржишне економије.
Катедра за дизајн ентеријера
Рођен је 1967. године у Новом Саду. Завршио је Архитектонски факултет у Београду и Академију уметности Нови Сад (АУНС), смер сликарство. Магистрирао је на АУНС. Запослен је на АУНС од 2007. године, у звању ванредног професора, на функцији директора Департмана ликовних и примењених уметности. Руководилац је студијског програма основних студија Примењене уметности и дизајн. Члан је Удружења ликовних уметника примењених уметности и дизајна (УПИДИВ) и Друштва архитеката Новог Сада (ДАНС).
Студијски боравци у иностранству у Италији (2017), Словачкој (2018), Шпанији (2019) и Пољској (2022) у оквиру Еразмус+ стипендиране мобилности наставника. Као аутор, коаутор или део тима радио је на већем броју архитектонских пројеката (Културни центар Новог Сада, Академија уметности Нови Сад, Дом спортова Футог, стамбени, пословни и приватни објекти) и пројеката уређења ентеријера. Од 2002-10. ликовни уредник архитектонског часописа „ДаНС“ и других публикација Друштва архитеката Новог Сада, као и бројних монографских публикација из области архитектуре и уметности. Коаутор је монографије “Архитекта Павле Жилник 1920-2006.” Излагао је на већем броју колективних изложби у земљи и иностранству и иностранству као и на шест самосталних изложби у земљи и једној у иностранству. Учествовао је у раду више интернационалних уметничких пројеката и радионица.
Добитник је награде на Јесењој изложби УПИДИВ-а (2020); Признања 22. Салона архитектуре (2020); II награде на Урбанистичко – архитектонском конкурсу за идејно решење уређења површина јавне намене дела градског језгра у Новом Саду у оквиру ауторског тима Студио Д’арт (2018); Награде “Велика златна Форма“ на Форми 19 (2009); Награде Салона архитектуре у Београду (2008) као члан редакције часописа ДаНС, Награде Салона архитектуре у Новом Саду са В. Митровићем (2001).
Дипломирала је на Факултету техничких наука Универзитета у Новом Саду, Одсек за архитектуру, а магистрирала и докторирала на Интердисциплинарним студијама Универзитета уметности у Београду, студијски програм Сценски дизајн. Запослена је као доцент на Академији уметности у Новом Саду, на модулу Дизајн ентеријера.
Излагала је на више самосталних и групних изложби у земљи и иностранству, и то у Новом Саду, Београду, Форлију и Луксембургу. Активна је у области архитектонског пројектовања и дизајна ентеријера. Члан је УПИДИВ-а, ДАНС-а и ЖАД-а.
Радила је као професор у Техничкој школи Милева Марић-Ајнштајн у Новом Саду, предавала је на Instituti Callegari i Accademia del Lusso, Milan, огранак у Београду. Дугогодишњи је сарадник Завода за унапређивање образовања и васпитања у области развоја образовних профила средњих стручних школа.
Владимир Кубет рођен је у Новом Саду, основну школу завршио у Темерину, а гимназију у Новом Саду. Дипломирао је 2003. године на Факултету техничких наука, департман за архитектуру и урбанизам. Докторирао је на архитектури 2015. године на истом факултету на тези „Архитектонски дискурси промена односа функције и форме савременог стана“.
Од 2003. године аутор је бројних научних и стручних публикација из области архитектуре и уметности. Излагао је на изложбама у земљи и иностранству, учествовао је у раду интернационалних уметничких пројеката и радионица. Као аутор или коаутор радио је на великом броју архитектонских, урбанистичких и научних пројеката. Ангажован је у раду националних, републичких и међународних комисија, жирија и експертских тимова из домена градитељства, урбанизма и непокретног културног наслеђа. Аутор је бројних пројеката из области архитектуре, урбанизма, ентеријера и дизајна различитих типологија у земљи и иностранству. Добитник је више награда и признања за свој рад.
Тренутно је запослен на Академији уметности Универзитета у Новом Саду на департману ликовних уметности, катедри за дизајн ентеријера у звању доцента на више предмета основних и мастер академских студија.
Дарко Бабић рођен је у Теслићу (БиХ), основну школу завршио у Шиду а средњу школу за дизајн Богдан Шупут“ у Новом Саду а потом „Факултет примењених уметности и дизајна“ на смеру „Дизајн ентеријера и намештаја“ у Београду (1988-1995). Био је запослен у две фирме за пројектовање и производњу намештаја на позицији руководиоца пројектног бироа. Учествовао на више самосталних и групних изложби. Иза себе има велики број реализованих пројеката из домена опремања ентеријера како у земљи тако и у иностранству.
Тренутно је запослен на Академији уметности Универзитета у Новом Саду на Департману ликовних и примењених уметности, Катедри за дизајн ентеријера у звању доцента на предмету „Дизајн намештаја“.
Биографија []
Бојана Сићовић, мастер инжењер архитектуре, рођена је 1990. године. Завршила је Високу школу ликовних и примењених уметности у Београду (2009⁄12), смер дизајн ентеријера, а потом студије архитектуре на Архитектонском факултету у Београду (2013⁄18), где је награђена као најбољи студент Основних и Мастер студија. Њен Мастер рад номинован је за награду European union prize for contemporary architecture Mies van der Rohe award 2018 и публикацију 2018 BISA Architectural Design Works. За време студирања била је ангажована као студент демонстратор на неколико предмета, касније као сарадник у настави на ВШЛПУСС и истраживач-приправник на Факултету примењених уметности у Београду, где тренутно похађа докторске уметничке студије. Излагала је на Салону архитектуре у Београду и Новом Саду, Skopje
Design Week-у, Сајму намештаја у категорији Young Designers Exhibition, фестивалу Dev9t итд. Осим просторног дизајна, архитектонски цртеж и плакат су додатно поље њеног интересовања и истраживања.
Катедра за теорију
Татјана Стародубцев је дипломирала (1991), магистирала (1999) и докторирала (2007) Историју уметности на Филозофском факултету Унизерзитета у Београду. Привремено је радила у Институту за историју уметности Филозофског факултета у Београду. Запослена је на Академији уметности Универзитета у Новом Саду, најпре као асистент (од 2000), а потом као доцент (од 2008), ванредни професор (од 2013) и редовни професор (од 2018) на предметима Историја уметности 3, Историја уметности 4, Историја уметности 5 и Историја уметности 6 на основним студијама и Историја уметности и студије културе 1 на мастер студијама. Учествовала је на више домаћих и међународних научних скупова одржаних у земљи и иностранству. Објавила је неколико књига и бројне студије у домаћој и страној периодици. Учесник је на научним пројектима Филозофског факултета у Београду.
Биографија []
Биографија []
Др Дубравка Ђукановић угледни је научни радник, архитекта-конзерватор и редовни професор Академијe уметности, УНС. Алумна Архитектонског факултета у Београду. Након више од деценије рада у служби заштите, основала је 2005. архитектонски Студио Д’АРТ, а од 2021. до 2024. била директор Републичког завода за заштиту споменика културе Србије.
Бави се научно-истраживачким радом са фокусом на архитектуру 18. и 19. века. Као искусни теоретичар и практичар са експертизом у делатностима архитектонског пројектовања, управљања пројектима и едукације и области заштите културног наслеђа, стекла је репутацију једног од водећих ауторитета у својој области. Водила је више међународних и два развојна пројекта од капиталног националног значаја. Аутор је, консултант или рецензент већег броја стручних и научних радова и пројеката, један од аутора Националне архитектонске стратегије 2023-2035 и аутор две међународно признате монографије: Српске православне цркве XVIII и XIX века у Бачкој (2009) и Архитектура римокатоличких цркава у Војводини од 1699. до 1939. (2015/2019).
Носилац је Награде Ранко Радовић (2010), плакете Салона архитектуре (2010 и 2020), награде Јесењег салона УПИДИВ-а (2020), Медаље културе (2020) и награде Удружења мађарских културних институција Војводине (2020), као и две награде на националним архитектонским отвореним конкурсима (2016. и 2018) и повеље Капетан Миша Анастасијевић (2004). Ауторске реализације др Ђукановић представљане су у часописима, публикацијама, емисијама и на изложбама међу којима у Венецији: Biennale Sessions 2014, у Бриселу 2015. и Паризу 2016.
Редовни је члан Одељења за ликовне уметности Матице српске, члан је Националне комисије за сарадњу са Унеском и председник Одбора за културу ове комисије, Националног комитета Икомос, Савета Грађевинског факултета у Београду, Инжењерске коморе Србије, Женског архитектонског друштва и председник радне групе за израду Нацрта Закона о непокретном културном наслеђу.
Биографија []
